РУМУНИ НА СКУПШТИНИ СЕ ТРАЖИЛИ ДА СЕ ВЛАСИ ОБАВЕЗНО ИЗЈАШЊАВАЈУ КАО РУМУНИ

РУМУНИ НА СКУПШТИНИ СЕ ТРАЖИЛИ ДА СЕ ВЛАСИ ОБАВЕЗНО ИЗЈАШЊАВАЈУ КАО РУМУНИ



Извештај Савета Европе о томе колико смо у протеклих годину дана поштовали дужности и обавезе преузете чланством у овој организацији показује да смо направили велики корак у усвајању многих европских вредности као што су равноправност полова, статус мањина, борба против дискриминације, борба против тортуре. Довољан је поднаслов извештаја у којем се наводи да је Србија на добром путу, казao je у разговору за „Политику” Драгољуб Мићуновић, шеф делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПС СЕ).

Србија, ипак, није успела да изађе из статуса мониторинга Савета Европе?

Свака земља кад уђе у Савет Европе обично десетак година буде у статусу мониторинга. За то време прати се колико је усвојила вредности СЕ, пре свега у развоју демократије, владавини права, поштовању људских права, примени конвенција које су усвојене у СЕ. Очекујемо да ће ово бити последњи извештај у овом статусу и да ће већ следећи бити у постмониторинг статусу. И постмониторинг подразумева такође комуникацију и надгледање колико се поштују вредности СЕ, али је онда нешто блажа форма и извештај се подноси на пет година, а не сваке године.

За шта су нас конкретно похвалили у резолуцији?

Пре свега због низа конвенција које имају примену као што су конвенција о мањинским правима, закон о сузбијању дискриминације, закон о правима хендикепираних, конвенција о правима детета. Оцењено је да је влада много учинила јер је основала регулаторна тела као што је омбудсман, повереник за слободан приступ информацијама од јавног значаја, за равноправност полова. Доста тога је урађено и у реформи правосуђа, али констатовано је и да има још много тога да се уради. Наравно, ту је и једна општа европска бољка, а не само наша – корупција за коју би требало пронаћи методе како је свести на минимум.

Неки посланици СЕ имали су примедбе на Србију. На шта су се оне односиле?

Примедбе које су се тицале Косова одмах су отпале у целини јер се мониторинг не бави Косовом, њега надгледају посебни органи. Друга ствар се тицала неразумевања и амбиција неких држава које су нереалне. Румуни су, рецимо, поставили питање Влаха и траже да се они искључиво изјашњавају као Румуни. То смо лако одбили већ неколико пута у СЕ јер нико не може натерати никога како ће се национално изјашњавати. Било је и оних који су се жалили на поштовање људских права неких мањина, рецимо албанске. Те примедбе су дошле од турских посланика. Међутим, то није толико национално питање колико је питање политичког опредељења представника парламентарних група из одређених земаља. Ти амандмани који су имали тенденцију да пооштре извештај су одбачени огромном већином тако да је резолуција остала у изворној форми са неким побољшањима и на крају је за њу гласао 101 посланик, а свега три су била против.

Ј. Церовина

(Политика)[u]

http://www.raskrsca.tv/index.php?option=com_content&view=article&id=20574%3A2012-01-27-01-05-06&catid=36%3A2009-11-14-01-21-14&Itemid=63

Mićunović: Grupa rumunskih poslanika vrši pritisak zbog Vlaha
| 09. 02. 2012. - 15:06h | Komentara: 31

Predsednik Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović rekao je danas da "jedna grupa poslanika" iz Rumunije već 10 godina pritiska srpske parlamentarce sa zahtevom da se Vlasi u Srbiji izjašnjavaju kao Rumuni.
Dragoljub Mićunović

"Imamo prijateljske odnose sa Rumunijom, ali u mnogim međunarodnim kontaktima stalno trpimo pritisak jedne grupe rumunskih poslanika oko
Vlaha", rekao je Mićunović na sednici Odbora i ukazao da se kao
sredstvo pritiska spominje - nastavak podrške nepriznavanju Kosova.

Raspravu u Odboru na ovu temu, rečima "Imamo mali problem", otvorio je Mićunović kada se na dnevnom redu našao poziv da skupštinska Grupa prijateljstva sa Rumunijom poseti parlamet te zemlje od 21. do 23. februara.

Prema rečima Mićunovića, u nastupima rumunskih poslanika "ima i verbalne agresije", a problem je u tome što oni temu Vlaha u Srbiji "nameću kao jedinu", uz argument "ako hoćete da ne priznamo Kosovo, neka Vlasi budu Rumuni".

"Oni uporno već 10 godina guraju tu temu", rekao je Mićunović, koji je ukazao da njegove reči ne treba tumačiti kao njegovo protivljenje odlasku srpske delegacije u Rumuniju, ali da tema Vlaha "ne bude jedina o kojoj će se pričati".

Članovi Odbora su rekli da prihvataju ponudu rumunskog parlamenta, i ocenili da u vezi sa spornom temom treba da postoji stalni dijalog.
Poslanica Demokratske stranke Nada Kolundžija je rekla da saradnju sa Rumunijom "treba intenzivirati a ne izbegavati susrete".
"Mi sa Rumunijom treba da razvijamo veze iz mnogih razloga. Treba da nađemo hiljadu načina da komuniciramo sa njima, ako treba hiljadu puta da pričamo i slušamo na temu Vlaha, ali i da stavimo do znanja da imamo principe", rekla je Kolundžija.

Slično njoj, Slobodan Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije je ukazao na potrebu za stalnim dijalogom, ali i da "sporni momenat sa Rumunijom, ako postoji, treba rešavati izmedju dveju vlada".

Prema njegovim rečima, "ne treba zatezati" ali i da treba imati u vidu da "priča (u vezi sa Vlasima) ne dolazi iz Srbije već isključivo iz Rumunije", i da "perjanice te priče nisu premijer i predsednik Rumunije već poslanici".

Mićunović se složio sa Kolundžijom i Aligudićem u vezi sa principijelnim nastupom pred rumunskom stranom i dodao: "Ovde je problem hijerarhije ljudskih prava. Nikome ne možemo da zabranimo da bude Vlah. Reći da Vlasi ne postoje je šovinistički akt, i treba reći da mi na to ne pristajemo".

Miletić Mihajlović iz Socijalističke partije Srbije, potpredsednik Nacionalnog Saveta Vlaha, rekao je da u vezi sa temom Vlaha "postoje veliki pritisci" ali da je "pravo građanina da sam odluči kako će se izjašnjavati".

"Ne doživljavamo sebe kao Rumune, niti doživljavamo Rumuniju kao svoju maticu... Niko nikom ne osporava da je Rumun, ali niko nikome ne može da zabrani da bude Vlah", rekao je Mihajlović.

Na sednici Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije je, pored ostalog, prihvaćen tekst Memoranduma o razumevanju sa parlamentom Grčke - krovni akt o saradnji dva parlamenta, kako je precizirao Mićunović.

Odbor je takodje usvojio izveštaj o medjunarodnoj saradnji Skupštine Srbije u 2010. godini.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/306278/Micunovic-Grupa-rumunskih-poslanika-vrsi-pritisak-zbog-Vlaha

Mi, Vlasi kojima je matica Srbija, moramo da insistiramo na svojim pravima koja treba da ostvarujemo SAMO uz NSVNM i zaustavimo grupe "Vlaha Srbije kojima je matična zemlja Rumunija" i "Vlaha Rumunije kojima je matica Rumunija" da se preko svojih glasnogovornika i predstavnika predstavljaju da su obespravljeni u smislu korišćenja jezika i pisma, škola i bogomolja na svom jeziku. Oni to mogu , ako žele, da posredstvom svog Nacionalnog saveta (Rumuna) obrate za ostvarivanje svojih prava, a zarad očuvanja prijateljskih odnosa i u Srbiji i u Rumuniji kao i između dva susedna i bliska naroda. Oni koji se ponašaju drugačije i van institucionalnog modela, ne pružaju ruku prijateljstva niti čine bilo kakvo dobro kako sebi-tako ni drugima.