Шта то, уствари, хоће Румунија?

"Румунија покушала да лови у мутном"

Министарски савет ЕУ препоручио је јуче да Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ, после дуге расправе због Румуније која је поставила питања "гарантовања права националним мањинама". Букурешт је дуго остао тврд и неумољив у захтеву да се у закључке унесе обавеза Србије да поштује права националних мањина. То је оно што је била званична формулација. Заправо, није се радило о "мањинама", већ о влашкој етничкој заједници. А заправо, ради се о великорумунској политици коју заступа неколико посланика, који су то желели да наметну као "влашко питање" (које суштински не постоји), како би се интернационализовао овај "проблем".

Иако је шеф румунске дипломатије Кристијан Ђаконеску изјавио је да је "Румунија заузела оправдану позицију да стане у одбрану права мањина у региону западног Балкана", незванично, од Србије се тражи да онемогући Власима у Србији да се тако изјашњавају, да их третира као Румуне, те да им у школе, информисање и културу уведе румунски језик.

У Србији су Румуни признати као национална мањина и румунски језик је службени на територији Војводине, што представља право које Румуни немају ни у једној другој земљи, сем матичне. Поред школовања на матерњем језику, постоји и редакција на румунском језику на РТ Војовидне (на радију и телевизији), имају новине на румунском језику, своја удружења и многа друга мањинска права, која су чак и изнад европских стандарда.



Извор: дневне новине