Језик рођења, матерњи језик, мањински језик су само још неки појмови чијом погрешном интерпретацијом и коришћењем настају заблуде међу Власима

Informisanje na maternjem jeziku Vlaha u Srbiji je nužnost koja se više ne može odgađati i iznova tražiti opravdanje zašto se u tom smeru ne ide. Pitanje maternjeg jezika je ono iz čijeg tkiva nastaje sveopšti jezik svih oblasti života vlaške zajednice i njegova je uloga da:
- u potpunosti zaokruzuje identitet Vlaha kao nacionalne zajednice,
- obezbedjuje koriscenje svih ostalih manjinskih prava koja garantuje Ustav,
- omogućava vlaškoj zajednici kao i svim ostalim nacionalnim zajednicama da daje svoj doprinos
organizovanju života u okviru društvene zajednice kroz svoje kulturne tekovine,
- poistovećuje vlašku nacionalnu zajednicu sa svim ostalim nacionalnim zajednicama u okruženju
i svetu ne samo deklarativno već i suštinski.


Osnovna smetnja i elementarni problem koji stoji na putu ka tom cilju je pitanje maternjeg jezika Vlaha. Taj problem je rešiv na više dobrih načina ukoliko se ima u vidu savremen stepen naučnih saznanja i miltidisciplinarno istražena suština pojma maternjeg jezika. Najgori ili jedini loš način bi bio taj da se garniture Nacionalnog saveta, kako je to rekao Ž. Lazić „i šta ako dođemo na vlast, promenimo Savet i promenimo i jezik...” pozabave rešenjem toga pitanja na osnovu "svog i božanskog načela" - moć, a koje pojedincima dodeljuje sluškinja sreća, ili mnogo uverljiviji adut - novac.

Ako se ima u vidu šta je maternji jezik sa stanovišta njegovog poimanja danas, a što je obrađeno u sociološkim, kulturološkim, etničkim... studijama, u vezi s tim da li se maternji jezik usvaja u monolingvalnoj, bilingvalnoj sredini, onda svaki od tih jezika jeste podjednako maternji i svaki se od njih kroz psihofizički razvoj deteta do granice puberteta, na formalan ili neformalan način dovodi do automatizma i kroz najdublje i najsuptilnije sfere podsvesti postaje deo nas. To je slučaj u svim sredinama koje ne poznaju samo jedan jedini jezik, jezik rođenja.

"Als Muttersprache bezeichnet man die in der frühen Kindheit ohne formalen Unterricht erlernte Sprache, die Erstsprache. Diese prägt sich in ihrer Lautgestalt und grammatischen Struktur so tief ein, dass Sprecher ihre Muttersprache weitgehend automatisiert beherrschen. Im Allgemeinen kann etwa ab der Pubertät keine andere Sprache mehr diesen Platz einnehmen. Jeder nicht an einer besonderen Sprachschwäche leidende Mensch erlernt in dieser Zeit die in seiner Umgebung vorherrschende Sprache in der gleichen Perfektion wie die vorherige Generation. Bisweilen wird bei Minderheitensprachen zwischen Muttersprache und Erstsprache unterschieden."

"Langue maternelle

La langue maternelle désigne la première langue qu'un enfant apprend. Dans certains cas, lorsque l'enfant est éduqué par des parents ou des personnes parlant des langues différentes, il peut acquérir ces langues simultanément, chacune pouvant être considérée comme une langue maternelle. Il sera peut-être alors en situation de bilinguisme. Dans les domaines de la linguistique et de l'éducation, les termes de langue maternelle et de langue natale sont souvent utilisés sans distinction. La langue natale peut être définie comme " le premier moyen d'expression acquis pendant l'enfance, par lequel l'enfant se socialise - elle est l'expression d'une identité ", la langue maternelle étant principalement "inscrite sous le signe d'une fidélité à une tradition particulière, et est l'expression d'une culture "
Bilinguisme

Le bilinguisme peut se rapporter à des phénomènes concernant :
 un individu qui connaît deux langues ;
 une communauté où deux langues sont employées.
Il consiste théoriquement dans le fait de pouvoir s'exprimer et penser sans difficulté dans deux langues à un degré de précision identique dans chacune d'elles. Les individus authentiquement bilingues sont également imprégnés des deux cultures indifféremment et dans tous les domaines. Le bilinguisme constitue la forme la plus simple du multilinguisme, qui s'oppose au monolinguisme (fait de parler une seule langue).
Définition[modifier]
Certains linguistes plaident pour la définition maximale qui signifie que les « vrais » bilingues sont aussi bien capables de s'exprimer dans une langue que dans l'autre et ont une connaissance identique des deux langues. D'autres plaident pour la définition minimale, basée sur l'utilisation correcte de phrases dans les deux langues pour la communication courante. Les touristes qui sont capables de faire passer des expressions et des idées en utilisant une langue qu'ils ne parlent pas couramment, sont considérés comme bilingues."

U principu, svaka sredina koja ima jezičke specifičnosti, koje ne poseduje njoj po prisustvu indentičnih govora slična sredina, ima i po nečemu drugačiji ili drugi maternji jezik.

Dakle, Vlasi i Rumuni, bez potrebe za bilo kakvim međusobnim animozitetom, imaju svako svoj i jezik rođenja i maternji jezik. Čak, Vlasi u Nišu i Vlasi u Beogradu i Vlasi u Beču, Parizu imaju svoje jezike rođenja a ukoliko do puberteta nisu prisutni i u našoj sredini i njihov maternji jezik će biti različit od jezika kojim ljudi govore, tim pre ako se zna da je i jezik nove generacije novi jezik rođenja. Danas, još je važno znati da: u ovom vremenu nažalost čovek ne može sa takvom perfektnošću naučiti maternji jezik kao što se to moglo reći za prethodne generacije koje su u detinjstvu imale narativne oblike kazivanja i pevanja na jeziku predaka.
Eto, zato niko danas nikome nema pravo da nametne "maternji jezik" uobličen u tkivo književnog jezika neke od sredina u kojoj nismo odrastali, tim pre što je prvenstveno jezik rođenja uhvatio korena na nivou podsvesti. U skladu s njegovim kvalitativnim svojstvima se razaznaju nivoi maternjeg jezika. Maternji jezik se govori sa najmanje svesnog elementa i u korelaciji sa jezikom rođenja a kroz nadgradnju i sa svim jezicima usvojenih posle puberteta.
Zbog toga naš Ivica ne može da spreči podsvesni nagon za kazivanje određenih reči (razumenještje ili razumještje) i za još velikim brojem takvih reči, zbog toga uvaženi Mitjikă govori « sviđeštje » i opet nebrojeno mnogo takvih reči, i to je zalog jezika rođenja po kojima se u Boru, Negotinu, Majdanpeku, Surdulici razlikujemo.
Ako ovo razumemo – mi smo srećan narod. Niko nikome nema ni prava ni potrebe da nameće to što jedinka sama ne prihvata. U skladu s tim, Vlasi mogu da se organizuju, krajnje je vreme da naprave zajedničku strategiju i da se usaglašavaju. Oni drugi Vlasi, naši prijatelji, rođaci, komšije, koji žele rumunski jezik da razvijaju kao maternji ili jezik obrazovanja svoje dece, imaju mogućnosti da preko Nacionalnog saveta rumunske nacionalne zajednice to i učine.
Od vlaškog maternjeg jezika, njegovog sveukupnog leksičkog fonda koji bi obuhvatio sve reči koje poseduju svojstva promenljivosti, od svih tuđica čija je osnova ugrađena u običajnu, opšteživotnu upotrebnu i izražajnu funkciju, od neologizama koji na pravilima prilagodljiv način, u duhu maternjeg jezika, mogu da se svrstaju u tehničke, naučne i literarne terminološke skupine skupine razumljive svima zavisno on vlastitih kapaciteta.
Drugi predlog bi, po drugim Vlasima bio uzimanje drugog maternjeg jezika Vlaha Srbije, a to je srpski jezik i na njemu graditi sve ono što čini prosperitet vlaške zajednice. Treći predlog koji figurira jeste uvođenje jezika koji je na elementarnom stupnju nastao najpre od tračkog, ili u nekolikim vekovima na temeljima tračko-dačko-romanskog a koji je nama po prihvatljivosti blizak u tračko-romanskom segmentu a razlikuje se od rumunskog književnog jezika u onom najvećem delu koji je reformama jezičkim doveden do modernog rumunskog jezika. Aktuelna medijska konotacija će nam ukazati na zbilju da Vlasi imaju jedan maternji jezik koga « se stide » što ga razumeju, smeju mu se i nepotrenbo osuđuju, drugi maternji jezik, koji je pre nemački, francuski ... nego srpski i treći strani jezik (za koga neobavešteni tvrde da im je maternji jezik).
To što nam je „bruka i sramota od jezika” izašla na videlo je bruka i sramota koja pada na pleća nas samih koji ne činimo ništa na tome da naredne generacije koje eto već prestarevaju od kad postoje „forumi”, „Saveti”, „političke partije” koje štite i vode rat za jezik, „kulturna udruženja” koja se među sobom poubijaše ko će da preotme pravo čuvanja identiteta, „NVO” koje trebadoše da štite jedne od drugih kao i ovih od samih sebe... Kraja mu nema! A nema ni boljitka!

Primer ne(uspešne) emisije na vlaškom jeziku: Retrospektiva săptămînji zapisan na fonetski (izgovorni) način:
" Goran P.[douozăšîpatruanj] [apjeritînrudnikuđelignitlubnică] [astasadesîtkînlatrasbobinakareipornjašćetrakađetransport]
[šlaomărîtkîndalăpădatkărbunjiljikulopata]
[inspekcijalateren][dadupăuviđaju] [săsăšćijekutotu+esadesît]
[Labuorpănakumavirusugripulujnujeizoluit]...

(Tekst je zapisan fonetskim zapisom, onako kako govornik izgovara "na jedan vazduh", bez odvajanja mislenih celina (reči) što bi bio fonološki zapis. U fonološkm zapisu bi se već pojavile značajnije razlike kad bi se zapis izveo bez odgovarajuće analitike i bio bi predmet uglavnom neutemeljenih sporenja.)

"+" - šj


1. Da li svi Vlasi razumeju svaku izrečenu reč i u kontekdtu u kom je izrečena zadovoljava u
smislu obaveštenosti?
2. Da li su na tekstu vesti urednički i lektorski primenjene potrebne intervencije?
3. Da li treba onemogućiti emisiju ili uraditi posao na najvišljem mogućem profesionalnom nivou i na
maternjem, govornom jeziku sredina u kojima žive Vlasi.




Tvorcima teorije o nepostojanju termina Vlah mogu da dokažem čak i u funkciji deklinacija na više jezika.
Dakle, postoje i dva paralelna termina, mogu se svaki od njih odnositi na različitu narodnu grupaciju i u skladu s tim deliti na sebi pripadajuće podgrupe. Navode da se može vrlo ružnim iskazima tokom promena baciti ljaga na ime „Vlah” opovrgava promena date reči u rumunskom jeziku.

Izvod iz rumunske gramatike:

valah substantiv masculin feminin
nearticulat articulat nearticulat articulat
nominativ-acuzativ singular valah valahul valahă valaha
plural valahi valahii valahe valahele
genitiv-dativ singular valah valahului valahe valahei
plural valahi valahilor valahe valahelor
vocativ singular — —
plural — —

român substantiv masculin feminin
nearticulat articulat nearticulat articulat
nominativ-acuzativ singular român românul română româna
plural români românii române românele
genitiv-dativ singular român românului române românei
plural români românilor române românelor
vocativ singular românule româno
plural românilor românelor



Da se Vlasi svog jezika ne bi morali da stide, a da ni nametanje rumunskog jezika ne budu morali da trpe, izlaz je u izradi jedinstvene strategije od strane NSVNM, kao legitimnog tela a koja bi u početnom periodu zadovoljila sve izražene potrebe sa DETALJNOM TEMATSKOM PROJEKCIJOM ISKAZNOM ZA ODREĐENO VREMENSKO RAZDOBLJE:

Da bi se materija korišćenja maternjeg jezika sprovela u delo, moraju se uočene stranputice izbeći postavljanjem razvojne strategije jezika u svim sferama primene.

- Strategija formiranja i vođenja svih aktivnosti u matičnim jedinicama NSVM po opštinama (Detaljna projekcija za potreban broj godina tematski i vremenski određena)
- Strategija za razvoj i unapređenju vlaškog jezika, (...)
- Strategija postavljanja i razvoja neophodnih aktivnosti, (...)
- Strategija rešavanja praktičnih zadataka sa detaljnim preciziranjem nužnih koraka u svakoj od aktivnosti, (...)
- Strategija motivisanja i pomoći vlaške zajednice i njenih prisutnih kapaciteta i njihovo angažovanje na amaterskom i profesionalnom nivou, (...)
- Strategija formiranja struktura u društvenom okruženju sposobnih za dalju edukaciju kadrova koji će raditi na daljoj interpolaciji vlaškog jezika u svakodnevni život, (...)
- Strategija razvoja kulturne klasifikacije festivala i smotri od kulturnog i stvaralačkog značaja za vlašku nacionalnu zajednicu (...)
- Strategija razvoja istraživačkih, konzervatorskih i srodnih delatnosti kao i katalogizacija istih (...)
- Strategija razvoja pisanih medija na vlaškom jeziku po standardizaciji pisma i pokretanje istih. (...)
- Strategija obrazovanja kadrova bitnih za dalje obrazovanje i razvoj na vlaškom maternjem jeziku (...)

(naglašava se: u početnom periodu)



Matica Vlahă Časlav Radukanović
25.04. 2012.

Govoriti o informisanju na maternjem jeziku Vlaha u Srbiji, nemoguće je bez pominjanja nekih pravnih normi, pravila, propozicija...
Jer, postojanje informisanja na maternjem, vlaškom, jeziku, u velikoj meri definiše identitet jedne od najbrojnijih nacionalnih manjina u Srbiji. Državi koja želi da postane članica zajednice evropskih naroda a koja je opet, (ili bi trebalo da bude ), sazdana na temeljnim demokratskim principima. Pa je potpuno logično da, ukoliko želimo da budemo deo tog demokratskog društva, na tim principima treba i da zasnivamo naš svakodnevni život i rad. U svim oblastima.
Polazeći od tih načela i u uverenju da je okruženje u kome živimo suštinski, a ne samo deklarativno, demokratsko, ogromna većina ljudi koja se izjašnjava kao vlaška nacionalna manjina u Srbiji, ima pravo na svoj jezik. Jer postojanje našeg, vlaškog jezika, deo je identiteta naše, vlaške, nacionalne manjine koji ne može da bude poništen, upornim i tvdoglavim tvrdnjama da taj jezik ne postoji. I tu dolazimo do prvog apsurda. Umesto da se ovde, po stereotipu, žalimo na institucije države, mi moramo da se žalimo na jedan deo naših sunarodnika koji, potirući naša elementarna ljudska prava, tvrde da upravo taj naš, vlaški jezik, ne postoji. Uprkos tome što mi u svakodnevnoj komunikaciji, koristimo upravo taj, vlaški jezik. I time dokazujemo da on postoji.
A o tome da naš, vlaški jezik, postoji, dokaz je i (bez obzira kako to neki doživljavali), istorijska odluka koju je, 24. januara, ove godine, doneo Nacionalni savet Vlaha, na svojoj sednici u Petrovcu na Mlavi, dajući “zeleno svetlo” za naše pismo. Upravo to pismo, u obe svoje varijante – i ćiriličnoj i latiničnoj, postaje temelj na kome će u budućnosti moći da se gradi informisanje na našem maternjem, vlaškom, jeziku.
No, da ne bude zabune, treba krenuti redom. Jer, bilo bi tendenciozno govoriti o tome da informisanje na našem maternjem, vlaškom, jeziku počinje od nas. Ili od kraja 20. ili početka 21. veka u kome mi živimo.
Upravo zbog toga i treba napomenuti da počeci informisanja (u najširem smislu te reči), na našem maternjem, vlaškom, jeziku počinje još u 15. veku. O tome postoje pisani tragovi.
A ako se vratimo u nešto bližu istoriju, dolazimo do podataka da je, još 1733. godine, Martin Raković, egzarh beogradskog mitropolita, u svom izveštaju, naveo da u istočnoj Srbiji postoje „vlaške knjige i vlaški popovi“. A to znači da je, po svemu sudeći, još tada bilo nekog informisanja na našem maternjem, vlaškom, jeziku.
U novijoj prošlosti, sredinom prošlog veka, nastali su novi tragovi o informisanju na vlaškom jeziku. Tragove o tome su ostavili pripadnici narodnooslobodilačkog pokreta, vlaškog porekla, tokom Drugog svetskog rata, koji su bili u Boljevačkom partizanskom odredu i koji su, na osnovu pravila Vuka Karadžića, „piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“, počeli da pišu ćirilicom, na vlaškom jeziku. Na tim osnovama, nakon oslobođenja Zaječara, od septembra 1945. godine, u ovom gradu je počeo da izlazi list „Naša reč (Ворба ноастрă)“.
Iz tog vremena je i podatak da se, 1944. godine, kada je oslobođen Zaječar, u ovom gradu oglasio radio i to najpre na vlaškom, pa onda na srpskom.
Međutim, ni časopis ni radio emisije nisu uspeli ni da zabeleže neki značajniji jubilej svog postojanja. A navode se različiti razlozi za prestank oglašavanja i štampanog i elektronskog glasila na vlaškom jeziku. Od onih koji tvrde, da za tim nije bilo interesovanja upravo od pripadnika vlaške populacije, do onih koji su spremni da tvde da je to smišljeno i namerno učinjeno.
No, vratimo se u naše vreme.
A upravo u ovo naše vreme, nemoguće je, na zakonu i demokratskim načelima govoriti o informisanju na našem maternjem, vlaškom, jeziku, a da se ne pomene uloga i značaj Nacionalnog saveta Vlaha. Jer je u pitanju najviši predstavnički organ nas Vlaha koji živimo u državi Srbiji. Čiji su članovi izabrani na zakonit i demokratski način. Što znači da imaju i svoj legalitet i svoj legitimitet. Sledeći dalje osnovna demokratska načela, treba reći da je najviši pravni akt po kome funkcioniše Nacionalni savet Vlaha, Statut ove organizacije.

A u Statutu, u članu 13 piše i sledeće:

Uzimajući u obzir posebnosti vlaške nacionalne manjine, Savet u skladu sa zakonskim propisima:
1. Utvrđuje varijantu jezika zajednice koja je u službenoj upotrebi i tranzicione procese u njegovom uvođenju;
2. Predlaže tradicionalne nazive naseljenih mesta i drugih toponima na jeziku zajednice;
3. Predlaže uvođenje ili ukidanje službene upotrebe jezika i pisma zajednice;
4. Prati sprovođenje zakona i drugih propisa iz oblasti službene upotrebe jezika i pisma.

Osim Statuta, Nacionalni savet Vlaha usvojio je i Deklaraciju, kao još jedan obavezujući pravni akt, koji u velikoj meri, dopunjuje Statut.

A u Deklaraciji, u tačkama 4 i 5 piše sledeće:


4. I pored činjenice da je jezik, kojim Vlasi danas u Srbiji govore, idiom (dijalekt), proizašao iz balkanskog latiniteta, naravno, delom iz rumunskog a delom iz neromanskih jezika, on je dovoljno specifičan da se smatra maternjim jezikom Vlaha.
U okruženju, na Balkanskom poluostrvu, ima i većih sličnosti između pojedinih dijalekata, u osnovi istog jezika, koji su dobili status posebnih jezika svojih entiteta.
Nаcionаlni Sаvet Vlаhа rаdiće nа stvаrаnju uslovа zа očuvаnje, nаpredovаnje i korišćenje mаternjeg jezikа Vlаhа (jezik kojim Vlаsi govore i koji rаzumeju). To podrаzumevа veliki posаo i dugotrajan proces nа njegovoj stаndаrdizаciji, uz očekivаnu snаžnu podršku nаše držаve i okruženjа.
5. U međuvremenu, do zаvršetkа stаndаrdizаcije, službeni jezik Vlаhа je sаmo srpski jezik koji je inаče službeni jezik nа celoj teritoriji Republike Srbije. Zа to vreme mаternji jezik Vlаhа će ipаk biti u upotrebi u elektronskim medijimа zа potrebe informisаnjа ili u drugim prilikаmа kаdа je to potrebno.

Upravo se tako i dogodilo. Ubrzo nakon istorijske odluke o usvajanju vlaškog pisma, nekoliko televizija, na području Tomočke Krajine i Braničevskog okruga, počelo je sa emitovanjem emisija na našem, maternjem, vlaškom jeziku. Jasno je da to još uvek ne ide onim tempom i na način koji bi mi želeli, ali ovo je tek početak jednog velikog i mukotrpnog posla.
Naravno, bilo bi jako dobro da, u perspektivi, bude osnovan neki elektronski medij koji bi bio osnova za informisanje na našem maternjem, vlaškom, jeziku, ali smo svesni činjenice da vreme u kome živimo nije ono u kome treba očekivati realizaciju tako velikih projekata. Jer, imajući u vidu razuđenost naše vlaške populacije, jasno je, ko se iole, razume u ovaj problem, da bi, čak i da lako odlučimo gde bi bilo sedište takvog medija, bilo veoma teško na jednostavan način, televizijskim i radijskim signalom pokriti to područje. No, imajući u vidu da bi i to moglo da bude rešeno uz pomoć nekog IPTV distributera, ne treba zanemariti podatak da bi, bilo potrebno razviti mrežu dopisničkih centara sa značajnim brojem tehničkog osoblja i novinara. Svako ko poznaje ovu vrstu problematike zna da bi to bilo jako teško.
Iz prostog razloga što ovakav tip informisanja, namenjen određenoj nacionalnoj manjini, mora da bude plasiran iz jednog centra. Ne zbog uvođenja neke vrste cenzurisanog obaveštavanja, već iz prostog razloga što je to jedini način da svi pripadnici vlaške manjine dobiju isti nivo i istu količinu informacija. Sve drugo može da bude kontraproduktivno.
Do tada, svi mi, moraćemo da se zadovoljimo informisanjem sa zvaničnog sajta Nacionalnog saveta Vlaha (http://www.vlasi.rs/), koji u narednom periodu, treba da pretrpi određene izmene i da postane malo ažurniji u objavljivanju onih informacija koje su od bitnog značaja za pripadnike vlaške nacionalne manjine.
Ne treba smetnuti sa uma da živimo u eri informatike, pa samim tim više i ne postoji mogućnost da bilo koja informacija ostane sakrivena od zainteresovanih korisnika. U to nas uverava i postojanje velikog broja sajtova, foruma, blogova, profila na društvenim mrežama, koji se, na različite načine, bave vlaškom etničkom zajednicom. Neko to radi sa više a neko sa manje ukusa. Neko je u tome dobronameran a neko, mora se priznati, i zlonameran. Time je i daleko teže zainteresovanim korisnicima, pripadnicima vlaške zajednice, pružiti adekvatnu i iznad svega, kvalitetnu i pouzdanu informaciju. I to na našem, maternjem, vlaškom, jeziku.
Iz navedenog, relativno je lako izvući zaključak da, klasičnog, a pre svega ujednačenog informisanja vlaške nacionalne manjine, na našem maternjem, vlaškom jeziku, nema. I da bi ovaj problem, najrealnije, mogao da se opiše kao nešto što je tek u povoju. Da postoji dobra namera mnogih, ali da to, ni izbliza, nije zadovoljavajuće.
Svako ko bi, u ovom trenutku, ustvrdio da je taj problem rešiv za kratko vreme i na adekvatan način, taj, po svemu sudeći, ne poznaje dovoljno problematiku. Zato, u rešavanju problema nepostojanja adekvatnog i zadovoljavajućeg nivoa informisanja na našem maternjem, vlaškom, jeziku, koliko god to izgledalo čudno, ne treba žuriti.
Jer, do dobrih rešenja se teško dolazi, a loša se teško ispravljaju.
Uprkos apsurdu, na prvi pogled, najbolju potvrdu pređašnje tvrdnje nalazimo u onome što bi mogli da nazovemo “Informisanje o Vlasima” i to ne samo u Srbiji. Ali, u ovom razmatranju, nas treba da interesuje upravo ovaj segment informisanja.
Čak ako i izuzmemo stereotipove u već izvikanim tekstovima o takozvanoj “vlaškoj magiji”, “megalomanskim vlaškim svadbama”, ili “bogatim gastarbajterima”. Jer, već je i vrapcima jasno da ta priča više ne “pije vodu”. Time se još zabavljaju neki bulevarski listovi.
Međutim, sa žaljenjem treba konstatovati da su, u poslednje vreme, umesto prethodnih steretipa, uvedeni neki drugi. Koji su samo savremeniji, ali jednako loši, upkos tome što ih plasiraju oni, “malo ozbiljniji”.
Očigledno je da je za urednike mnogih beogradskih medija vreme, po pitanju Vlaha, zaustavljeno u rane sedamdesete. Kada se prenose teme o Vlasima, naslovi su, uglavnom, bombastični i ne odgovaraju suštini teksta. A sam tekst, u mnogim segmentima i u velikoj meri, odslikava elementarno nepoznavanje problema. Naravno, deo krivice, snosimo i mi Vlasi. Odnosno, oni naši predstavnici ili oni koji se tako predstavljaju, a koji dobiju priliku da u tim medijima iznesu svoj stav na neku temu.
Tako dobijamo tekstove u štampanim, ili priloge u elektronskim medijima, koji čitaocima ili gledaocima-slušaocima, pokazuju da u beogradskim medijima malo ko razume suštinu “vlaškog pitanja”, ali i izjave koje, u najmanju ruku, kod korisnika tih informacija izazivaju zbunjenost.
Ni odabir sagovornika, koji se pravda time da se “razgovara sa onima ko hoće, a ne sa onima koji poznaju temu”, nije baš jača strana novinara i urednika beogradskih medija.
Kao potvrda ovoga, može nam poslužiti mala analiza tekstova koji su se, na temu Vlaha, pojavljivali u medijima na srpskom jeziku, bilo da im je sedište u ili van Srbije, za nešto više od godinu dana.

Analizirani su tekstovi koje su, od 19.01.2011. godine, do 19.04.2012. godine koje su objavili “S media portal”, “Politika”, “Blic”, “Večernje novosti”, “Telegraf”, “Danas”, RTS, “Dojče vele”, “Kurir”, “Fonet”, “Press” i “Tanjug”.
Analizirani tekstovi nose naslove : “Rumuni i(li) Vlasi koče put Srbije ka EU”, “Jedan jezik, jedan Bog, mnogo prevodilaca”, “Grupa rumunskih poslanika vrši pritisak zbog Vlaha”, “Vlasi prete Kosovu”, “Vlasi koče kandidaturu Srbije”, “Blokada Srbije u EU očekivana”, “Vlasi odbacuju zahtev Bukurešta da budu Rumuni”, “Vlasi nisu Rumuni”, “Promocija jezika ili narugivanje”, “Vlasi-Rumuni, Srbi ili nešto treće?”, “Nismo mi Rumuni”, “Rumuni nas svađaju sa Srbijom”, “Vlasi u Srbiji između Beograda i Bukurešta”, “Usrbiji ne postoji vlaško pitanje”, “Vlasi uživaju sva prava”, “Vlasi uživaju sva prava u Srbiji” i “Srbi i Vlasi kao braća”.

Osim bombastičnih naslova koji su generalna karakteristika gotovo svih tekstova, uočljivo je da su mediji, u velikom broju slučajeva, imali neadekvatne sagovornike. Pri čemu je najdrastičniji slučaj napravio list “Politika”, koji je u tekstu pod naslovom “Vlasi u Srbiji između Beograda i Bukurešta” za sagovornike odredio dr Predraga Balaševića, predsednika Vlaške demokratske stranke Srbije i Radišu Dragojevića, predsednika Nacionalnog saveta Vlaha. Ovaj spoj nije prihvatljiv jer to nije isti nivo sagovornika, imajući u vidu da predsednik jedne političke stranke treba da ima sagovrnika koji je takođe lider političke stranke, budući da je Nacionalni savet Vlaha krovna organizacija koja bi trebalo da zastupa interese svih Vlaha u Srbiji a ne samo članove neke političke grupacije.
U teksti koji je, pod nazivom “Rumuni i(li) Vlasi koče put Srbije ka EU”, koji je objavio portal “S media”, jedan od sagovornika je i Dušan Prvulović, koji je predstavljen kao predsednik Odbora za ljudska prava.
Po definiciji, ljudska prava su univerzalna. Ili ih ima ili nema. I nisu deljiva po nacionalnoj osnovi. Što znači da predsednik jedne ovakve organizacije treba da ima potpuno neutralan nacionalni stav. Međutim, Prvulović u ovom tekstu iznosi tvrdnju da su Rumuni isto što i Vlasi, čime krši ljudska prava onih koji to ne prihvataju.
Generalno, karakteristika svih pregledanih tekstova navodi na zaključak da su sagovornici čvrsto podeljeni na dva tabora. Pri čemu, sagovornici koji su predstavnici sadašnjeg saziva Nacionalnog saveta Vlaha, ili podržavaju to što oni rade, imaju jasan stav da su Vlasi, Vlasi i da ne žele da budu ništa drugo, pa ni Rumuni, niti da govore rumunskim jezikom.
*Sa druge strane,* predstavnici političkih stranaka ili nevladinih organizacija koji su bili članovi prethodnog saziva NSV, imaju čvrst stav da vlaški jezik ne postoji, da Vlasi govore rumunskim jezikom i da pored naziva Vlah može da stoji i odrednica Rumun.
Ova grupacija, mnogo češće, koristi i neargumentovane uvredljive komentare na račun sadašnjih predstavnika NSV, tvdeći da je sadašnji saziv, “politička tvorevina” nastala pod direktnim uticajem Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, da su izbori za NSV bili pod pritiskom tužilaštva i policije, da vlaški jezik ne postoji.

Upravo zbog svega napred iznetog, jasno se nameće stav da postoji ogromna potreba za neutralnim i objektivnim informisanjem Vlaha. Pre svega na našem, maternjem, vlaškom jeziku. I to je trajni zadatak kome su posvećeni svi ljudi koji su angažovani u NVO koju ovde predstavljam, Udruženju građana “Gergina”, ali i onih koji su angažovani u sadašnjem sazivu Nacionalnog saveta. Ne treba zlonamerno tumačiti neka pravna akta ovog organa kojima je definisana, privremena i ograničena upotreba srpskog jezika među vlaškom populacijom. Ali svi mi smo svesni činjenice da je rešavanje pitanja informisanja Vlaha na našem maternjem, vlaškom jeziku dugotrajan proces. I da je važno da je taj proces aktivan. Jer smo ubeđeni da radimo jedan ozbiljan i odgovoran posao, čista srca i u dobroj nameri da pomognemo svim našim sunarodnicima da se, pre svega, bolje razumeju među sobom. A time ćemo stvoriti i preduslove da nas drugi bolje razumeju.





U Negotinu,
27. aprila 2012.godine Živojin Dragišić
član Udruženja “Gergina”, Negotin

Setva bede i ćari žetve posejanih useva po stranputicama razuma

I

S media - 19.01.2011
Rumuni i(li) Vlasi koče put Srbije ka EU
Rumunija odbija da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, sve dok vlasti u Beogradu ne deklarišu vlašku nacionalnu manjinu kao rumunsku, saznaje S media portal.
Iako Rumunija i Srbija imaju najbolje odnose u proteklih nekoliko decenija, postoji jedna stvar koja Bukureštu bode oči. Naime, rumunska vlada odbija da prihvati da u Srbiji postoji vlaška nacionalna manjina, tvrdeći da je reč o Rumunima. Pošto se rešenje ne nazire moglo bi da se desi da naši istočni susedi odlože ratifikaciju S S P-a.
U godini kada se radi popis stanovništva ovo pitanje dobija još veći značaj. Rumunija je neumoljiva, a Srbija ne želi internacionalizaciju pitanja Vlaha. Problem je i u činjenici da sami Vlasi nisu jedinstveni po stavu ko su i odakle su.

Vlasi=Rumuni
Predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije, Predrag Balašević za S media portal kaže da ima česte susrete sa rumunskim parlamentarcima i da mu je poznato da Rumunija zamera Srbiji zbog Vlaha.

-Upoznat sam sa činjenicom da su nezadovoljni statusom vlaške nacionalne manjine, pogotovo nakon odluke da nacionalni savet kao maternji jezik uzme srpski, a ne rumunski. Moram da kažem da razlike između termina Vlah i Rumun ne postoje. Mi smo jedan narod i imamo jedan jezik, ali se suočavamo sa problemima. Zajednica Vlaha Srbije u vreme izbora za nacionalne savete je bila pod pritiskom tužilaštva i policije. Znam sigurno da Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije kontrolišu nacionalni savet, ističe Balašević.

Predsednik odbora za ljudska prava u Boru i nekadašnji predsednik Saveza Vlaha, Dušan Prvulović još je oštriji prema vladajućoj strukturi.

- Beograd voli da deli narode. Tako je Hrvate podelio i na Bunjevce, muslimane i na Egipćane i Aškalije, pa tako rade i sa nama. Naprosto Rumuni su isto što i Vlasi. Prema poslednjem popisu Rumuna je bilo oko četiri hiljade, a Vlaha oko 40 hiljada. Pravi podatak je da nas ukupno ima oko 200 hiljada. Bojim se da na predstojećem popisu opet neće biti predstavljeni pravi podaci, i da će ljudi biti zaplašeni. Beogradu ne odgovara da Vlahe prizna kao Rumune, jer bi se time internacionalizovao problem.


Vlasi su Vlasi, ne Rumuni

Biserka Janošević, predsednica udruženja Vlaha „Primovera“ ističe da su Vlasi zaseban narod.

To se odnosi na više od 70 odsto Vlaha u Timočkoj Krajini. Nas ne interesuje šta će rumunski parlament uraditi. Problem je u našem parlamentu. Oni treba da se stave ili na našu stranu, ili na stranu tih ljudi koji se predstavljaju kao Rumuni. Mi se ovde osećamo kao Vlasi. Treba da nam jasno kažu da li nas priznaju. Prethodni nacionalni savet je doneo odluku da je maternji jezik rumunski, a sada u novom nacionalnom savetu izjašnjavaju se da je maternji jezik srpski, što isto nije u redu, kaže Janošević.

Ona očekuje da će na predstojećem popisu biti problema.

-Popis će izazvati nezadovoljstvo. Mislim da će se veći broj ljudi izjasniti kao Vlasi. Pred popis ćemo animirati ljude da se izjasne kao Vlasi, onako kako se osećaju. Bitno je ko radi popis. Da li će to biti ljudi koji znaju vlaški jezik, ili neko ko ne zna ni da priđe meštanima, a kamoli da razgovara sa njima, kao što se dešavalo 2002, napominje Janošević.
Predsednik odbora za međunacionalna odnose Skupštine Srbije Miletić Mihajlović u izjavi za S media portal odbacuje navode predstavnika Vlaha da političke partije upravljaju nacionalnim savetom.
-Legitimni predstavnici nacionalnih manjina nisu rezervisani za nestranačke ličnosti, niti su rezervisane za pripadnike stranaka sa nacionalnim predznakom. Ovde nije reč o političkom, već nacionalnom pripadništvu. Pripadnik manjine može da bude politički opredeljen kako god želi. Pitanje nacionalnog opredeljenja nije institucionalno pitanje, već je to stvar ličnog odnosa. Po Ustavu niko nema prava da rešava pitanje ko kome pripada. Ni predsednik, ni Skupština ni Vlada, kao ni subjekti van naše zemlje ne mogu da Vlahe preimenuju u Rumune. Ako postoje građani koji trvrde da su Vlasi, a ne Rumuni, oni imaju neprikosnoveno pravo da se tako izjašnjavaju. Na sajtu Nacionalnog saveta Vlaha se nalazi deklaracija po kojoj se vidi da Vlasi ne prihvataju znak jednakosti između sebe i bilo kog drugog identiteta, zaključuje Mihajlović.









Politika, 31. 05.2011.
Društvo
Jedan jezik, jedan Bog, mnogo prevodilaca
Kojim jezikom govore Vlasi, u kojoj crkvi treba da se mole

Negotin: u saopštenju sa upravo završenog Sabora SPC znatan deo posvećen je delovanju Rumunske crkve (Foto Zoran Anastasijević)
Bor, Negotin – Vlasi istočne Srbije govore jednim jezikom i mole se istom Bogu. Ali kada taj jezik treba da se prevede, i kada treba otići u crkvu, nastaju kontroverze. Čiji je taj jezik – vlaški ili rumunski? U kojoj crkvi treba da čuju reč Božju, u srpskoj ili rumunskoj? Dve crkve su sestrinske, ali kada je u pitanju brojanje stada, onda rodbinske veze padaju u vodu i dižu se na viši nivo, na odnose dve patrijaršije.
Kada taj jezik treba uvesti u škole ili ga čuti na televiziji, igra nadilazi lingviste i opet prelazi na viši nivo. Na polemike između Nacionalnog saveta Vlaha i lokalnih vlaških partija, sa tendencijom da se popne još više, sve do odnosa zvaničnog Beograda i Bukurešta, koji su, opet, prijateljski.
Potrebna je asistencija neke stare vračare, predstavnice nadaleko čuvene vlaške magije, da bi se shvatili međuetnički odnosi u prelepoj dolini Timoka, sve praznijoj ljudima i sve punijoj velelepnim kućama gastarbajtera koji su otišli na zapad, gde nema jezičkih i verskih kontroverzi. I gde je jedino božanstvo „evro”.
– Na srpskom jeziku ja sam Vlah. A na rumunskom jeziku – Vlah se kaže Rmun – kaže mi dr Predrag Balašević, lider Vlaške demokratske stranke Srbije, koji nagoveštava mogućnost da napusti Nacionalni savet Vlaha, upravo zbog jezika.
Iako se dobro razumeju, Balašević ne može da se pomiri sa činjenicom da je Odbor za očuvanje jezika pomenutog Saveta prihvatio da se ćirilično pismo koristi pri standardizaciji vlaškog jezika. Kada kaže vlaškog, Balašević misli na rumunski jezik.
– Ne postoji primer da jedan romanski narod koristi ćirilicu – izričit je Balašević, ukazujući da jezičko pitanje nije političko. Nacionalni savet Vlaha Srbije, međutim, u svojoj deklaraciji navodi sledeće: „I pored činjenice da je jezik kojim Vlasi danas u Srbiji govore idiom, odnosno dijalekt, proizašao iz balkanskog latiniteta, delom iz rumunskog, a delom sa primesama neromanskih jezika, on je dovoljno specifičan da se smatra maternjim jezikom Vlaha”.
Ovaj savet najavljuje da će raditi na stvaranju uslova za očuvanje, napredovanje i korišćenje maternjeg jezika Vlaha, kojim oni govore i koji razumeju.
– U međuvremenu, do završetka standardizacije, službeni jezik Vlaha je samo srpski jezik koji je inače službeni jezik na celoj teritoriji Srbije. Za to vreme, maternji jezik Vlaha će ipak biti u upotrebi u elektronskim medijima za potrebe informisanja ili u drugim prilikama – kaže predsednik Odbora za međunacionalne odnose Skupštine Srbije i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha Miletić Mihajlović.
Lingvista iz SANU koji slovi za jednog od najboljih poznavalaca vlaškog pitanja, ali ne želi da se predstavi, svestan osetljivosti „prisvajanja” ove nacionalne manjine, razapetih između bliskosti sa Srbima i ambicijom pojedinih zagovornika „rumunizacije Vlaha”, kaže da, sa stanovišta dijalektologije, Vlasi u severoistočnoj Srbiji govore dva različita dijalekta rumunskog jezika – jedan je banatski a drugi je oltenski.
– Ideja da se standardizuje taj dijalekat je kao da se standardizuje neki dijalekt srpskog jezika. Sa stanovišta jezičke politike, ipak se sve može proglasiti za jezik, što smo videli posle raspada SFRJ – tvrdi naš sagovornik.
U svojoj kancelariji u Negotinu, sedištu Priobalne Dakije Rumunske pravoslavne crkve, protojerej Bojan Aleksandrović nema dilemu da je vlaški jezik sinonim za rumunski.
– Ovde postoje ljudi koji traže službu na svom maternjem jeziku – rumunskom, ili takozvanom vlaškom – kaže Aleksandrović. Mladi sveštenik vrši službu na vlaškom jeziku u Crkvi svetih Arhangela i prepodobne mati Paraskeve, u selu Malajnica, u kojoj se nalazi pokrov sa moštiju Svete Petke, dar koji je Aleksandroviću predao rumunski patrijarh Daniel.
Ipak, jezik kojim Aleksandrović vrši bogosluženje za predstavnike SPC isuviše je glasan, i iz raštrkanog, gotovo napuštenog sela, već duže vreme čuje se čak do beogradske patrijaršije. Naime, u saopštenju za javnost Svetog arhijerejskog sabora SPC, sa poslednjeg redovnog zasedanja, znatan deo posvećen je delovanju Rumunske crkve.
– Jerarhija RPC ne poštuje kanonski poredak i jurisdikciju sestrinskih crkava – navodi se u saopštenju i precizira da je Sabor zahvalan RPC za dobar odnos prema Temišvarskoj eparhiji SPC, za podršku koju pruža njenom administratoru, sveštenstvu i monaštvu, čemu odgovara bratoljubivi stav SPC prema Rumunima u srpskom Banatu. Ali, Sabor istovremeno izražava žaljenje i odlučan protest zbog nekanonskih upada pojedinih episkopa i klirika iz Rumunije na područje dveju eparhija u istočnoj Srbiji, bez blagoslova i odobrenja nadležnih episkopa SPC.
Jedan od klirika o kome se govori u saopštenju je upravo Bojan Aleksandrović, pa ga je episkop Timočki Justin udaljio iz SPC, iako je Aleksandrović već tada bio u sestrinskim odajama Rumunske pravoslavne crkve.



Blic - Mićunović: Grupa rumunskih poslanika vrši pritisak zbog Vlaha
| 09. 02. 2012. - 15:06h |
Predsednik Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović rekao je danas da "jedna grupa poslanika" iz Rumunije već 10 godina pritiska srpske parlamentarce sa zahtevom da se Vlasi u Srbiji izjašnjavaju kao Rumuni.

Dragoljub Mićunović
"Imamo prijateljske odnose sa Rumunijom, ali u mnogim međunarodnim kontaktima stalno trpimo pritisak jedne grupe rumunskih poslanika oko
Vlaha", rekao je Mićunović na sednici Odbora i ukazao da se kao
sredstvo pritiska spominje - nastavak podrške nepriznavanju Kosova.
Raspravu u Odboru na ovu temu, rečima "Imamo mali problem", otvorio je Mićunović kada se na dnevnom redu našao poziv da skupštinska Grupa prijateljstva sa Rumunijom poseti parlamet te zemlje od 21. do 23. februara.
Prema rečima Mićunovića, u nastupima rumunskih poslanika "ima i verbalne agresije", a problem je u tome što oni temu Vlaha u Srbiji "nameću kao jedinu", uz argument "ako hoćete da ne priznamo Kosovo, neka Vlasi budu Rumuni".
"Oni uporno već 10 godina guraju tu temu", rekao je Mićunović, koji je ukazao da njegove reči ne treba tumačiti kao njegovo protivljenje odlasku srpske delegacije u Rumuniju, ali da tema Vlaha "ne bude jedina o kojoj će se pričati".
Članovi Odbora su rekli da prihvataju ponudu rumunskog parlamenta, i ocenili da u vezi sa spornom temom treba da postoji stalni dijalog.
Poslanica Demokratske stranke Nada Kolundžija je rekla da saradnju sa Rumunijom "treba intenzivirati a ne izbegavati susrete".
"Mi sa Rumunijom treba da razvijamo veze iz mnogih razloga. Treba da nađemo hiljadu načina da komuniciramo sa njima, ako treba hiljadu puta da pričamo i slušamo na temu Vlaha, ali i da stavimo do znanja da imamo principe", rekla je Kolundžija.
Slično njoj, Slobodan Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije je ukazao na potrebu za stalnim dijalogom, ali i da "sporni momenat sa Rumunijom, ako postoji, treba rešavati izmedju dveju vlada".
Prema njegovim rečima, "ne treba zatezati" ali i da treba imati u vidu da "priča (u vezi sa Vlasima) ne dolazi iz Srbije već isključivo iz Rumunije", i da "perjanice te priče nisu premijer i predsednik Rumunije već poslanici".
Mićunović se složio sa Kolundžijom i Aligudićem u vezi sa principijelnim nastupom pred rumunskom stranom i dodao: "Ovde je problem hijerarhije ljudskih prava. Nikome ne možemo da zabranimo da bude Vlah. Reći da Vlasi ne postoje je šovinistički akt, i treba reći da mi na to ne pristajemo".
Miletić Mihajlović iz Socijalističke partije Srbije, potpredsednik Nacionalnog Saveta Vlaha, rekao je da u vezi sa temom Vlaha "postoje veliki pritisci" ali da je "pravo građanina da sam odluči kako će se izjašnjavati".
"Ne doživljavamo sebe kao Rumune, niti doživljavamo Rumuniju kao svoju maticu... Niko nikom ne osporava da je Rumun, ali niko nikome ne može da zabrani da bude Vlah", rekao je Mihajlović.
Na sednici Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije je, pored ostalog, prihvaćen tekst Memoranduma o razumevanju sa parlamentom Grčke - krovni akt o saradnji dva parlamenta, kako je precizirao Mićunović.
Odbor je takodje usvojio izveštaj o medjunarodnoj saradnji Skupštine Srbije u 2010. godini.

V N - Vlasi prete Kosovu
S. S. R. | 10. februar 2012. 20:59 |
Pored sporenja sa Litvanijom i Bugarskom, i Rumunija bi mogla postaviti zahteve. Poručuju nam da Vlasi budu Rumuni, inače će priznati nezavisnost

Trajan Basesku mogao bi se naći u društvu Angele Merkel
ZAHTEV Rumunije da Srbija tretira Vlahe kao pripadnike rumunskog naroda, koji se više od decenije provlači u diplomatskim odnosima, ”oživeo” je ovih dana spekulacijama da bi sused mogao da prizna Kosovo, ukoliko ne pristanemo na njegove zahteve. Time se proširio krug zemalja s kojima imamo nesuglasice, a koje nam mogu zakočiti evropski put: i sa Bugarima imamo spor jer naša zemlja i Bugarska imaju nerešena pitanja. Mogli bi nas zakočiti i Litvanci, koji su nezadovoljni slučajem privatizacije BIP u kojem je učestvovalo preduzeće ove zemlje.

- Sva ova pitanja mogu se pokrenuti u Briselu. O problemu naše i bugarske crkve već se govorilo u Evropskom parlamentu - kaže za ”Novosti” Šef Odbora za evropske integracije Laslo Varga. - Rumunija još nije ratifikovala SSP, što se, takođe, može povezati sa pitanjem Vlaha.
KONZULAT U KLADOVU BAŠ kada se povela ”halabuka”, Vlada je dala dozvolu Ambasadi Rumunije da otvori konzulat u Zaječaru, gradu Timočke krajine, gde je Vlaha najviše. Miletić smatra da to nije trebalo uraditi i da se ovaj potez može tumačiti kao kompromis.
Predsednik Odbora za inostrane poslove parlamenta Dragoljub Mićunović kaže da imamo prijateljske odnose sa Rumunijom, ali u mnogim međunarodnim kontaktima stalno trpimo pritisak jedne grupe poslanika ove zemlje oko Vlaha:
- U njihovim nastupima ima i agresije, uz argument ”ako hoćete da ne priznamo Kosovo, neka Vlasi budu Rumuni”.
Iz parlamenta komšija stigao je poziv poslanicima iz Srbije da posete Bukurešt od 21. do 23. februara kako bi se razgovaralo o slučaju Vlaha. Naši parlamentarci su prihvatili, uz opasku da će domaćinu reći da je dijalog najbolje rešenje, ali da je naš stav da ”niko nema pravo da primorava Vlahe kako će se izjašnjavati”.
Poslanik SPS i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha Miletić Mihailović kaže za ”Novosti” da ”većina Vlaha ne smatra sebe Rumunima, niti Rumuniju kao državu maticu”:
- Teranje bilo koga da se izjašnjava kao Rumun je kršenje Ustava i međunarodnih konvencija o ljudskim pravima. Svako ima pravo da se sam izjasni o svom nacionalnom identititu. Niko nikome ne može da zabrani da kaže da je Vlah.



Vlasi koče kandidaturu Srbije
V. N. | 24. februar 2012. 21:08 | Komentara: 33
Iako je ispunila uslove za kandidaturu, Srbija se može spotaći na tri neočekivana kamena. Rumune brine manjina, Bugare jezik bogosluženja, a Litvance BIP i Jeremić

Prvanov u Dimitrovgradu, Basesku u Kladovu

DOGOVOR Beograda i Prištine doveo je Srbiju na korak do kandidature za članstvo u EU, ali spisak problema koji nas mogu saplesti na putu ka Briselu još nije prazan.
Rumuni su sve glasniji i traže da naša zemlja ne priznaje vlašku manjinu, već da Vlahe tretiramo kao Rumune. Nerešen je i spor između Srpske pravoslavne i Bugarske crkve zbog zahteva Bugara da u našoj zemlji bogosluženja slušaju na maternjem jeziku. Službu na svom jeziku traže i Rumuni. U grupu zemalja EU sa kojima imamo nerazjašnjenih stvari spadaju i Litvanci. ”Trn u oku” ove baltičke zemlje je neuspela privatizacija BIP, u kojoj je učestvovala firma iz Litvanije, ali i kandidatura šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića za mesto predsedavajućeg GS UN. Mnogo pre našeg ministra u trku za ovu poziciju ušao je Dalius Čekuolis, ambasador Litvanije pri UN.

VIŠE OD 70.000 VLAHA I RUMUNA PREMA poslednjim podacima iz 2002. godine, u Srbiji živi 40.054 Vlaha i 34.500 Rumuna. U Zaječaru će uskoro biti otvoren konzulat Ambasade Rumunije, što se može tumačiti kao korak napred u rešavanju problema sa komšijama.
Grupa poslanika srpske Skupštine u petak se vratila iz Bukurešta. Kolege iz Rumunije, kako vlast tako i opozicija, insistirali su na tome da su Vlasi zapravo Rumuni i da ovo pitanje mora da se reši.
Na sastanku parlamentaraca u Bukureštu dogovoreno je da se formira komisija dveju strana, koja će se baviti ovom temom.
- Rekli smo im da Srbija nikome ne brani da bira kako će da se izjašnjava, ali takođe ne može nikoga da tera koju će nacionalnu pripadnost istaći. Po Ustavu i međunarodnim konvencijama, svako ima pravo da se izjasni kako želi - objašnjava za ”Novosti” Miletić Mihailović, poslanik SPS i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha. - Govorili su o pitanju Vlaha u kontekstu evropskog puta Srbije, ali mislim da je to više pritisak i da neće blokirati kandidaturu.
Rumunski zvaničnici ovoga puta nisu hteli ni reč da kažu o ”rampi iz Bukurešta”. Čuvaju ”ekskluzivu” za zasedanje Saveta ministara iduće nedelje. Ipak, doskorašnji šef rumunske diplomatije Teodor Bakonski rekao je ranije za ”Novosti” da se njegova zemlja zalaže da Srbija dobije kanidaturu, ali naglašavajući problem manjina:
- Evropske integracije su najbolji način da se poboljša standard manjina u svim zemljama kandidatima za EU.
Litvansko ministarstvo spoljnih poslova poručilo je da je za njihovu podršku kandidaturi Srbije ključno da budu ispunjeni uslovi koje je Brisel postavi Beogradu. Ipak, provukli su i sledeću rečenicu:
- Krajnje je neobičan potez Begrada da kandiduje Jeremića, s obzirom na to da je Litvanija još 2004. najavila ambicije da predsedava GS UN i da do pre nekoliko nedelja nije imala protivkandidata.
Pitanje spora sa Bugarima, kaže nam šef Odbora za evropske integracije Laslo Varga, već je pokrenuto u Briselu:
- Poslanici ove zemlje govorili su o tome u Evropskom parlamentu. Sve nesuglasice koje imamo sa članicama EU moraćemo da rešimo tokom našeg puta ka Briselu. O tome će se verovatno govoriti i kada se otvore poglavlja pregovora.
Inače, Ruminija i Litvanija još nisu ratifikovale SSP Srbije i EU u njihovim parlamentima.


Telegraf - 24. Februar 2012. 20:08->20:52
Rumunski Vlasi: Blokada Srbije u EU očekivana
Nemamo škole na svom maternjem jeziku, nemamo medije, institucije države Srbije nas potpuno ignorišu, navode u Vlaškoj demokratskoj stranci


Predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije Predrag Balašević kaže za Telegraf.rs da je najavljeno stopiranje članstva Srbije u Evropskoj uniji očekivan potez, jer su prava Vlaha u Srbiji ozbiljno ugrožena, a da država Srbija ništa ne poduzima povodom toga već duže vreme.
- Vlasi su u Srbiji nezadovoljni i mi to odavno pričamo, ali nas do sada niko nije čuo. Nemamo škole na svom maternjem jeziku, nemamo medije, institucije države Srbije nas potpuno ignorišu, na održanom popisu se vršio neviđeni pritisak na Vlahe da se izjašnjavaju kao Srbi, na izborima se desila krađa, a niko nas nije slušao, niti je iko išta preduzeo da se nagomilani problemi rešeni – ističe Balašević.
On dodaje da je uslovljavanje Rumunije posledica svih tih stvari i napominje da do toga ne bi došlo da se neko ozbiljno pozabavio problemima koje su Vlasi imali u prethodnih nekoliko godina.
Balašević navodi da su veze između Srbije i Rumunije veoma dobre, što potvrđuju i nedavni susreti predsednika dve države Borisa Tadića i Trajana Baseskua. Rumunija spada među retke zemlje u EU koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu.




Danas – 25 02 2012

Vlasi odbacuju zahtev Bukurešta da budu Rumuni
„Kao manjina u Srbiji nemamo problema i nismo obespravljeni“, kažu u Nacionalnom savetu Vlaha
Autor: J. Diković
Beograd - Ne postoji problem u položaju vlaške manjine u Srbiji, već vlasti u Bukureštu traže od zvaničnog Beograda da nas proglasi Rumunima, čemu se naša zajednica protivi. Mi smatramo Srbiju za maticu i, sem nekih zajedničkih korena, nemamo nikakve veze s Rumunijom - ističe za Danas Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha.
Kako je naš list u četvrtak saznao iz državnog vrha u Beogradu, Rumunija je rešena da spreči Srbiju da dobije status kandidata za članstvo u EU „ukoliko se pod hitno ne preduzmu konkretne mere za poboljšanje položaja vlaške manjine“. Međutim, Dragojević smatra da je to ucenjivanje i Vlaha i države Srbije, dodajući da je takav stav Bukurešta bez osnova.
Prema njegovim rečima, Rumunija „želi da ima cifru od 100.000 Rumuna u Srbiji, ali i da nam nametne svoj jezik kao maternji“. Kako navodi, po popisu stanovništva iz 2002. Vlaha je u Srbiji bilo oko 41.000, dok je prema poslednjem popisu ta brojka povećana za skoro 60 odsto.
„Mi ne branimo onim Vlasima koji žele da se izjasne kao Rumuni da to učine. Kao manjina u Srbiji, mi nemamo problema, pa čak i s Rumunima, niti smo obespravljeni“, ukazuje Dragojević.
Rumunija je jedna od retkih zemalja članica EU koja još nije ratifikovala SSP, a prema nezvaničnim saznanjima problem je upravo u tome što vlasti u Bukureštu traže od zvaničnog Beograda da vlašku manjinu deklariše kao rumunsku. Takođe, u javnosti se mogu čuti priče da bi Rumunija mogla da prizna nezavisnost Kosova ukoliko se ne ispune njeni zahtevi.
Još u novembru prošle godine ambasador Rumunije u Beogradu Danijel Banu rekao je za Danas da je neophodno da se u saradnji sa srpskim vlastima „nađu rešenja kojima će svim pripadnicima rumunske nacionalne manjine biti omogućen slobodan pristup obrazovanju, kulturi, religiji i medijima na rumunskom jeziku na celoj teritoriji Srbije“.
Inače, članovi Poslaničke grupe prijateljstva Skupštine Srbije sa Rumunijom boravili su u zvaničnoj poseti Bukureštu od 21. do 23. februara i tom prilikom je dogovorena uzvratna poseta predstavnika rumunskog parlamenta, tokom koje će biti formirana Mešovita međuparlamentarna komisija za rešavanje pitanja o unapređenju međuparlamentarne i ukupne saradnje dve zemlje, a naročito o pitanju nacionalnih manjina kroz bilateralni dijalog.



RTS - уторак, 28. феб 2012, 18:39 -> 19:11
Драгојевић: Власи нису Румуни
Нико нема право да од припадника влашке националне заједнице захтева да се изјашњавају као Румуни, каже председник Националног савета Влаха Радиша Драгојевић. Румунија не може да поставља Србији ултиматуме када је реч о влашкој мањини, истиче Драгојевић.
Председник Националног савета Влаха Радиша Драгојевић изјавио је да нико нема право да од припадника влашке националне заједнице захтева да се изјашњавају као Румуни.

Председник Националног савета Влаха Радиша Драгојевић
Драгојевић је рекао да Румунија не може да поставља Србији ултиматуме када је реч о влашкој мањини из два разлога: зато што се Власи не осећају обесправљено и зато што осим влашке мањине постоји и легитимна румунска мањина.
Он је подсетио да по попису из 2002. године Румуна у Србији има око 31.000, а Влаха око 40.000, притом Власи живе углавном у 19 општина источне Србије, а Румуни у Банату.
"Без обзира на све сличности, то су две аутохтоне националне мањине. Румуни својом матицом сматрају Румунију, Власи својом матичном државом сматрају Србију. Ми немамо ниједну потребу, нити основ да се обраћамо Румунији, нити она, пак, да у наше име било шта од било кога тражи", нагласио је Драгојевић.
Према његовим речима, у оквиру влашког корпуса постоји група незадовољника који сматрају да је њихов језик румунски, и они су, како је рекао, направили проблем обраћајући се за помоћ властима у Румунији.
Румунија је, како је објаснио, уочи последњег пописа тражила да се избрише категорија Влах, односно да се сви припадници влашке мањине обавежу да се декларишу као Румуни или Влахо-Румуни, на шта Власи ни по коју цену нису спремни да пристану.
"На око 40.000 Влаха у источној Србији, по претходном попису, има око 1.500 Румуна. У мом родном месту, у Мелници, код Петровца на Млави, од 1.072 мештана, 770 су Власи, 13 су Румуни. Тај однос је и на нивоу општине Петровац на Млави, која је 2002. имала 3.500, а сада око 7.000 Влаха. Један број се изјаснио као Срби, што је њихово право. Један број се није опредељивао, али је рекао да им је матерњи језик влашки", рекао је Драгојевић.
Драгојевић је рекао и да према незваничним подацима, прошлогодишњи попис пказује да у Србији има око 64.000 Влаха, односно да је њихов број знатно порастао у односу на претходни попис.
О томе колико је малобројна струја у влашком корпусу која настоји да румунизује ту заједницу, према његовим речима, сведочи и чињеница да у Националном савету Влаха од 23 члана само четири заступају прорумунску опцију.









Danas - Promocija jezika ili narugivanje
Bor, Beograd, 29. februar
U FOKUSU – Regionalna televizija Bor prva će u Srbiji titlovati emisije na jezik Vlaha
Vlaško pismo usvojeno krajem januara ove godine i ima 35 ćiriličnih slova * Balašević: Mešavina koja ni na šta ne liči, a ćirilično pismo nije u interesu Vlaha
Slučajno ili ne, u danima kada mediji ponovo potežu navodno nerešeno vlaško nacionalno pitanje zbog rumunskog zatezanja u Briselu u vezi s kandidaturom Srbije za EU, Regionalna televizija Bor prva će u Srbiji titlovati emisije na jezik Vlaha, i to na ćirilici. Inače, vlaško pismo usvojeno je krajem januara ove godine. I dok Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine pozdravlja ovu odluku, iz najjače vlaške političke stranke poručuju da je projekat borske televizije velika bruka i narugivanje vlaškom jeziku.
Miloljub Milošević, glavni i odgovorni urednik Regionalne televizije Bor, kaže za Danas da će ova televizija promovisati novo vlaško pismo od 35 slova, koje je u januaru ove godine usvojio Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine.
- Nedavno smo završili realizaciju projekta „50 godina tradicije“, koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva. S obzirom na to da je serija emisija, posvećena tradicionalnom muzičko-folklornom stvaralaštvu i manifestaciji „Susreti sela“ izazvala pažnju gledalaca, emitovaćemo novi serijal titlovan na vlaški jezik, svake nedelje u 20 časova, ukazuje Milošević.
Sa druge strane, Predrag Balašević, predsednik najjače partije Vlaha, Vlaške demokratske stranke Srbije, novo usvojeno pismo, kao i titlove naziva brukom.
- Način na koji se na televiziji Bor prezentuje vlaški jezik je sramotan. Polovina fonda reči u tim informativnim emisijama su na našem maternjem jeziku, a pola na srpskom i to je mešavina, koja ni na šta ne liči. Takvu emisiju je bolje ne emitovati, jer ruži naš jezik, koji je ionako u teškoj situaciji zbog nemogućnosti da se uči u školi, naglašava Balašević. On dodaje da je u razgovoru sa više vlaških organizacija odlučeno da se ovoj televiziji uputi protestno pismo.
Prema njegovim rečima, odluka Saveta da se pri standardizaciji vlaškog jezika koristi ćirilica predstavlja opasnost da iz narodnog govora u izvornoj formi nestane jezik kojim govore Vlasi.
- Takva odluka nikako ne može biti u interesu pripadnika vlaške nacionalne manjine. Odluku o uvođenju vlaškog pisma nisu doneli kompetentni ljudi i zato ću se toj odluci i protiviti. Do sada ne postoji primer da jedan romanski narod koristi ćirilično pismo, napominje Balašević.
Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, kaže za naš list da pozdravlja svaku odluku koja ima za cilj promovisanje vlaškog jezika.
- Ovo je veliki korak napred, radimo na tome da što veći broj medija uvrsti u svoj program i emisije na vlaškom jeziku. Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine je trenutno u procesu standardizacije jezika i uskoro ćemo izraditi rečnik, naglašava Dragojević, piše dnevni list Danas.
Vlasi u Srbiji
Na poslednjem popisu iz 2002. godine, Vlaha je u Srbiji bilo 40.054, ali onih kojima je maternji jezik vlaški – a to je onaj jezik kojim se govori do polaska u školu – bilo je 54.726. Međutim, tačan broj Vlaha je teško utvrditi, jer Vlasi su u našoj zemlji vremenom postali flotantna masa dvojnog identiteta, koja se na popisima najčešće izjašnjava za Srbe, stavljajući tako u prvi plan geopolitičku pripadnost, odnosno državljanstvo, u odnosu na etničko poreklo i nacionalnost. Često je popisivač na terenu u prilici da čuje objašnjenje: „Pišem se da sam Srbin, jer živim u Srbiji, a Rumun nisam jer ne živim u Rumuniji“.




DW – 01 03 2012
RUBRIKE / Politika / Srbija

Srbija
Vlasi - Rumuni, Srbi ili nešto treće?
Drama oko uslovljavanja srpske kandidature za Evropsku uniju od strane Rumunije u žižu javnosti je postavila pitanje vlaške, odnosno rumunske manjinske nacionalne zajednice, naročito u istočnoj Srbiji.
Problem, naravno, nije od juče i zvanični Bukurešt je u više navrata i ranije tim povodom upućivao proteste Beogradu. Vladimir Ilić iz zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva, nevladine organizacije koja se u kontinuitetu bavi tom problematikom, za DW kaže da je problem složen:

„Problem je vrlo zamršen. Niko ne zna koliko ima Vlaha u istočnoj Srbiji. Ima ih šestocifren broj, ali koliko će biti deklarisanih, zavisi od niza činilaca, od kojih su neki očito vezani za mogućnost slobode izjašnjavanja. Po njihovom ogromnom porastu, koji se ne može objasniti dejstvom demografskih činilaca, očito je da se tu stanje popravlja. Na popisima stanovništva u poslednjih 50 godina, njihov broj je varirao od 1.500 do 102.000, što je naravno demografski nemoguće, već je uslovljeno drugim činiocima”, navodi Ilić.

Prema popisu stanovništva iz 1991. godine, bilo je 20.000 deklarisanih Vlaha, 2002. 40.000, a 2011. 64.000 i još mnogo ljudi koji su se nacionalno deklarisali kao Srbi, ali sa maternjim vlaškim jezikom.

Crkva

Vladimir Ilić navodi da dodatni problem predstavlja i pitanje položaja Rumunske pravoslavne crkve u istočnoj Srbiji.

„Složen je i problem Rumunske pravoslavne crkve (RPC), koja je priznata u Vojvodini, ali nije priznata u Srbiji van područja Vojvodine, i gde položaj sveštenika i vernika zavisi od lokalnih okolnosti. Tako je u braničevskoj eparhiji mnogo bolji, jer tamo vladika Ignjatije dozvoljava sveštenicima i vernicima RPC da koriste hramove Srpske pravoslavne crkve, dok u timočkoj eparhiji vladika Justin dokazano vrši pritisak na sveštenike i vernike RPC“, tvrdi Ilić.
DW.DE

Šta stoji iza rumunske blokade?

Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha, smatra da je rumunsko uslovljavanje kandidature Srbije za EU neprimereno: „Odmah da vam kažem, problem je u tome što oni rade, jer kod nas problemi ne postoje. Kao manjina, mi smo tretirani kao i ostale nacionalne manjine, sa jednakim pravima. Znači, ne smatramo da smo ugroženi i obespravljeni. Mi kao svoju maticu smatramo Srbiju, a Rumunija je matična zemlja nacionalne manjine Rumuna. To su dve autohtone nacionalne manjine koje egzistiraju u Srbiji. Naš maternji jezik je vlaški, a ne rumunski“, tvrdi Dragojević.

Jezik

Nacionalni savet Vlaha usvojio je i pravopis vlaškog jezika, a Slavoljub Gacović, istoričar i osnivač rumunske nevladine organizacije „Ariadnae filum” kaže da vlaški jezik ne postoji, već je reč o dijalektu rumunskog jezika.

Granica Srbije i Rumunije na Dunavu
„Zapravo, Rumunija ne insistira na tome da su Vlasi Rumuni, nego da Vlasi ili Rumuni u Srbiji imaju zapravo jedan te isti jezik, a jezik je rumunski, ne može biti vlaški jezik. Reči, vokabular... isti su sa ove i sa one strane Dunava. Tražiti neki novi jezik i na tome insistirati da bi se postalo nova nacionalna manjina – nije ništa drugo nego politika, a ne lingvistika“, ocenjuje Dragojević.

Centar za razvoj civilnog društva uskoro će početi sa projektom čiji je cilj da se „izvezu“ vojvođanska iskustva u zaštiti prava nacionalnih zajednica i primene na vlašku nacionalnu manjinu, preko rada sa Nacionalnim savetom Vlaha, kao i sa predsednicima etnički mešovitih opština i civilnim sektorom. Jer, postoje značajne razlike u zakonskim pravima pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica u Vojvodini, kao i u finansijskim sredstvima koja im se dodeljuju.

Sve u svemu, još jedan identitetski problem na Balkanu?




Kurir – 01 mart 2012
VLAHE IZNENADIO STAV RUMUNSKE VLADE
Vlasi: Nismo mi Rumuni!
vesti, 00:00, 01.03.2012. editirano: 06:02, 01.03.2012.
BEOGRAD - Neočekivano! Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha, za Kurir kaže da je ponašanje Rumunije, koja je tvrdim stavom o garancijama Beograda za poštovanje prava nacionalnih manjina ugrozila Srbiji dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, neosnovano i bez razloga.

BEOGRAD - Neočekivano!
Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha, za Kurir kaže da je ponašanje Rumunije, koja je tvrdim stavom o garancijama Beograda za poštovanje prava nacionalnih manjina ugrozila Srbiji dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, neosnovano i bez razloga.

- Vlasima u Srbiji nisu ugrožena prava niti su obespravljeni, tako da Rumunija nema razloga da ometa davanje statusa kandidata Srbiji. Mi za svoju maticu smatramo Srbiju, a ne Rumuniju. Nikome se nismo obratili za pomoć, a ponajmanje Rumuniji - ističe Dragojević, i dodaje:

- Ne iznenađuje stav Rumunije, jer ono što rade je kontinuirano uslovljavanje pred evropskim institucijama sa željom da nas poistovete s Rumunima, asimiluju, iako su smo dve odvojene nacionalne manjine. Iznenadilo nas je, međutim, koliko daleko to može da ide i što smo od prijateljske države dobili ultimatum koji je mogao da dovede i do blokade dobijanja statusa kandidata - naglašava Dragojević, i dodaje da je problem „malobrojna struja unutar vlaške zajednice koja smatra da je njen jezik rumunski, a matica Rumunija“.

Predrag Balašević, predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije, za Kurir kaže da Vlasi ipak imaju problema.

- Žele da nam nametnu ćirilicu, nemamo obrazovanje na svom jeziku, država izdvaja malo novca. Ne znam da li je reakcija Rumunije bila preoštra, ali tome se ne bi trebalo čuditi jer naše probleme država gura pod tepih. Smatramo, ipak, da je kandidatura vrlo važna za Srbiju - zaključuje Balašević.





Postignut dogovor: Rumunija odustala od uslovljavanja Srbije zbog "vlaške manjine"
T. Spaić, FoNet | 01. 03. 2012.
Međudržavna komisija Srbije i Rumunije usaglasila je juče stavove po pitanju rumunske manjine, saznaje "Blic" u Vladi Srbije.
Prema izvorima "Blica", rumunska strana koja je kao jedan od uslova za davanje Srbiji kandidature za članstvo za EU postavila i zahteve koji se odnose na pitanje vlaške manjine u Srbiji, odustala je od svojih zahteva.

Postignut je međudržavni konsenzus o slobodnom izjašnjavanju predstavnika vlaške nacionalne zajednice.

Time su otklonjenje i poslednje prepreke kako bi Srbija na večerašnjem samitu lidera EU dobila status kandidata.

Srbija i Rumunija potpisali su danas sporazum o zaštiti nacionalnih manjina, čime je uklonjena i poslednja prepreka da Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, objavljeno je danas u Bukureštu.

"Potpisivanje ovog sporazuma predstavlja pobedu efikasne diplomatije", rekao je predstavnik za štampu vladajuće Liberalne partije Sever Voinesku.

Rumunija je u utorak sprečila da Srbija dobije status kandidata, pa je samo data preporuka da to danas urade lideri zemalja članica Evropske unije.

Bukurešt je od Srbije tražio da Vlasi budi tretirani kao pripadnici rumunske nacionalne manjine, a nije saopšteno šta je predviđeno danas potpisanim sporazumom.




BEOGRAD 01. 03. 2012
PRESS
IZNENAĐENI ucenom iz BUKUREŠTA - pripadnici vlaške manjine kažu da nisu smetnja kandidaturi naše zemlje u EU
Vlasi: Rumuni nas svađaju sa Srbijom
Mi nismo Rumuni - Niko nema pravo da od nas traži da se izjašnjavamo kao Rumuni, niti Rumunija može Srbiji da postavlja ultimatume oko toga u EU, kažu najistaknutiji predstavnici vlaške zajednice

Srbiju smatraju svojom zemljom .... Negotin je jedan od gradova sa značajnim brojem Vlaha
Vlasi koji žive u Srbiji, zapravo velika većina njih, šokirani su pokušajem zvanične Rumunije da ospori kandidaturu naše zemlje u EU pozivajući se na „vlaško pitanje". Pripadnici vlaške manjine protive se pokušaju Rumuna da ih svojataju i ističu da nemaju nikakav problem u Srbiji niti potrebu da se žale.
Malo ko je očekivao da će Samit šefova diplomatija članica Evropske unije prekjuče u Briselu, na kome se odlučivalo o davanju statusa kandidata Srbiji za članstvo, u prvi plan izbaciti pitanje Vlaha u našoj zemlji. Međutim, upravo zbog tvrdog stava susedne Rumunije po pitanju vlaške manjine šefovi diplomatija imali su dugu i neizvesnu raspravu.
Samo bez ultimatuma
Ovakvo ponašanje naših suseda iznenadilo je mnoge, ali ne i žitelje istočne Srbije, jer su poslednjih godina s leve strane Dunava u Srbiju dolazili signali da „susedna i prijateljska" Rumunija ima određenih primedbi na položaj i tretiranje pripadnika „rumunske manjine". Pažljivim posmatračima nije promakla poruka koju je krajem 2011. uputio Euđen Tomak, šef Odeljenja za prekogranične Rumune, rekavši da je za „rumunsku vladu priznavanje rumunske nacionalne manjine u severoistočnoj Srbiji prioritet".
Da se radi o dva različita viđenja jednog istog pitanja već nekoliko godina pokušavaju da kažu i pripadnici vlaške nacionalne manjine, koja kao jedna od najmlađih u Srbiji od pre nekoliko godina ima i svoj najviši predstavnički organ - Nacionalni savet Vlaha (NSV). U tom savetu ne spore da u istočnoj Srbiji žive i Vlasi koji se izjašnjavaju kao Rumuni, ali kažu da niko nema pravo da sve Vlahe smatra Rumunima.
Pozadina - Istoričari se čude iznenadnoj uceni rumunske vlade
Rumuni obavljaju posao za drugog?
Trenutak u kome je Rumunija potegla vlaško pitanje naveo je srpske stručnjake da posumnjaju da se iza toga kriju nečiji tuđi interesi. Moma Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže da mu nije jasno zašto Rumunija baš sada insistira na tome.
- Ne znam uopšte otkud ta ideja sada. Svako treba da iskazuje svoju posebnost onako kako je oseća, ali mora da poštuje državu u kojoj živi jer u protivnom će nastati haos. Upravo Rumunija ima problem sa manjinama kojih je mnogo više nego kod nas. Zato i ne verujem da je Rumunija sama iskonstruisala to pitanje. Moguće je da je ta zemlja instrumentalizovana od drugih zemalja da pokrene to pitanje sada, od neke velike sile koja ne želi da se eksponira već gura Rumuniju - zaključuje Pavlović.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović slaže se da je vrlo moguće da je Rumunija sada potegla vlaško pitanje u ime neke druge zemlje.
- Nije isključeno da se Rumunija koristi samo kao paravan za neku zemlju koja naočigled podržava našu kandidaturu, a u stvari nas sapliće preko drugog igrača - ocenjuje Vukadinović.
On, pak, smatra da je verovatnije da Rumunija to radi iz čiste obesti, kako bi pokazala „mišiće" pred Evropskom unijom u kojoj je samo sitan igrač.
- Niko nema pravo da od pripadnika vlaške nacionalne zajednice zahteva da se izjašnjavaju kao Rumuni, niti Rumunija može Srbiji da postavlja ultimatume. Jer mi Vlasi nismo obespravljeni i imamo svoj Nacionalni savet, a ako postoje neki problemi unutar rumunske zajednice, to treba da se rešava sa Nacionalnim savetom Rumuna - naglašava Radiša Dragojević, predsednik NSV.
Prema njegovim rečima, u okviru vlaškog korpusa postoji i grupa nezadovoljnika koji smatraju da je njihov jezik rumunski i svako malo se obraćaju rumunskim vlastima za nekakvu pomoć.
- O tome koliko je malobrojna ta „prorumunska" struja u vlaškom korpusu svedoči i činjenica da u NSV od 23 člana samo četiri zastupaju prorumunsku opciju - kaže Dragojević.
S njim se slaže i primarijus dr Siniša Čelojević, predsednik Vlaške demokratske stranke (VDS).
- Bez obzira na sve sličnosti, to su dve autohtone nacionalne manjine. Rumuni svojom maticom smatraju Rumuniju, Vlasi svojom matičnom državom smatraju Srbiju. Mi nemamo nijednu potrebu niti osnov da se obraćamo Rumuniji, niti smo je mi ovlastili da u naše ime bilo šta traži - ističe dr Čelojević.
Vlasi pišu ćirilicom
On kaže da se nervoza u redovima vlaških „rumunofila" pojačala od kada je pre nešto više od mesec dana NSV doneo odluku o usvajanju vlaškog pisma. Vlaško pismo bazirano je na upotrebi ćiriličnog i latiničnog pisma, koja za osnovu imaju već postojeći vlaški govorni jezik i predstavljaju polazište za nomenklaturu i standardizaciju vlaškog jezika.
- Radi se o revitalizaciji veoma značajnog segmenta vlaškog entiteta, imajući u vidu da je među vlaškim življem u Srbiji ćirilično pismo godinama u upotrebi. Kao što su i mnogi pisani dokumenti iz istorije Vlaha stari i do 500 godina pisani ćiriličnim pismom - kaže dr Čelojević.
I u jednom od mnogih vlaških udruženja „Gergina" iz Negotina, koje se bavi očuvanjem jezika, tradicije i kulture Vlaha, smatraju da Vlasi na ovim prostorima nisu obespravljeni.

Mi nemamo nijednu potrebu niti osnov da se obraćamo Rumuniji, niti smo je mi ovlastili da u naše ime bilo šta traži u Briselu ... Siniša Čelojević, predsednik Vlaške demokratske stranke
- Ove nesporazume prave pojedinci kojima je u svakom pogledu bliža Rumunija nego Srbija. Oni sebe smatraju Rumunima. Mi na to ne pristajemo, a na takve ultimatume ne treba da pristane ni naša država Srbija, jer smo mi bili i uvek ćemo biti Vlasi kojima je jedina domovina Srbija - kaže Voja Kožicić, član „Gergine".
Pojedini stručnjaci smatraju i da Bukurešt možda zaista vidi problem Vlaha u Srbiji iako on ne postoji.
- Pitanje je da li su to Vlasi ili Rumuni i da li je to isto ili ne, kao i kako određene grupacije same žele da se nazovu. Čini mi se da je glavni problem kako se ta manjina zove, a pitanje je da li zemlja susedstva može uopšte da odluči o tome - ističe Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.




Blic - Status Rumunske crkve u Srbiji je najveći problem između Srbije i Rumunije
Ž. J. - N. V. | 01. 03. 2012. - 12:23h | Foto: AP | Komentara: 138
Rumunija je iskoristila pitanje statusa kandidata Srbije i zaigrala na dva koloseka, pokušavajući da uslovljavanjem svog glasa proširi uticaj među manjinama na prostoru Srbije, ali i da promeni svoju poziciju unutar EU.

Rumunski predsednik Basesku i šef Evropske komisije Barozo
Prema saznanjima “Blica”, uslov koji je Rumunija postavila Srbiji, a koji država teško može da ispuni, bilo je da se eparhija Rumunske crkve, koja je na teritoriji Banata, proširi i na prostor Timočke krajine, gde žive Vlasi. Drugo pitanje koje vlada u Bukureštu pokušava preko Srbije da izgura tiče se odluke članica EU o ulasku Rumunije u šengenski prostor.

Odnosi Beograda i Bukurešta opterećeni su poslednjih nekoliko godina, iako Rumunija slovi za prijateljsku državu. Ta kvalifikacija najviše je vezana za činjenicu da Rumunija nije priznala nezavisnost Kosova. Međutim, sve vreme vlada u Bukureštu prosleđivala je određene uslove kojima je Srbija, koliko je to bilo moguće, izlazila u susret. Jedan od poslednjih koraka vlasti bio je i odluka o otvaranju konzulata Rumunije u Zaječaru.

Setva bede i ćari žetve posejanih useva po stranputicama razuma

II


VLASI U SRBIJI
• žive u Borskom, Braničevskom, Zaječarskom i Pomoravskom okrugu populacija: oko 40.000 (popis iz 2002. godine)
• dele se na četiri grupe: Carani (Kladovo, Negotin, Zaječar), Ungurjani (Homolje, Braničevo, Mlava), Munćani (sliv Poreške i Crne reke) i Bufani (Majdanpek)
• govore vlaški jezik koji je sličan rumunskom, moldavskom i jeziku Cincara
• u Srbiji živi oko 30.000 Rumuna (popis iz 2002. godine)
Prema saznanjima “Blica”, najveći problem je pitanje Rumunske crkve u Srbiji. Eparhija Rumunske crkve - Dakija Feliks - formirana je pre nekoliko godina i upisana u registar tradicionalnih crkava i verskih zajednica, a dobija i novčanu pomoć iz budžeta. Administrativno sedište joj je u Vršcu, pokriva prostor Banata, gde i žive Rumuni. Međutim, vlada u Bukureštu nije se time zadovoljila i nedavno je vlastima u Beogradu upućen zahtev da se ova eparhija proširi i na Timočku krajinu, odnosno prostor gde žive Vlasi.

Međutim, za Bukurešt mnogo veći problem od „pretvaranja“ Vlaha u Rumune jeste položaj države unutar EU. Kako za “Blic” kaže dobro upućen diplomata, na sastanku ministara svi su bili iznenađeni nastupom Rumunije, ali se i pretpostavilo da je pravi razlog zatezanja sa srpskim statusom pitanje rumunskog „šengena“.

- Rumunski ministar nije direktno pomenuo problem s odugovlačenjem učlanjenja Rumunije u šengensku zonu, ali su svi prisutni pretpostavili da je to bio razlog - kaže izvor “Blica”, strani diplomata. Sagovornik “Blica” iz Brisela kaže da je rumunsko insistiranje na manjinama izgledalo kao “jedno govore, o drugome misle”.

Rumunija i Bugarska još uvek nisu deo šengenske zone i od 1. januara 2007, kada su ušle u EU, teče im period u kome bi trebalo da postanu članice. Rumunija je trebalo do marta ove godine da postane članica zone, i to na moru i u vazduhu, a do jula da šengensko područje važi i za granicu na zemlji. Međutim, isprva su bile protiv Francuska, Nemačka, Holandija i Finska, koje su navele da kriminal i korupcija u ovoj zemlji mogu da ugroze šengensku zonu. Do danas je samo holandska vlada ostala sa zvaničnim stavom da se protivi i nije izgledno da će uskoro podići svoj veto.












Politika – 05 mart 2012
Srbija razgovara
Vlasi u Srbiji između Beograda i Bukurešta
Dragojević: Nismo ugroženi, opstruira nas deo vlaške zajednice; Balašević: Država mora da pomogne, a ne da se meša

Predrag Balašević, član Nacionalnog saveta Vlaha i Radiša Dragojević, čelnik Nacionalnog saveta Vlaha (Foto R. Krstinić)
Posle vesti da je Bukurešt pokušao da blokira Srbiji status kandidata za članstvo u EU, zbog navodnog ugrožavanja prava vlaške nacionalne manjine, otvorilo se pitanje položaja ove etničke zajednice. Kako se pokazalo, o ovom problemu čak ni sami Vlasi, odnosno njihovi demokratski izabrani predstavnici, nemaju identične stavove. Dok je za jedne Srbija njihova zemlja i istorijska matica u kojoj nisu obespravljeni, drugi svoj pogled radije usmeravaju ka susednoj Rumuniji, smatrajući da se njihova prava krše.
O ovoj temi za „Politiku” govore Radiša Dragojević, predsednik opštine Petrovac na Mlavi, čelnik Nacionalnog saveta Vlaha i član Socijalističke partije Srbije, i Predrag Balašević, nekadašnji potpredsednik, a današnji član Nacionalnog saveta Vlaha i predsednik Vlaške demokratske stranke, koja je ovih dana pristupila Pokretu radnika i seljaka. Ako je za Dragojevića maternji jezik vlaški, a za Balaševića rumunski, onda se neslaganje među njima ponajmanje ne svodi na onih pet slova za koliko je vlaška azbuka „bogatija” od srpske, već u prvi plan izbijaju druge, pre svega političke razlike.
Politika: Kakav je danas položaj vlaške zajednice u Srbiji? Da li su zaista ugroženi, kako se moglo čuti ovih dana iz Bukurešta?
Dragojević: Teška je kvalifikacija da su Vlasi u Srbiji ugroženi. Ugroženost se obično sagledava u odnosu na većinski narod, a mi vekovima unazad živimo u slozi. O obespravljenosti, takođe, ne možemo da govorimo. Ima određenih problema, ali donošenjem Zakona o nacionalnim manjinama, Vlasi su kao i druge manjine prvi put stekli mogućnost da uređuju svoje odnose po evropskim standardima.
Balašević: Ne mogu da se složim s gospodinom Dragojevićem. Vlasi u 21. veku nemaju mogućnost učenja maternjeg jezika u školama, bogosluženja na svom jeziku, niti medije. Kada govorimo o očuvanju kulture i tradicije sve se svelo na održavanje manifestacija i festivala u našem kraju, što mislim da je nedovoljno za zajednicu. S te strane, naravno da su ugrožena prava vlaške nacionalne manjine. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina donet je 2002. godine, a šta je bilo pre toga? Zašto Vlasi nisu imali mogućnost da svoja prava dobiju ranije iako su kroz čitavu istoriju bili lojalni građani ove države?
Dragojević: Tačno je da su Vlasi na određeni način bili potiskivani. Recimo, 1948. godine bilo je 93.444 Vlaha, a 1961. godine samo 1.377. To su velike oscilacije koje govore o potiskivanju nacionalne svesti koja je sada probuđena. Ali u ovom trenutku učinjen je korak napred kada je reč o zakonskim odredbama, a demokratski milje nam pruža šansu da imamo svoje organe kroz koje možemo da ostvarimo svoja prava. Nama se, koji se od pre godinu dana nalazimo u Savetu, stavlja na teret ono što su bili problemi od ranije.
Politika: Gospodine Balaševiću, za šta vi okrivljujete ljude iz Nacionalnog saveta Vlaha?
Balašević: Sporan je upis u birački spisak i sama kampanja za izbor u Nacionalni savet. Recimo, u Policijskoj upravi u Petrovcu bilo je više od 300 osoba na informativnom razgovoru, jer se sumnja da im je neko falsifikovao potpise za poslednji birački spisak. Ljudi koji danas vode Savet u kampanji nisu rekli šta će da urade kada preuzmu to telo, već su se bavili optužbama na račun onih koji su ga ranije vodili, kriveći nas za „rumunizaciju”.
Dragojević: Kod upisa u birački spisak bilo je slučajeva da su ljudi upisivani bez znanja, bez ličnog pristanka. Ko je to radio, neću da ulazim. Lično, u kampanji nisam napadao prethodne članove Nacionalnog saveta, već sam pričao sam o onome što nas i danas razdvaja.
Balašević: Vlaški nacionalni savet danas postoji i funkcioniše, ali su oni nizom odluka podigli tenzije u Srbiji, u samoj zajednici i na međunarodnoj sceni. To nije dobro i mora da se nađe rešenje. Državne institucije treba da pomognu čitavu zajednicu, a ne da drže stranu jednima.
Politika: Predsednik Tadić je rekao da ove optužbe na račun države ne stoje...
Balašević: Jedna strana ima zaštitu u institucijama sistema, pre svega mislim na bivše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a druga strana je optuživana, napadana preko medija, zastrašivana... Većina ljudi koji su danas u Vlaškom nacionalnom savetu istaknuti su članovi vladajućih političkih partija. Ovi ljudi su se 2010. godine pojavili na vlaškoj političkoj sceni i bili su pomognuti svojim centralama iz Beograda da preuzmu tu zajednicu. Mislim da država Srbija treba da pomogne, a ne da se meša unutar zajednice. Dakle, da zajednica bira svoje predstavnike, a ne država grupe koje će da im pomažu.
Dragojević: Smatrate da ne treba da se meša Srbija, država u kojoj živimo, a tražili ste i tražite pomoć od Rumunije? Ono što nas najviše spaja s Rumunijom i približava jeste jezik. Sve ostalo je drugačije: kultura, običaji, tradicija... Vi smatrate da je naš jezik rumunski, mi smatramo da je vlaški. Nije sporno da smo Vlasi i vi i ja, ali kad je jezik u pitanju, onda se tu razilazimo.
Balašević: Vlaška zajednica nije imala mogućnost učenja maternjeg jezika.
Politika: Koji je vaš maternji jezik?
Balašević: U istočnoj Srbiji se govore dva narečja rumunskog jezika, oltensko i banatsko. Oltensko se smatra osnovom književnog jezika, ali kako nismo imali mogućnost da unapredimo znanje danas se govori jedan jezik koji je daleko od književnog. Vlah je na srpskom jeziku sinonim za rumunski narod. U našem maternjem jeziku ne postoji termin Vlah. Dakle, Vlasi su Rumuni.
Dragojević: Jeste li se na popisu izjasnili kao Rumun?
Balašević: Ne, zato što su za mene Vlasi i Rumuni isti narod.
Dragojević: Iako nemamo zvanične podatke popisa, moja saznanja kao predsednika popisne komisije na nivou opštine kažu da se u odnosu na 2002. godinu 60 odsto više građana izjasnilo kao Vlasi. Opet, više njih se izjasnilo da govore vlaški, tj. jedan broj onih koji se deklarišu kao Srbi kažu da im je maternji jezik vlaški. S druge strane, kod Rumuna cifre s rumunskim jezikom se poklapaju. Jezik je osnovni element oko koga se sporimo. To ne može i ne treba da nam rešava Rumunija, već do rešenja treba doći sa zemljom u kojoj živimo. Šta ste vi uradili za četiri godine, koliko ste bili u Nacionalnom savetu, da se reše ovi problemi?
Balašević: Ne može se preko noći ispraviti nepravda koja traje stoleće i više. Nikada nismo mogli da učimo maternji jezik u školama.
Dragojević: Slažem se da je to nepravda. Ali s ovakvim ponašanjem, vi nas samo kočite u tome. Mi smo sada prvi put u istoriji usvojili verziju naše azbuke i to u ćiriličnoj i latiničnoj varijanti. Da li je ta verzija najispravnija? Ne tvrdim, može da se nadogradi. Imali smo dva meseca javne rasprave, predlog je bio i na internetu kako bi se komentarisao.
Balašević: Nije istorija počela s vama, 2006. čekali smo 17 meseci da naš nacionalni savet bude registrovan. Posle konstituisanja, Ministarstvo prosvete je opstruiralo da deca u određenim školama, u kojima je to bilo izglasano, počnu da uče svoj maternji, rumunski jezik. Prema tome, za ono što smo pokušali da učinimo odmagale su nam institucije sistema. Ovde niko ne traži pomoć Rumunije, meni mnogo smeta kada se kaže da Vlasi koče ulazak Srbije u EU.
Dragojević: Meni još više, jer mi nismo ni tražili pomoć Rumunije.
Balašević: A kada smo mi to tražili? Mi smo samo tražili da nam neko pomogne u ostvarivanju svojih prava. Ako ne možete unutar vaše države uz pomoć institucija da rešite problem, morate da tražite pomoć nekoga.
Politika: Mislite da je opravdano ovo što se desilo u Briselu, kada su umalo pomućeni dobri odnosi Beograda i Bukurešta?
Balašević: O tome neka sudi javnost. Samo mogu da kažem da je Vlaški nacionalni savet svojim odlukama dodatno inspirisao i doprineo da stav Rumunije bude onakav. Pre dve nedelje delegacija iz srpskog parlamenta otišla je u Bukurešt da se vidi sa svojim kolegama i tamo je potpredsednik Saveta Miletić Mihajlović uticao na neke stvari. On je dodatno iziritirao rumunske parlamentarce, jer je bio taj koji nas je u kampanji optuživao za rumunizaciju, govorio da hoćemo da odvojimo jedan deo teritorije. Smatram da Mihajlović snosi veliku odgovornost za ono što se dešavalo u Briselu.
Dragojević: Meni je vrlo žao što smo uopšte spomenuti na takav način. Kao Nacionalni savet, u čije ime govorim, i koji je jedini legitimni predstavnik vlaške zajednice, ne vidimo to kao rešenje.
Balašević: Ali zakon i Ustav ne lišavaju druge nevladine i političke organizacije da se bore za prava Vlaha. Savet ima svoje posebno mesto, ali nikako se ne osporava i aktivnost drugih.
Politika: Da li država Srbija opstruira Vlahe u ostvarivanju njihovih prava?
Dragojević: Ugroženi nismo. Stoje problemi da smo nedovoljno finansirani. Ne kažem da smo oštećeni u odnosu na druge manjine, postoje kriterijumi, ali se malo sredstava izdvaja za delovanje manjina i time nam onemogućavaju da rešimo probleme. Jedinu opstrukciju imamo od grupe koja podržava Balaševića. Dakle, ne opstruira nas Beograd, već jedan deo vlaške zajednice. Na prvoj sednici Saveta, Balaševića su napustila tri člana zbog igre s Rumunijom i konstatacijom da smo Rumuni koji govore vlaški jezik.
Balašević: Nije tačno. Treba da se kaže da je jednog našeg člana ucenila Demokratska stranka da podrži vašu politiku. Naravno da državi odgovara rukovodstvo Saveta koje kaže da Vlasi nisu ugroženi bez obzira na to što nemaju nikakva prava. Razumem, Dragojević je član političke partije koja je danas na vlasti i možda iz tih razloga ne može da kritikuje više. Ali Vlasi su takav narod, nikada nisu stvarali probleme. Sada, kada su se malo probudili, stvara se fama u javnosti i pitanje: šta sad hoće? Neće ništa drugo do onoga što im pripada po Ustavu i zakonu. Nacionalni savet je izgubio legitimitet i legalitet posle svih onih dešavanja. Srbija mora da nađe novo rešenje za nacionalne savete.
Dragojević: Molim vas da me u ovakvim situacijama ne vezujete za partiju. Rođen sam kao Vlah, a mnogo posle toga sam postao član SPS-a. Uostalom, u Savetu imamo ljude koji su članovi svih stranaka. Pričate da nas Srbija ugrožava, a Rumuniju pozivate u pomoć. To su nelogične stvari.
Balašević: Da li je Dragi Damnjanović, potpredsednik Vlaškog nacionalnog saveta i predsednik Žagubice, na sajtu opštine, kao maternji jezik naveo srpski? Kada je Miletić Mihajlović 2008. ušao u republičku skupštinu naveo je kao nacionalnost srpsku. To je posle promenjeno. Veoma je problematično što član Saveta Dragan Balašević standardizuje maternji jezik, a da ga ne poznaje. Da li je u redu da Siniša Čelojević kao ginekolog vodi proces stvaranja azbuke?
Dragojević: Mi nismo završili standardizaciju jezika. Kamo sreće da jesmo. Najmanji problem su slova. Dajte vi predlog. Tražite vlaški jezik, a smatrate da ne treba da postoji vlaško pismo.
Balašević: Postoji standard!
Dragojević: Pa, dajte ga.
Balašević: Rumunski jezik, rumunsko pismo je standard. Nauka kaže da se u istočnoj Srbiji govore dva narečja rumunskog jezika i to su činjenice.
Dragojević: Tu je kraj svake naše priče. Smatram da treba da se poštuje ono što ljudi kažu na popisu. Ne postoji bolji referendum od popisa.
Mihajlović: U Srbiji ne postoji vlaško pitanje

JAGODINA – Predsednik Odbora za međunacionalne odnose Skupštine Srbije Miletić Mihajlović izjavio je u Jagodini da u Srbiji ne postoji „vlaško pitanje” i da Srbija „nije adresa” za definisanje da li su Vlasi Rumuni ili nisu.
„Za najveći broj Vlaha koji danas žive u istočnoj Srbiji, Srbija je matična država, a Rumuniju ne doživljavaju kao svoju državu niti sebe smatraju Rumunima”, rekao je Mihajlović učestvujući sinoć u emisiji jagodinske televizije „Palma plus”. „Prigovor Rumunije da Srbija prizna Vlahe za Rumune koji je kulminirao u Briselu, za mene nije bio iznenađenje, taj problem datira od ranije i u datim trenucima i periodima on se pojačavao”, ocenio je Mihajlović, koji je i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha i narodni poslanik koalicije SPS-PUPS-JS.
Mihajlović je kazao da država Srbija nije adresa za definiciju da li su Vlasi Rumuni ili nisu napominjujući da po svim međunarodnim dokumentima i po Ustavu Srbije „jedini vlasnici svog nacionalnog identiteta su stanovnici koji se izjašnjavaju da li su Rumuni ili Vlasi, da li su Srbi ili neko drugi”. „Država Srbija se trudi da sva prava koja pripadaju nacionalnim manjinama, koliko god ih ima, a ima ih preko 20, budu ispoštovana na pravi način, u skladu sa svim konvencijama koje danas važe u Evropi i svetu po pitanju manjinskih prava i u skladu sa ustavom Srbije”, rekao je Mihajlović. Prigovara se da su Vlasi zapostavljeni u socijalnom pogledu, a zaboravljamo da svi danas teško žive bez obzira na nacionalnu pripadnost, dodao je Mihajlović i podsetio da u istočnoj Srbiji ima više Srba nego Vlaha, „pa ako je teško Vlasima teško je i ostalima”.
Na putu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, koji je Brisel dodelio Srbiji 1. marta, poslednja prepreka bio je tvrd stav Rumunije koja je insistirala na garancijama za vlašku zajednicu u Srbiji.
Ta prepreka je otklonjena kada su Srbija i Rumunija potpisale u Briselu Protokol o statusu manjina u obe zemlje.
Tanjug
objavljeno: 09/03/2012











RTS – 15 mart 2012
Vesti
četvrtak, 15. mar 2012, 13:27 -> 15:49
Vlasi uživaju sva prava
Pripadnici vlaške manjine u Srbiji uživaju sva garantovana prava i slobode, zaključeno na sastanku predsednika Borisa Tadića i predstavnika Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine.
Predsednik Tadić i predstavnici Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine saglasili su se da pripadnici vlaške manjine u Srbiji uživaju sva Ustavom garantovana prava i slobode i predstavljaju lojalne građane Srbije.
Predstavnici Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine izrazili su zadovoljstvo zbog sticanja statusa kandidata za članstvo u EU kao i zahvalnost predsedniku Tadiću na principijelnom stavu o slobodi prava pripadnika nacionalnih manjina na samoidentifikaciju u skladu sa Ustavom Srbije i međunarodnim dokumentima iz oblasti zaštite nacionalnih manjina.
Predsednik Srbije i predstavnici Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine zaključili su da je neophodno unaprediti i dodatno podsticati ekonomski razvoj Istočne Srbije, saopštila je Pres-služba predsednika Srbije.
Sastanku su prisustvovali predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine Radiša Dragojević, potpredsednici Miletić Mihajlović, Dragi Damjanović, Neli Đorđević, Miodrag Marković, Dragan Balašević i sekretar Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine Bojan Modrlanović.
















Politika | četvrtak 29.03.2012 | 15:35
"Vlasi imaju sva prava u Srbiji"
Izvor: Tanjug
Petrovac na Mlavi -- Predsednik Nacionalnog saveta Vlaha u Srbiji Radiša Dragojević kaže da Vlasi nikada nisu imali primedbe na svoj status u Srbiji.
Upoznajući šefa misije OEBS u Srbiji, ambasadora Dimitrosa Kipreosa, sa stavovima Saveta o položaju vlaške nacionalne manjine u republici, Dragojević je naglasio da su oni lojalni građani Srbije, da se osećaju i rade po srpskim zakonima i da nikada nisu imali primedbe na svoj status.
"Nacionalni savet Vlaha nikada nije tražio od Rumunije da interveniše za popravljanje statusa Vlaha i iznenađeni smo kada je ovo pitanje bilo uopšte i pokrenuto. Mi smo Vlasi, a ne Rumuni i naša zemlja je Srbija, a ne Rumunija", naglasio je Dragojević u razgovoru sa ambasadorom OEBS-a.

Osim sa Dragojevićem, koji je i predsednik opštine Petrovac na Mlavi, delegacija OEBS-a razgovarala je i sa drugim čelnicima lokalne samouprave i članovima Nacionalnog saveta Vlaha u Srbiji.



četvrtak 19.04.2012 | 16:47
Dragišić: Srbi i Vlasi kao braća
Izvor: Tanjug
Kladovo -- Kandidat Pokreta radnika i seljaka za predsednika Srbije Zoran Dragišić izjavio je da su Srbi i Vlasi bratski narodi, koji su kroz istoriju uvek delili sudbinu
Dragišić je dodao da je "nesposobna i korumpirana vlast pokušala da optuži Vlahe u Srbiji za probleme oko njene kandidature za članstvo u Evropskoj uniji".
"Jedini problem oko integracije Srbije u EU je zapravo organizovani kriminal i sistemska korupcija u svim segmentima vlasti u Srbiji, što jasno stoji u izveštaju i saveta Evrope i izvestilaca Evropskog parlamenta", rekao je Dragišić, a saopšteno je iz Pokreta radnika.

On je, obraćajući se okupljenima na skupu u Kladovu, rekao i da su mešani brakovi i pomešane sudbine Vlaha i Srba u Srbiji dokaz državotvornosti i lojalnosti vlaške zajednice državi.



Timoc Press

Rumuni/Vlasi iz Srbije upisuju decu na fakultete u Rumuniji
Timoc Press 25.7.2011. Društvo

Beograd, Srbija/TimocPress/ponedeljak, 25. jul 2011./ - Rumunskа аmbаsаdа u Beogrаdu je u ponedeljаk pokrenulа аkciju zа podnošenje prijаvа zа upis dece rumunske/vla[ke nаcionаlnosti iz Severoistočne Srbije u školаmа i nа univerzitetu аkаdemskih centаrа u Temišvаru, Krаjovi, Rešici, Drobetа Turnu Severin, Bukureštu i Klužu.
Rаul Tročescu, sekretаr ambаsаde rekаo dа je Ministаrstvo prosvete Rumunije dodelio Rumunima/Vlasima iz Srbije 141 mesto za školovanje a 99 polaznika primaće stipendije.
Premа njegovim rečimа, prijavljivanje učenikа i studenаtа vrše rumunske/vlaške kulturne zаjednice i orgаnizаcije: Udruženje Ariаdnаe Filum (Bor) sа 23 kandidata, Demokrаtski pokret Rumunа u Srbiji (Zaječar) sа 17 kandidata, Kulturno društvo Tibiskus i Udruženje Rumuna-Vlаha “Trаjаn” (Kladovo) svаki sа po 9 kandidata, Udruženje za tradiciju i kulturu Vlaha “Dunаv” (Kladovo) i Rumunski kulturno informativni centar Brestovac (Bor) sa po jednim kandidatom.
Istim povodom predstаvnici Ministаrstvа prosvete Rumunije održаće akciju u četvrtаk, 28. jula 2011. godine u rumunskom konzulаtu u Vršcu, gde će biti primljeni rumunski kandidati iz Autonomne pokrajine Vojvodina, Srbija zа upis u škole i fakultete u Rumunijinji.








Intervju sa Dušanom Prvulovićem nа ” Tabara Folk” 2011 - Kаlаfаt
Timoc Press 22.8.2011. Politika

Kalafat, Rumunija/TimocPress/ponedeljak, 22. avgust 2011./ - Poslednjih dvanest godina vodi Odbor za ljudska prava u Negotinu kao koordinator za prava manjina i pravnu pomoć. Smatra se Rumunom i ne stidi se da to kaže javno, ili pred vlastima, u svakoj od situacija kada mu se to traži.
Dušan Prvulović: Ako se polazi od činjenice da jedna nacionalna zajednica u Srbiji na svom maternjem jeziku (ma kako ga oni ili drugi nazivali) se izjašnjavaju kao Rumuni (ROMÂN ili RUMÂN) dovoljno je za zaključak da se radi o jednom narodu. Jedan deo rumunskog naroda živi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, ima stećena prava službene upotrebe jezika i pisma, ostvarivanje prava na maternjem jeziku: u oblasti obrazovanja, javnog informisanja, kulturnih i verskih prava. Služeći se svojim maternjim jezikom kroz književnu formu nije im problem da svoju nacionalnost sa maternjeg prevedu na službeni srpski jezik i termin ROMÂN prevedu sa RUMUN, a tako ih nazivaju i državni organi Srbije. Drugi deo tog naroda živi u Severoistočnoj Srbiji, niko ih nije pitao kada im je nametnut termin VLAH?? (popis 1921. godine) i na srpskom jeziku „povinovši se“ prozivci od strane državnih organa (lojalnost državi na prvom mestu!!) tada Jugoslavije a sada Srbije i sami na službenom srpskom jeziku se izjašnjavaju koristeći termin VLAH a na svom maternjem RUMÂN.
Popis 2002. godine bio je samo na službenom srpskom jeziku i rezultat popisivanja opisane rumunske nacionalne zajednice je, zajednica Rumuna u Vojvodini i manji deo u Severoistočnoj Srbiji se izjasnili kao Rumuni a ovaj drugi deo zajednice (koji je mnogo veći) izjasnili se kao Vlasi.












Vruće u rumunskoj/vlaškoj zajednici
Timoc Press 31.8.2011. Politika

Negotin, Srbija/TimocPress/sreda 31. avgust 2011./ - Zadnji dan avgusta 2011. godine polako nas uvodi u jesen i očekivano svežije vreme od tropskih temperatura tokom leta. Međutim kako stvari stoje u odnosu državnih organa Srbije i Srpske pravoslavne crkve prema nekim istaknutim članovima rumunske/vlaške zajednice biće sve viša temperatura, kako se bliži popis stanovništva.
Danas ne postoji aktivista nevladine organizacije/udruženja građana, političke organizacije ili bilo ko, ko se po nečemu istakao u predstavljanju rumunske/vlaške zajednice ili pak zastupao kolektivna i individualna prava rumunskog naroda u Srbiji podeljenog u dve nacionalne manjine (Rumuni i Vlasi) a da srpsko pravosuđe ne vodi nekakav slučaj, istagu ili procesuiranje protiv njega, bilo da je iz Pokrajine Vojvodina ili iz severoistočne Srbije (Timočka krajina, Pomoravlje, Homolje, Braničevo).
Ne treba da nas čudi skoro svakodnevno izveštavanje rumunskih medija u Rumuniji o problemima ovdašnjih Rumuna/Vlaha. Normalno je da tu bude i grešaka u izveštavanju, nepoznavanja činjenica, dobijanja poluinformacija koje mogu da naprave veliku grešku… ali ni je li to momenat da se neko u srpskoj vlasti pa i u srpskim medijima (koji potpuno ignorišu ovu nacionalnu zajednicu, sem kada su potrebni skandali) upita, šta se to dešava sa našim sugrađanima?
Vreme je da se Srpska pravoslavna crkva pita šta radi njihovo sveštenstvo na čelu sa episkopima i civilima iz crkvenih odbora na terenu i sredinama gde su znatna većina rumunsko/vlaško stanovništvo. Da li je normalno da se u vreme Gospojinskog posta demolira krst na sestrinskoj crkvi, a sve to je usledilo posle kampanje vernika i dušebrižnika Srpske pravoslavne crkve, skupljajući potpise protiv Rumunske pravoslavne crkve u Negotinu? Da li je normalno da se puca iz dvorišta potpredsednika jednog od crkvenih odbora Srpske pravoslavne crkve u trenutku kada pored tog dvorišta prolaze trojica sveštenika Rumunske pravoslavne crkve? Javno se preti sveštenicima Rumunske pravoslavne crkve u Zaječaru. Da li je normalno da se ne oglasi niko iz državnih organa, Srpske crkve ili neki od toliko sad nezavisnih medija u Srbiji? Naravno da se odnos prema Rumunima/Vlasima u Srbiji treba promeniti, ali pre toga mora se promeniti odnos prema ovom pitanju u glavama onih koji imaju moć i vlast. Pošto nije mogao da zaustavi gradnju hramova Rumunske pravoslavne crkve u severoistočnoj Srbiji, organizovanje službi i porast broja sveštenika, Miroslav Stefanović, predstavnik Srpske pravoslavne crkve u Timočkoj krajini, rešio je po uzoru državnih organa da se direkno uključi i pozabavi „očuvanjem kulture“ Rumuna/Vlaha tako što im organizuje koncerte, štampa muzičke diskove i obećava službu na „vlaškom jeziku“.
To isto radi i država tako što ne samo da ne poštuje svoje zakone o nacionalnim manjinama, već ih i zloupotrebljava direknim mešanjem unutar rumunske/vlaške zajednice u izboru i organizovanju Nacionalnog saveta, pa i političkih organizacija i udruženja građana. U trenutku kada su kao što smo naveli skoro svi istaknuti pojedinci ove zajednice procesuirani, onda se zavisno od „potrebe“ pokreće ponovo sudski procesi i tako se pokušava diskvalifikovati kako pojedinac tako i organizacije odakle dolazi pa možda i cela zajednica.
Novinska agencija TimocPress je tokom leta kontaktirala najveći broj predstavnika političkih organizacija, crkvene zajednice, udruženja građana, samostalnih intelektualaca, mlade i ostale iz rumunske/vlaške zajednice: šta trenutno rade, koji su im prioriteti, projekti, šta se radi po pitanju popisa, komentar o standardizaciji „vlaškog jezika“ i sprema jedan serijal odgovora lidera ove zajednica na pomenuta pitanja.
Jedna grupa timočkih Rumuna/Vlaha putuje krajem nedelje u Bukurešt na razgovore sa predstavnicima rumunske države i medija. Biće tu reči i o sudskim procesima, gde u najvećem broju slučajeva pravnu pomoć pružaju pravnici i advokati Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS preko svoje negotinske kancelarije i Odbora za ljudska prava Negotin. Odbor za ljudska prava Negotin ima poseban pravac podrške od rumunske vlade za pravnike i advokate u ovim slučajevima.




Rumuni/Vlasi u rumunskom Senatu
Timoc Press 2.9.2011. Politika

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/petak 02. septembar 2011./ - Senator Viorel Badea, predsednik Komisije za prekogranične Rumune, senata Rumunije primio je danas delegaciju Rumuna/Vlaha iz severoistočne Srbije.
Dr Predrag Balašević, predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije, Dragan Demić, potpredsednik Vlaške demokratske stranke Srbije i Bojan Trailović, sekretar opštinskog odbora Vlaške demokratske stranke u Petrovcu na Mlavi sastali se sa senatorom Viorelom Badeom, predsednikom Komisije za prekogranične Rumune, senata Rumunije na njegov poziv.
Predrag Balašević je rekao: “Naš cilj je bio da upoznamo rumunske institucije sa rastućim problemima koje imaju Rumuni/Vlasi u severoistočnoj Srbiji, pošto srpske institucije ne čine ništa da bi se ovi ljudi zaštitili.” Kako je dr Balašević rekao telefonom TimocPressu, misli se na sudske procese i istražne radnje usmerene na aktiviste i lidere rumunskih/vlaških organizacija i pripadnike Rumunske crkve u tom delu Srbije. Lider Vlaške demokratske stranke Srbije je govorio konkretno imenuvši istrage protivu čelnika Ariadnae Filum, Zaviše Žurž u Boru, Milice Nešić u Negotinu, dok je Dragan Demić govorio o svom slučaju koji se vodi godinu ipo dana sa stotinu svedoka u požarevačkom osnovnom sudu i skoro trista građana pozvanih na informativni razgovor u policijsku stanicu u Petrovcu na Mlavi.
Delegacija je imala susret i sa rumunskim novinarima, kojima su takođe izneli problem sa kojima se susreću u svojoj zemlji neposredno pred popis stanovništva koji će biti za mesec dana.
Senator Viorel Badea, predsednik Komisije za prekogranične Rumune, senata Rumunije pošto je saslušao lidere Rumuna/Vlaha obećao je da će se založiti da se poštuju, kako građanska tako i manjinska prava srpskih Rumuna ili kako ih u Srbiji zovu Vlasima.






Jezik koji ne postoji i napad na integritet rumunske nacionalne države
Timoc Press 7.9.2011. Politika

Krajova, Rumunija/TimocPress/sreda 07. septembar 2011./ - Inicijativa. Organ koji sebe naziva Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine Srbije, preduzeo je inicijativu da standardizuje vlaški jezik, koristeći ćirilično pismo.[1]
Četiri pitanja. Postavljaju se četiri pitanja:
1.Koga predstavlja Nacionalni Savet Vlaske nacionalne manjine Srbije?
2.Postoji li vlaški jezik?
3. Iz kog razloga se razvila ideja o postojanju vlaškog jezika?
4. Zašto se pokušavaju naći manjine tamo gde to nije slučaj?
Odgovor na prvo pitanje. Teoretski, nacionalni savet Vlaha Srbije[2] predstavlja Rumune iz Timočke krajine. Nalazimo, ipak, da po shvatanju jednog srpskog parlamentarca, ,, Nacionalni Savet Vlaha Srbije ima pro-rumunsku orijentaciju i njegov osnovni cilj je da, vremenom, Vlahe iz Srbije pretvori u Rumune,!” ovo mišljenje pripada Miletiću Mihajloviću, koji je 8. maja 2010. kad je ovo izjavio, bio predsednik Saveta za međunacionalne odnose srpskog parlamenta. Ovaj gospodin pripadnik je vladajuće Socijalističke partije. Dotični gospodin smatra da matična država Vlaha nije Rumunija već Srbija, i da vlaški jezik nije rumunski. [3] Morali su, dakle, nešto da učine po pitanju ovog Nacionalnog saveta Rumuna/Vlaha, na kraju je Beograd prevarom postavo svoje simpatizere na njegovo čelo, na šta su lideri timočkih Rumuna skrenuli pažnju: „Tokom jednog sastanka u Bukureštu lideri timočkih Rumuna skrenuli su pažnju na prevaru kojom je srpska vlast preuzela ovaj Savet, koji je predstavljao timočke Rumune/Vlahe uz pomoć srpskih partija i uz pomoć pritisaka od strane policije i suda.”[4] Interesanto je da je njegov naziv na srpskom jeziku Nacionalni Savet Vlaha[5]. Iz toga proizilazi da ovaj Savet više ne zastupa timočke Rumune.
Odgovor na drugo pitanje. Komentarišemo stav gospodina Miletičća Mihajlovića izrečen 8. maja 2010.Neophodno je da ovo pitanje podelimo u dva pitanja:
a. Da li je Rumunija matična zemlja timočkih Rumuna? Ne, Rumunija nije njihova matična zemlja (paradoksalno, ovde se delom slažemo sa stavom gospodina Mihajlovića), jer su timočki Rumuni najvećim delom autohtoni, njihova zemlja pripada arealu rumunske etnogeneze. Oni dakle nisu došli sa raznih strana, već pripadaju svojim rodnim mestima milenijum i po, od kad ih istorijski izvori pominju kao stare Rumune, (prarumune), koji su učestvovali u etnogenezi većine balkanskih naroda, između ostalih i srpskog. Ovi poslednji stigli su u Timočku krajinu veoma kasno, tek 1833. kad je ova zona zbog ruskih interesa bila pripojena Srbiji.
b. Vlaški jezik se razlikuje od rumunskog? Ne, radi se o jednom te istom jeziku. Rumunski narod se formirao na velikom prostoru, obuhvatajući istočni romanitet, između Crnog i Jadranskog Mora, na obe obale Dunava. Na ovom prostoru govorni jezik je bio rumunski i danas postoje zone u kojima se govori rumunski, na primer Timočka krajina, koja danas pripada srpskoj državi proizilazi dakle da je rumunski jezik jedan i jedinstven, kojim govore i timočki Rumuni, dakle ne postoji vlaški jezik.
Treba pomenuti još jednu činjenicu: reči „Vlah”, „Valah”, „Vlasi”, „Voloh” itd. Pripadaju rumunskom istorijskom i kulturnom nasleđu!!! „Demokratija je!! Niko ih ne obavezuje da budu Rumuni, iako činjenice i zdrav razum tako tvrde!! Ako nisu Rumuni i ne pripadaju rumunskom krugu ne mogu nikako da prisvoje nazive valah, vlah, vlas, voloh. Mogu se zvati Negotinci, Petrovčani itd. Valahi, Vlahi, Vlasi su Rumuni, i Rumuni su oni čiji preci su bili od strane tuđina nazivani Valahi, Vlahi, Vlasi, Volohi, Olahi . Ako zvanično ne istaknu da je novo-standardizovani jezik samo drugo ime jednog rumunskog narečja, ne mogu zvanično da koriste naziv vlaški jezik, i da ga predstavljaju kao jezik koji ne pripada rumunskom jeziku i koji nije rumunski jezik”[6]
Odgovor na treće pitanje. Ako ne postoji vlaški jezik, zbog čega se podržava ova ideja? Jasno je da je cilj razbijanje rumunske zajednice. Pokušava se izvođenje procesa podele timočkih Rumuna po makedonskom principu (Makedonci govore bugarskim jezikom, ali je za njih veštački stvoren tzv. makedonski jezik, i danas Makedonci negiraju da imaju ikakve etničke veze sa Bugarima).
Postoji još jedan razlog zbog kog se insistira na postojanju „vlaškog naroda ” i „vlaškog jezika”: iz perspektive popisa stanovništva u oktobru 2011. na kome će se pokušati razbijanje rumunske zajednice, da bi opao broj građana koji se izjašnjavaju kao Rumuni i da bi porastao broj onih koji se izjašnjavaju kao Vlasi ili Srbi.
Čudno je da, u isto vreme, „Državni Univerzitet humanističkih nauka Ruske Federacije priprema za štampu udžbenik moldavskog jezika…”[7]. Obnavljaju se pokušaji iz staljinističkog perioda da se nametne postojanje tzv. „moldavskog jezika” pisanog, takođe, ćiriličnim pismom. Sve ozbiljne studije ukazuju da ne postoji moldavski jezik, koji nešto drugo od rumunskog. Jedan veliki italijanski filolog konstatuje „sve sam više uveren u ono što sam izneo na Kongresu romanistike u Florenci 1956. godine: takozvani moldavski jezik nije ništa drugo do književni rumunski jezik, pisan malo modifikovanim ruskim alfabetom, (odnosno savremenom ćirilicom, koja se malo razlikuje od one staroslovenske, koju su jedno vreme koristili i svi Rumuni), uz ustupke učinjene u korist određenih moldavskih dijalektičkih formi, koje su uostalom poznate i korišćene i unutar države Rumunije, I…]”[8] Očigledno je da je reč o još jednom pokušaju podele rumunskog naroda, (Ustav republike Moldavije, formirane na rumunskoj zemlji, između Pruta i Nistra, zarad ruskih interesa).
Korišćenje ćirilice za pisanje takozvanog „vlaškog jezika namenjeno je produbljivanju podele između timočkih Rumuna, iz najmanje dva razloga:
1. Negiranje latinskog porekla Vlaha, u cilju negiranja sinonimije Rumun = Vlah.
2. Onemogućavanje pristupa literature štampanoj u Rumuniji, imajući u vidu da je ona pisana latinicom. Čitajući knjige štampane severno od Dunava, stanovnici istočne Srbije bi spoznali da su istog etničkog porekla kao i oni severno od Dunava. Postoje takođe i knjige koje šire istinu o poreklu timočkih Rumuna koje su štampane na teritoriji Rumunije.
Treba pomenuti da se u srednjem veku rumunski jezik zaista pisao ćirilicom. Razlog tome je što je tada slovenski jezik bio jezik kulture (kao što je to bio latinski na zapadu), i njegova slova su bila pozajmljena za štampanje rumunskih knjiga. Rumunili su koristili ćirilična slova do sedme decenije XIX-og veka.
Apsurdno je da Srbi, koje govore slovenskim jezikom (što im niko ne negira), sve više koriste latinicu, kao način lakšeg povezivanja se Evropom, dok timočkim Rumunima brane ovo pravo.
Odgovor na četvrto pitanje. Pokazali smo da se pokušava stvaranje moldavskog naroda, moldavskog jezika, i vlaškog naroda u istočnoj Srbiji. Čak je 2006. traženo formiranje Asocijaije„zajednice Moldavaca Rumunije”. Bivši moldavski predsednik Voronjin govorio je o moldavskoj manjini u Rumuniji, koja broji 10 miliona ljudi(!) I koja je diskriminisana [9]… na kraju je politička partija „Patriote Moldavije” lansirala…„apel svetskoj zajednici, tražeći da se Moldaviji vrate istorijske teritorije moldavske države, koje se trenutno nalaze u sastavu Rumunije.”[10] od sredine 90.-ih godina prošlog veka veoma su glasne struje koje zagovaraju postojanje arumunske manjine u Rumuniji, koja govori jezik koji je drugačiji od rumunskog. Nije ni neophodno da ovde napominjemo da postoji arumunski dijalekt rumunskog jezika, zajedno sa dakorumunskim (koji govore i timočki Rumuni), meglenorumunskim i istrorumunskim. Sve nas ovo usmerava ka zaključku: Razbijanje rumunske zajednice izmišljanjem novih nacija (kao što je to moldavska) ili novih manjina (Arumuni u Rumuniji, Vlasi u Srbiji koji nisu Rumuni) ne predstavlja samo uništenje nacionalnog identiteta velikog broja Rumuna, več predstavlja i napad usmeren na adresu integriteta Rumunske nacionalne države…
Prof. Valentin Balucoju
Nacionalni Koledž „Karol I”, Krajova
Članak preuzet iz revije AGERO, Stuttgart

Setva bede i ćari žetve posejanih useva po stranputicama razuma

III

VLASI U SRBIJI
• žive u Borskom, Braničevskom, Zaječarskom i Pomoravskom okrugu populacija: oko 40.000 (popis iz 2002. godine)
• dele se na četiri grupe: Carani (Kladovo, Negotin, Zaječar), Ungurjani (Homolje, Braničevo, Mlava), Munćani (sliv Poreške i Crne reke) i Bufani (Majdanpek)
• govore vlaški jezik koji je sličan rumunskom, moldavskom i jeziku Cincara
• u Srbiji živi oko 30.000 Rumuna (popis iz 2002. godine)
Prema saznanjima “Blica”, najveći problem je pitanje Rumunske crkve u Srbiji. Eparhija Rumunske crkve - Dakija Feliks - formirana je pre nekoliko godina i upisana u registar tradicionalnih crkava i verskih zajednica, a dobija i novčanu pomoć iz budžeta. Administrativno sedište joj je u Vršcu, pokriva prostor Banata, gde i žive Rumuni. Međutim, vlada u Bukureštu nije se time zadovoljila i nedavno je vlastima u Beogradu upućen zahtev da se ova eparhija proširi i na Timočku krajinu, odnosno prostor gde žive Vlasi.

Međutim, za Bukurešt mnogo veći problem od „pretvaranja“ Vlaha u Rumune jeste položaj države unutar EU. Kako za “Blic” kaže dobro upućen diplomata, na sastanku ministara svi su bili iznenađeni nastupom Rumunije, ali se i pretpostavilo da je pravi razlog zatezanja sa srpskim statusom pitanje rumunskog „šengena“.

- Rumunski ministar nije direktno pomenuo problem s odugovlačenjem učlanjenja Rumunije u šengensku zonu, ali su svi prisutni pretpostavili da je to bio razlog - kaže izvor “Blica”, strani diplomata. Sagovornik “Blica” iz Brisela kaže da je rumunsko insistiranje na manjinama izgledalo kao “jedno govore, o drugome misle”.

Rumunija i Bugarska još uvek nisu deo šengenske zone i od 1. januara 2007, kada su ušle u EU, teče im period u kome bi trebalo da postanu članice. Rumunija je trebalo do marta ove godine da postane članica zone, i to na moru i u vazduhu, a do jula da šengensko područje važi i za granicu na zemlji. Međutim, isprva su bile protiv Francuska, Nemačka, Holandija i Finska, koje su navele da kriminal i korupcija u ovoj zemlji mogu da ugroze šengensku zonu. Do danas je samo holandska vlada ostala sa zvaničnim stavom da se protivi i nije izgledno da će uskoro podići svoj veto.












Politika – 05 mart 2012
Srbija razgovara
Vlasi u Srbiji između Beograda i Bukurešta
Dragojević: Nismo ugroženi, opstruira nas deo vlaške zajednice; Balašević: Država mora da pomogne, a ne da se meša

Predrag Balašević, član Nacionalnog saveta Vlaha i Radiša Dragojević, čelnik Nacionalnog saveta Vlaha (Foto R. Krstinić)
Posle vesti da je Bukurešt pokušao da blokira Srbiji status kandidata za članstvo u EU, zbog navodnog ugrožavanja prava vlaške nacionalne manjine, otvorilo se pitanje položaja ove etničke zajednice. Kako se pokazalo, o ovom problemu čak ni sami Vlasi, odnosno njihovi demokratski izabrani predstavnici, nemaju identične stavove. Dok je za jedne Srbija njihova zemlja i istorijska matica u kojoj nisu obespravljeni, drugi svoj pogled radije usmeravaju ka susednoj Rumuniji, smatrajući da se njihova prava krše.
O ovoj temi za „Politiku” govore Radiša Dragojević, predsednik opštine Petrovac na Mlavi, čelnik Nacionalnog saveta Vlaha i član Socijalističke partije Srbije, i Predrag Balašević, nekadašnji potpredsednik, a današnji član Nacionalnog saveta Vlaha i predsednik Vlaške demokratske stranke, koja je ovih dana pristupila Pokretu radnika i seljaka. Ako je za Dragojevića maternji jezik vlaški, a za Balaševića rumunski, onda se neslaganje među njima ponajmanje ne svodi na onih pet slova za koliko je vlaška azbuka „bogatija” od srpske, već u prvi plan izbijaju druge, pre svega političke razlike.
Politika: Kakav je danas položaj vlaške zajednice u Srbiji? Da li su zaista ugroženi, kako se moglo čuti ovih dana iz Bukurešta?
Dragojević: Teška je kvalifikacija da su Vlasi u Srbiji ugroženi. Ugroženost se obično sagledava u odnosu na većinski narod, a mi vekovima unazad živimo u slozi. O obespravljenosti, takođe, ne možemo da govorimo. Ima određenih problema, ali donošenjem Zakona o nacionalnim manjinama, Vlasi su kao i druge manjine prvi put stekli mogućnost da uređuju svoje odnose po evropskim standardima.
Balašević: Ne mogu da se složim s gospodinom Dragojevićem. Vlasi u 21. veku nemaju mogućnost učenja maternjeg jezika u školama, bogosluženja na svom jeziku, niti medije. Kada govorimo o očuvanju kulture i tradicije sve se svelo na održavanje manifestacija i festivala u našem kraju, što mislim da je nedovoljno za zajednicu. S te strane, naravno da su ugrožena prava vlaške nacionalne manjine. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina donet je 2002. godine, a šta je bilo pre toga? Zašto Vlasi nisu imali mogućnost da svoja prava dobiju ranije iako su kroz čitavu istoriju bili lojalni građani ove države?
Dragojević: Tačno je da su Vlasi na određeni način bili potiskivani. Recimo, 1948. godine bilo je 93.444 Vlaha, a 1961. godine samo 1.377. To su velike oscilacije koje govore o potiskivanju nacionalne svesti koja je sada probuđena. Ali u ovom trenutku učinjen je korak napred kada je reč o zakonskim odredbama, a demokratski milje nam pruža šansu da imamo svoje organe kroz koje možemo da ostvarimo svoja prava. Nama se, koji se od pre godinu dana nalazimo u Savetu, stavlja na teret ono što su bili problemi od ranije.
Politika: Gospodine Balaševiću, za šta vi okrivljujete ljude iz Nacionalnog saveta Vlaha?
Balašević: Sporan je upis u birački spisak i sama kampanja za izbor u Nacionalni savet. Recimo, u Policijskoj upravi u Petrovcu bilo je više od 300 osoba na informativnom razgovoru, jer se sumnja da im je neko falsifikovao potpise za poslednji birački spisak. Ljudi koji danas vode Savet u kampanji nisu rekli šta će da urade kada preuzmu to telo, već su se bavili optužbama na račun onih koji su ga ranije vodili, kriveći nas za „rumunizaciju”.
Dragojević: Kod upisa u birački spisak bilo je slučajeva da su ljudi upisivani bez znanja, bez ličnog pristanka. Ko je to radio, neću da ulazim. Lično, u kampanji nisam napadao prethodne članove Nacionalnog saveta, već sam pričao sam o onome što nas i danas razdvaja.
Balašević: Vlaški nacionalni savet danas postoji i funkcioniše, ali su oni nizom odluka podigli tenzije u Srbiji, u samoj zajednici i na međunarodnoj sceni. To nije dobro i mora da se nađe rešenje. Državne institucije treba da pomognu čitavu zajednicu, a ne da drže stranu jednima.
Politika: Predsednik Tadić je rekao da ove optužbe na račun države ne stoje...
Balašević: Jedna strana ima zaštitu u institucijama sistema, pre svega mislim na bivše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a druga strana je optuživana, napadana preko medija, zastrašivana... Većina ljudi koji su danas u Vlaškom nacionalnom savetu istaknuti su članovi vladajućih političkih partija. Ovi ljudi su se 2010. godine pojavili na vlaškoj političkoj sceni i bili su pomognuti svojim centralama iz Beograda da preuzmu tu zajednicu. Mislim da država Srbija treba da pomogne, a ne da se meša unutar zajednice. Dakle, da zajednica bira svoje predstavnike, a ne država grupe koje će da im pomažu.
Dragojević: Smatrate da ne treba da se meša Srbija, država u kojoj živimo, a tražili ste i tražite pomoć od Rumunije? Ono što nas najviše spaja s Rumunijom i približava jeste jezik. Sve ostalo je drugačije: kultura, običaji, tradicija... Vi smatrate da je naš jezik rumunski, mi smatramo da je vlaški. Nije sporno da smo Vlasi i vi i ja, ali kad je jezik u pitanju, onda se tu razilazimo.
Balašević: Vlaška zajednica nije imala mogućnost učenja maternjeg jezika.
Politika: Koji je vaš maternji jezik?
Balašević: U istočnoj Srbiji se govore dva narečja rumunskog jezika, oltensko i banatsko. Oltensko se smatra osnovom književnog jezika, ali kako nismo imali mogućnost da unapredimo znanje danas se govori jedan jezik koji je daleko od književnog. Vlah je na srpskom jeziku sinonim za rumunski narod. U našem maternjem jeziku ne postoji termin Vlah. Dakle, Vlasi su Rumuni.
Dragojević: Jeste li se na popisu izjasnili kao Rumun?
Balašević: Ne, zato što su za mene Vlasi i Rumuni isti narod.
Dragojević: Iako nemamo zvanične podatke popisa, moja saznanja kao predsednika popisne komisije na nivou opštine kažu da se u odnosu na 2002. godinu 60 odsto više građana izjasnilo kao Vlasi. Opet, više njih se izjasnilo da govore vlaški, tj. jedan broj onih koji se deklarišu kao Srbi kažu da im je maternji jezik vlaški. S druge strane, kod Rumuna cifre s rumunskim jezikom se poklapaju. Jezik je osnovni element oko koga se sporimo. To ne može i ne treba da nam rešava Rumunija, već do rešenja treba doći sa zemljom u kojoj živimo. Šta ste vi uradili za četiri godine, koliko ste bili u Nacionalnom savetu, da se reše ovi problemi?
Balašević: Ne može se preko noći ispraviti nepravda koja traje stoleće i više. Nikada nismo mogli da učimo maternji jezik u školama.
Dragojević: Slažem se da je to nepravda. Ali s ovakvim ponašanjem, vi nas samo kočite u tome. Mi smo sada prvi put u istoriji usvojili verziju naše azbuke i to u ćiriličnoj i latiničnoj varijanti. Da li je ta verzija najispravnija? Ne tvrdim, može da se nadogradi. Imali smo dva meseca javne rasprave, predlog je bio i na internetu kako bi se komentarisao.
Balašević: Nije istorija počela s vama, 2006. čekali smo 17 meseci da naš nacionalni savet bude registrovan. Posle konstituisanja, Ministarstvo prosvete je opstruiralo da deca u određenim školama, u kojima je to bilo izglasano, počnu da uče svoj maternji, rumunski jezik. Prema tome, za ono što smo pokušali da učinimo odmagale su nam institucije sistema. Ovde niko ne traži pomoć Rumunije, meni mnogo smeta kada se kaže da Vlasi koče ulazak Srbije u EU.
Dragojević: Meni još više, jer mi nismo ni tražili pomoć Rumunije.
Balašević: A kada smo mi to tražili? Mi smo samo tražili da nam neko pomogne u ostvarivanju svojih prava. Ako ne možete unutar vaše države uz pomoć institucija da rešite problem, morate da tražite pomoć nekoga.
Politika: Mislite da je opravdano ovo što se desilo u Briselu, kada su umalo pomućeni dobri odnosi Beograda i Bukurešta?
Balašević: O tome neka sudi javnost. Samo mogu da kažem da je Vlaški nacionalni savet svojim odlukama dodatno inspirisao i doprineo da stav Rumunije bude onakav. Pre dve nedelje delegacija iz srpskog parlamenta otišla je u Bukurešt da se vidi sa svojim kolegama i tamo je potpredsednik Saveta Miletić Mihajlović uticao na neke stvari. On je dodatno iziritirao rumunske parlamentarce, jer je bio taj koji nas je u kampanji optuživao za rumunizaciju, govorio da hoćemo da odvojimo jedan deo teritorije. Smatram da Mihajlović snosi veliku odgovornost za ono što se dešavalo u Briselu.
Dragojević: Meni je vrlo žao što smo uopšte spomenuti na takav način. Kao Nacionalni savet, u čije ime govorim, i koji je jedini legitimni predstavnik vlaške zajednice, ne vidimo to kao rešenje.
Balašević: Ali zakon i Ustav ne lišavaju druge nevladine i političke organizacije da se bore za prava Vlaha. Savet ima svoje posebno mesto, ali nikako se ne osporava i aktivnost drugih.
Politika: Da li država Srbija opstruira Vlahe u ostvarivanju njihovih prava?
Dragojević: Ugroženi nismo. Stoje problemi da smo nedovoljno finansirani. Ne kažem da smo oštećeni u odnosu na druge manjine, postoje kriterijumi, ali se malo sredstava izdvaja za delovanje manjina i time nam onemogućavaju da rešimo probleme. Jedinu opstrukciju imamo od grupe koja podržava Balaševića. Dakle, ne opstruira nas Beograd, već jedan deo vlaške zajednice. Na prvoj sednici Saveta, Balaševića su napustila tri člana zbog igre s Rumunijom i konstatacijom da smo Rumuni koji govore vlaški jezik.
Balašević: Nije tačno. Treba da se kaže da je jednog našeg člana ucenila Demokratska stranka da podrži vašu politiku. Naravno da državi odgovara rukovodstvo Saveta koje kaže da Vlasi nisu ugroženi bez obzira na to što nemaju nikakva prava. Razumem, Dragojević je član političke partije koja je danas na vlasti i možda iz tih razloga ne može da kritikuje više. Ali Vlasi su takav narod, nikada nisu stvarali probleme. Sada, kada su se malo probudili, stvara se fama u javnosti i pitanje: šta sad hoće? Neće ništa drugo do onoga što im pripada po Ustavu i zakonu. Nacionalni savet je izgubio legitimitet i legalitet posle svih onih dešavanja. Srbija mora da nađe novo rešenje za nacionalne savete.
Dragojević: Molim vas da me u ovakvim situacijama ne vezujete za partiju. Rođen sam kao Vlah, a mnogo posle toga sam postao član SPS-a. Uostalom, u Savetu imamo ljude koji su članovi svih stranaka. Pričate da nas Srbija ugrožava, a Rumuniju pozivate u pomoć. To su nelogične stvari.
Balašević: Da li je Dragi Damnjanović, potpredsednik Vlaškog nacionalnog saveta i predsednik Žagubice, na sajtu opštine, kao maternji jezik naveo srpski? Kada je Miletić Mihajlović 2008. ušao u republičku skupštinu naveo je kao nacionalnost srpsku. To je posle promenjeno. Veoma je problematično što član Saveta Dragan Balašević standardizuje maternji jezik, a da ga ne poznaje. Da li je u redu da Siniša Čelojević kao ginekolog vodi proces stvaranja azbuke?
Dragojević: Mi nismo završili standardizaciju jezika. Kamo sreće da jesmo. Najmanji problem su slova. Dajte vi predlog. Tražite vlaški jezik, a smatrate da ne treba da postoji vlaško pismo.
Balašević: Postoji standard!
Dragojević: Pa, dajte ga.
Balašević: Rumunski jezik, rumunsko pismo je standard. Nauka kaže da se u istočnoj Srbiji govore dva narečja rumunskog jezika i to su činjenice.
Dragojević: Tu je kraj svake naše priče. Smatram da treba da se poštuje ono što ljudi kažu na popisu. Ne postoji bolji referendum od popisa.
Mihajlović: U Srbiji ne postoji vlaško pitanje

JAGODINA – Predsednik Odbora za međunacionalne odnose Skupštine Srbije Miletić Mihajlović izjavio je u Jagodini da u Srbiji ne postoji „vlaško pitanje” i da Srbija „nije adresa” za definisanje da li su Vlasi Rumuni ili nisu.
„Za najveći broj Vlaha koji danas žive u istočnoj Srbiji, Srbija je matična država, a Rumuniju ne doživljavaju kao svoju državu niti sebe smatraju Rumunima”, rekao je Mihajlović učestvujući sinoć u emisiji jagodinske televizije „Palma plus”. „Prigovor Rumunije da Srbija prizna Vlahe za Rumune koji je kulminirao u Briselu, za mene nije bio iznenađenje, taj problem datira od ranije i u datim trenucima i periodima on se pojačavao”, ocenio je Mihajlović, koji je i potpredsednik Nacionalnog saveta Vlaha i narodni poslanik koalicije SPS-PUPS-JS.
Mihajlović je kazao da država Srbija nije adresa za definiciju da li su Vlasi Rumuni ili nisu napominjujući da po svim međunarodnim dokumentima i po Ustavu Srbije „jedini vlasnici svog nacionalnog identiteta su stanovnici koji se izjašnjavaju da li su Rumuni ili Vlasi, da li su Srbi ili neko drugi”. „Država Srbija se trudi da sva prava koja pripadaju nacionalnim manjinama, koliko god ih ima, a ima ih preko 20, budu ispoštovana na pravi način, u skladu sa svim konvencijama koje danas važe u Evropi i svetu po pitanju manjinskih prava i u skladu sa ustavom Srbije”, rekao je Mihajlović. Prigovara se da su Vlasi zapostavljeni u socijalnom pogledu, a zaboravljamo da svi danas teško žive bez obzira na nacionalnu pripadnost, dodao je Mihajlović i podsetio da u istočnoj Srbiji ima više Srba nego Vlaha, „pa ako je teško Vlasima teško je i ostalima”.
Na putu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, koji je Brisel dodelio Srbiji 1. marta, poslednja prepreka bio je tvrd stav Rumunije koja je insistirala na garancijama za vlašku zajednicu u Srbiji.
Ta prepreka je otklonjena kada su Srbija i Rumunija potpisale u Briselu Protokol o statusu manjina u obe zemlje.
Tanjug
objavljeno: 09/03/2012











RTS – 15 mart 2012
Vesti
četvrtak, 15. mar 2012, 13:27 -> 15:49
Vlasi uživaju sva prava
Pripadnici vlaške manjine u Srbiji uživaju sva garantovana prava i slobode, zaključeno na sastanku predsednika Borisa Tadića i predstavnika Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine.
Predsednik Tadić i predstavnici Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine saglasili su se da pripadnici vlaške manjine u Srbiji uživaju sva Ustavom garantovana prava i slobode i predstavljaju lojalne građane Srbije.
Predstavnici Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine izrazili su zadovoljstvo zbog sticanja statusa kandidata za članstvo u EU kao i zahvalnost predsedniku Tadiću na principijelnom stavu o slobodi prava pripadnika nacionalnih manjina na samoidentifikaciju u skladu sa Ustavom Srbije i međunarodnim dokumentima iz oblasti zaštite nacionalnih manjina.
Predsednik Srbije i predstavnici Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine zaključili su da je neophodno unaprediti i dodatno podsticati ekonomski razvoj Istočne Srbije, saopštila je Pres-služba predsednika Srbije.
Sastanku su prisustvovali predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine Radiša Dragojević, potpredsednici Miletić Mihajlović, Dragi Damjanović, Neli Đorđević, Miodrag Marković, Dragan Balašević i sekretar Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine Bojan Modrlanović.
















Politika | četvrtak 29.03.2012 | 15:35
"Vlasi imaju sva prava u Srbiji"
Izvor: Tanjug
Petrovac na Mlavi -- Predsednik Nacionalnog saveta Vlaha u Srbiji Radiša Dragojević kaže da Vlasi nikada nisu imali primedbe na svoj status u Srbiji.
Upoznajući šefa misije OEBS u Srbiji, ambasadora Dimitrosa Kipreosa, sa stavovima Saveta o položaju vlaške nacionalne manjine u republici, Dragojević je naglasio da su oni lojalni građani Srbije, da se osećaju i rade po srpskim zakonima i da nikada nisu imali primedbe na svoj status.
"Nacionalni savet Vlaha nikada nije tražio od Rumunije da interveniše za popravljanje statusa Vlaha i iznenađeni smo kada je ovo pitanje bilo uopšte i pokrenuto. Mi smo Vlasi, a ne Rumuni i naša zemlja je Srbija, a ne Rumunija", naglasio je Dragojević u razgovoru sa ambasadorom OEBS-a.

Osim sa Dragojevićem, koji je i predsednik opštine Petrovac na Mlavi, delegacija OEBS-a razgovarala je i sa drugim čelnicima lokalne samouprave i članovima Nacionalnog saveta Vlaha u Srbiji.



četvrtak 19.04.2012 | 16:47
Dragišić: Srbi i Vlasi kao braća
Izvor: Tanjug
Kladovo -- Kandidat Pokreta radnika i seljaka za predsednika Srbije Zoran Dragišić izjavio je da su Srbi i Vlasi bratski narodi, koji su kroz istoriju uvek delili sudbinu
Dragišić je dodao da je "nesposobna i korumpirana vlast pokušala da optuži Vlahe u Srbiji za probleme oko njene kandidature za članstvo u Evropskoj uniji".
"Jedini problem oko integracije Srbije u EU je zapravo organizovani kriminal i sistemska korupcija u svim segmentima vlasti u Srbiji, što jasno stoji u izveštaju i saveta Evrope i izvestilaca Evropskog parlamenta", rekao je Dragišić, a saopšteno je iz Pokreta radnika.

On je, obraćajući se okupljenima na skupu u Kladovu, rekao i da su mešani brakovi i pomešane sudbine Vlaha i Srba u Srbiji dokaz državotvornosti i lojalnosti vlaške zajednice državi.



Timoc Press

Rumuni/Vlasi iz Srbije upisuju decu na fakultete u Rumuniji
Timoc Press 25.7.2011. Društvo

Beograd, Srbija/TimocPress/ponedeljak, 25. jul 2011./ - Rumunskа аmbаsаdа u Beogrаdu je u ponedeljаk pokrenulа аkciju zа podnošenje prijаvа zа upis dece rumunske/vla[ke nаcionаlnosti iz Severoistočne Srbije u školаmа i nа univerzitetu аkаdemskih centаrа u Temišvаru, Krаjovi, Rešici, Drobetа Turnu Severin, Bukureštu i Klužu.
Rаul Tročescu, sekretаr ambаsаde rekаo dа je Ministаrstvo prosvete Rumunije dodelio Rumunima/Vlasima iz Srbije 141 mesto za školovanje a 99 polaznika primaće stipendije.
Premа njegovim rečimа, prijavljivanje učenikа i studenаtа vrše rumunske/vlaške kulturne zаjednice i orgаnizаcije: Udruženje Ariаdnаe Filum (Bor) sа 23 kandidata, Demokrаtski pokret Rumunа u Srbiji (Zaječar) sа 17 kandidata, Kulturno društvo Tibiskus i Udruženje Rumuna-Vlаha “Trаjаn” (Kladovo) svаki sа po 9 kandidata, Udruženje za tradiciju i kulturu Vlaha “Dunаv” (Kladovo) i Rumunski kulturno informativni centar Brestovac (Bor) sa po jednim kandidatom.
Istim povodom predstаvnici Ministаrstvа prosvete Rumunije održаće akciju u četvrtаk, 28. jula 2011. godine u rumunskom konzulаtu u Vršcu, gde će biti primljeni rumunski kandidati iz Autonomne pokrajine Vojvodina, Srbija zа upis u škole i fakultete u Rumunijinji.

Setva bede i ćari žetve posejanih useva po stranputicama razuma

IV



Intervju sa Dušanom Prvulovićem nа ” Tabara Folk” 2011 - Kаlаfаt
Timoc Press 22.8.2011. Politika

Kalafat, Rumunija/TimocPress/ponedeljak, 22. avgust 2011./ - Poslednjih dvanest godina vodi Odbor za ljudska prava u Negotinu kao koordinator za prava manjina i pravnu pomoć. Smatra se Rumunom i ne stidi se da to kaže javno, ili pred vlastima, u svakoj od situacija kada mu se to traži.
Dušan Prvulović: Ako se polazi od činjenice da jedna nacionalna zajednica u Srbiji na svom maternjem jeziku (ma kako ga oni ili drugi nazivali) se izjašnjavaju kao Rumuni (ROMÂN ili RUMÂN) dovoljno je za zaključak da se radi o jednom narodu. Jedan deo rumunskog naroda živi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, ima stećena prava službene upotrebe jezika i pisma, ostvarivanje prava na maternjem jeziku: u oblasti obrazovanja, javnog informisanja, kulturnih i verskih prava. Služeći se svojim maternjim jezikom kroz književnu formu nije im problem da svoju nacionalnost sa maternjeg prevedu na službeni srpski jezik i termin ROMÂN prevedu sa RUMUN, a tako ih nazivaju i državni organi Srbije. Drugi deo tog naroda živi u Severoistočnoj Srbiji, niko ih nije pitao kada im je nametnut termin VLAH?? (popis 1921. godine) i na srpskom jeziku „povinovši se“ prozivci od strane državnih organa (lojalnost državi na prvom mestu!!) tada Jugoslavije a sada Srbije i sami na službenom srpskom jeziku se izjašnjavaju koristeći termin VLAH a na svom maternjem RUMÂN.
Popis 2002. godine bio je samo na službenom srpskom jeziku i rezultat popisivanja opisane rumunske nacionalne zajednice je, zajednica Rumuna u Vojvodini i manji deo u Severoistočnoj Srbiji se izjasnili kao Rumuni a ovaj drugi deo zajednice (koji je mnogo veći) izjasnili se kao Vlasi.












Vruće u rumunskoj/vlaškoj zajednici
Timoc Press 31.8.2011. Politika

Negotin, Srbija/TimocPress/sreda 31. avgust 2011./ - Zadnji dan avgusta 2011. godine polako nas uvodi u javascript:emoticonp('')jesen i očekivano svežije vreme od tropskih temperatura tokom leta. Međutim kako stvari stoje u odnosu državnih organa Srbije i Srpske pravoslavne crkve prema nekim istaknutim članovima rumunske/vlaške zajednice biće sve viša temperatura, kako se bliži popis stanovništva.
Danas ne postoji aktivista nevladine organizacije/udruženja građana, političke organizacije ili bilo ko, ko se po nečemu istakao u predstavljanju rumunske/vlaške zajednice ili pak zastupao kolektivna i individualna prava rumunskog naroda u Srbiji podeljenog u dve nacionalne manjine (Rumuni i Vlasi) a da srpsko pravosuđe ne vodi nekakav slučaj, istagu ili procesuiranje protiv njega, bilo da je iz Pokrajine Vojvodina ili iz severoistočne Srbije (Timočka krajina, Pomoravlje, Homolje, Braničevo).
Ne treba da nas čudi skoro svakodnevno izveštavanje rumunskih medija u Rumuniji o problemima ovdašnjih Rumuna/Vlaha. Normalno je da tu bude i grešaka u izveštavanju, nepoznavanja činjenica, dobijanja poluinformacija koje mogu da naprave veliku grešku… ali ni je li to momenat da se neko u srpskoj vlasti pa i u srpskim medijima (koji potpuno ignorišu ovu nacionalnu zajednicu, sem kada su potrebni skandali) upita, šta se to dešava sa našim sugrađanima?
Vreme je da se Srpska pravoslavna crkva pita šta radi njihovo sveštenstvo na čelu sa episkopima i civilima iz crkvenih odbora na terenu i sredinama gde su znatna većina rumunsko/vlaško stanovništvo. Da li je normalno da se u vreme Gospojinskog posta demolira krst na sestrinskoj crkvi, a sve to je usledilo posle kampanje vernika i dušebrižnika Srpske pravoslavne crkve, skupljajući potpise protiv Rumunske pravoslavne crkve u Negotinu? Da li je normalno da se puca iz dvorišta potpredsednika jednog od crkvenih odbora Srpske pravoslavne crkve u trenutku kada pored tog dvorišta prolaze trojica sveštenika Rumunske pravoslavne crkve? Javno se preti sveštenicima Rumunske pravoslavne crkve u Zaječaru. Da li je normalno da se ne oglasi niko iz državnih organa, Srpske crkve ili neki od toliko sad nezavisnih medija u Srbiji? Naravno da se odnos prema Rumunima/Vlasima u Srbiji treba promeniti, ali pre toga mora se promeniti odnos prema ovom pitanju u glavama onih koji imaju moć i vlast. Pošto nije mogao da zaustavi gradnju hramova Rumunske pravoslavne crkve u severoistočnoj Srbiji, organizovanje službi i porast broja sveštenika, Miroslav Stefanović, predstavnik Srpske pravoslavne crkve u Timočkoj krajini, rešio je po uzoru državnih organa da se direkno uključi i pozabavi „očuvanjem kulture“ Rumuna/Vlaha tako što im organizuje koncerte, štampa muzičke diskove i obećava službu na „vlaškom jeziku“.
To isto radi i država tako što ne samo da ne poštuje svoje zakone o nacionalnim manjinama, već ih i zloupotrebljava direknim mešanjem unutar rumunske/vlaške zajednice u izboru i organizovanju Nacionalnog saveta, pa i političkih organizacija i udruženja građana. U trenutku kada su kao što smo naveli skoro svi istaknuti pojedinci ove zajednice procesuirani, onda se zavisno od „potrebe“ pokreće ponovo sudski procesi i tako se pokušava diskvalifikovati kako pojedinac tako i organizacije odakle dolazi pa možda i cela zajednica.
Novinska agencija TimocPress je tokom leta kontaktirala najveći broj predstavnika političkih organizacija, crkvene zajednice, udruženja građana, samostalnih intelektualaca, mlade i ostale iz rumunske/vlaške zajednice: šta trenutno rade, koji su im prioriteti, projekti, šta se radi po pitanju popisa, komentar o standardizaciji „vlaškog jezika“ i sprema jedan serijal odgovora lidera ove zajednica na pomenuta pitanja.
Jedna grupa timočkih Rumuna/Vlaha putuje krajem nedelje u Bukurešt na razgovore sa predstavnicima rumunske države i medija. Biće tu reči i o sudskim procesima, gde u najvećem broju slučajeva pravnu pomoć pružaju pravnici i advokati Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS preko svoje negotinske kancelarije i Odbora za ljudska prava Negotin. Odbor za ljudska prava Negotin ima poseban pravac podrške od rumunske vlade za pravnike i advokate u ovim slučajevima.




Rumuni/Vlasi u rumunskom Senatu
Timoc Press 2.9.2011. Politika

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/petak 02. septembar 2011./ - Senator Viorel Badea, predsednik Komisije za prekogranične Rumune, senata Rumunije primio je danas delegaciju Rumuna/Vlaha iz severoistočne Srbije.
Dr Predrag Balašević, predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije, Dragan Demić, potpredsednik Vlaške demokratske stranke Srbije i Bojan Trailović, sekretar opštinskog odbora Vlaške demokratske stranke u Petrovcu na Mlavi sastali se sa senatorom Viorelom Badeom, predsednikom Komisije za prekogranične Rumune, senata Rumunije na njegov poziv.
Predrag Balašević je rekao: “Naš cilj je bio da upoznamo rumunske institucije sa rastućim problemima koje imaju Rumuni/Vlasi u severoistočnoj Srbiji, pošto srpske institucije ne čine ništa da bi se ovi ljudi zaštitili.” Kako je dr Balašević rekao telefonom TimocPressu, misli se na sudske procese i istražne radnje usmerene na aktiviste i lidere rumunskih/vlaških organizacija i pripadnike Rumunske crkve u tom delu Srbije. Lider Vlaške demokratske stranke Srbije je govorio konkretno imenuvši istrage protivu čelnika Ariadnae Filum, Zaviše Žurž u Boru, Milice Nešić u Negotinu, dok je Dragan Demić govorio o svom slučaju koji se vodi godinu ipo dana sa stotinu svedoka u požarevačkom osnovnom sudu i skoro trista građana pozvanih na informativni razgovor u policijsku stanicu u Petrovcu na Mlavi.
Delegacija je imala susret i sa rumunskim novinarima, kojima su takođe izneli problem sa kojima se susreću u svojoj zemlji neposredno pred popis stanovništva koji će biti za mesec dana.
Senator Viorel Badea, predsednik Komisije za prekogranične Rumune, senata Rumunije pošto je saslušao lidere Rumuna/Vlaha obećao je da će se založiti da se poštuju, kako građanska tako i manjinska prava srpskih Rumuna ili kako ih u Srbiji zovu Vlasima.






Jezik koji ne postoji i napad na integritet rumunske nacionalne države
Timoc Press 7.9.2011. Politika

Krajova, Rumunija/TimocPress/sreda 07. septembar 2011./ - Inicijativa. Organ koji sebe naziva Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine Srbije, preduzeo je inicijativu da standardizuje vlaški jezik, koristeći ćirilično pismo.[1]
Četiri pitanja. Postavljaju se četiri pitanja:
1.Koga predstavlja Nacionalni Savet Vlaske nacionalne manjine Srbije?
2.Postoji li vlaški jezik?
3. Iz kog razloga se razvila ideja o postojanju vlaškog jezika?
4. Zašto se pokušavaju naći manjine tamo gde to nije slučaj?
Odgovor na prvo pitanje. Teoretski, nacionalni savet Vlaha Srbije[2] predstavlja Rumune iz Timočke krajine. Nalazimo, ipak, da po shvatanju jednog srpskog parlamentarca, ,, Nacionalni Savet Vlaha Srbije ima pro-rumunsku orijentaciju i njegov osnovni cilj je da, vremenom, Vlahe iz Srbije pretvori u Rumune,!” ovo mišljenje pripada Miletiću Mihajloviću, koji je 8. maja 2010. kad je ovo izjavio, bio predsednik Saveta za međunacionalne odnose srpskog parlamenta. Ovaj gospodin pripadnik je vladajuće Socijalističke partije. Dotični gospodin smatra da matična država Vlaha nije Rumunija već Srbija, i da vlaški jezik nije rumunski. [3] Morali su, dakle, nešto da učine po pitanju ovog Nacionalnog saveta Rumuna/Vlaha, na kraju je Beograd prevarom postavo svoje simpatizere na njegovo čelo, na šta su lideri timočkih Rumuna skrenuli pažnju: „Tokom jednog sastanka u Bukureštu lideri timočkih Rumuna skrenuli su pažnju na prevaru kojom je srpska vlast preuzela ovaj Savet, koji je predstavljao timočke Rumune/Vlahe uz pomoć srpskih partija i uz pomoć pritisaka od strane policije i suda.”[4] Interesanto je da je njegov naziv na srpskom jeziku Nacionalni Savet Vlaha[5]. Iz toga proizilazi da ovaj Savet više ne zastupa timočke Rumune.
Odgovor na drugo pitanje. Komentarišemo stav gospodina Miletičća Mihajlovića izrečen 8. maja 2010.Neophodno je da ovo pitanje podelimo u dva pitanja:
a. Da li je Rumunija matična zemlja timočkih Rumuna? Ne, Rumunija nije njihova matična zemlja (paradoksalno, ovde se delom slažemo sa stavom gospodina Mihajlovića), jer su timočki Rumuni najvećim delom autohtoni, njihova zemlja pripada arealu rumunske etnogeneze. Oni dakle nisu došli sa raznih strana, već pripadaju svojim rodnim mestima milenijum i po, od kad ih istorijski izvori pominju kao stare Rumune, (prarumune), koji su učestvovali u etnogenezi većine balkanskih naroda, između ostalih i srpskog. Ovi poslednji stigli su u Timočku krajinu veoma kasno, tek 1833. kad je ova zona zbog ruskih interesa bila pripojena Srbiji.
b. Vlaški jezik se razlikuje od rumunskog? Ne, radi se o jednom te istom jeziku. Rumunski narod se formirao na velikom prostoru, obuhvatajući istočni romanitet, između Crnog i Jadranskog Mora, na obe obale Dunava. Na ovom prostoru govorni jezik je bio rumunski i danas postoje zone u kojima se govori rumunski, na primer Timočka krajina, koja danas pripada srpskoj državi proizilazi dakle da je rumunski jezik jedan i jedinstven, kojim govore i timočki Rumuni, dakle ne postoji vlaški jezik.
Treba pomenuti još jednu činjenicu: reči „Vlah”, „Valah”, „Vlasi”, „Voloh” itd. Pripadaju rumunskom istorijskom i kulturnom nasleđu!!! „Demokratija je!! Niko ih ne obavezuje da budu Rumuni, iako činjenice i zdrav razum tako tvrde!! Ako nisu Rumuni i ne pripadaju rumunskom krugu ne mogu nikako da prisvoje nazive valah, vlah, vlas, voloh. Mogu se zvati Negotinci, Petrovčani itd. Valahi, Vlahi, Vlasi su Rumuni, i Rumuni su oni čiji preci su bili od strane tuđina nazivani Valahi, Vlahi, Vlasi, Volohi, Olahi . Ako zvanično ne istaknu da je novo-standardizovani jezik samo drugo ime jednog rumunskog narečja, ne mogu zvanično da koriste naziv vlaški jezik, i da ga predstavljaju kao jezik koji ne pripada rumunskom jeziku i koji nije rumunski jezik”[6]
Odgovor na treće pitanje. Ako ne postoji vlaški jezik, zbog čega se podržava ova ideja? Jasno je da je cilj razbijanje rumunske zajednice. Pokušava se izvođenje procesa podele timočkih Rumuna po makedonskom principu (Makedonci govore bugarskim jezikom, ali je za njih veštački stvoren tzv. makedonski jezik, i danas Makedonci negiraju da imaju ikakve etničke veze sa Bugarima).
Postoji još jedan razlog zbog kog se insistira na postojanju „vlaškog naroda ” i „vlaškog jezika”: iz perspektive popisa stanovništva u oktobru 2011. na kome će se pokušati razbijanje rumunske zajednice, da bi opao broj građana koji se izjašnjavaju kao Rumuni i da bi porastao broj onih koji se izjašnjavaju kao Vlasi ili Srbi.
Čudno je da, u isto vreme, „Državni Univerzitet humanističkih nauka Ruske Federacije priprema za štampu udžbenik moldavskog jezika…”[7]. Obnavljaju se pokušaji iz staljinističkog perioda da se nametne postojanje tzv. „moldavskog jezika” pisanog, takođe, ćiriličnim pismom. Sve ozbiljne studije ukazuju da ne postoji moldavski jezik, koji nešto drugo od rumunskog. Jedan veliki italijanski filolog konstatuje „sve sam više uveren u ono što sam izneo na Kongresu romanistike u Florenci 1956. godine: takozvani moldavski jezik nije ništa drugo do književni rumunski jezik, pisan malo modifikovanim ruskim alfabetom, (odnosno savremenom ćirilicom, koja se malo razlikuje od one staroslovenske, koju su jedno vreme koristili i svi Rumuni), uz ustupke učinjene u korist određenih moldavskih dijalektičkih formi, koje su uostalom poznate i korišćene i unutar države Rumunije, I…]”[8] Očigledno je da je reč o još jednom pokušaju podele rumunskog naroda, (Ustav republike Moldavije, formirane na rumunskoj zemlji, između Pruta i Nistra, zarad ruskih interesa).
Korišćenje ćirilice za pisanje takozvanog „vlaškog jezika namenjeno je produbljivanju podele između timočkih Rumuna, iz najmanje dva razloga:
1. Negiranje latinskog porekla Vlaha, u cilju negiranja sinonimije Rumun = Vlah.
2. Onemogućavanje pristupa literature štampanoj u Rumuniji, imajući u vidu da je ona pisana latinicom. Čitajući knjige štampane severno od Dunava, stanovnici istočne Srbije bi spoznali da su istog etničkog porekla kao i oni severno od Dunava. Postoje takođe i knjige koje šire istinu o poreklu timočkih Rumuna koje su štampane na teritoriji Rumunije.
Treba pomenuti da se u srednjem veku rumunski jezik zaista pisao ćirilicom. Razlog tome je što je tada slovenski jezik bio jezik kulture (kao što je to bio latinski na zapadu), i njegova slova su bila pozajmljena za štampanje rumunskih knjiga. Rumunili su koristili ćirilična slova do sedme decenije XIX-og veka.
Apsurdno je da Srbi, koje govore slovenskim jezikom (što im niko ne negira), sve više koriste latinicu, kao način lakšeg povezivanja se Evropom, dok timočkim Rumunima brane ovo pravo.
Odgovor na četvrto pitanje. Pokazali smo da se pokušava stvaranje moldavskog naroda, moldavskog jezika, i vlaškog naroda u istočnoj Srbiji. Čak je 2006. traženo formiranje Asocijaije„zajednice Moldavaca Rumunije”. Bivši moldavski predsednik Voronjin govorio je o moldavskoj manjini u Rumuniji, koja broji 10 miliona ljudi(!) I koja je diskriminisana [9]… na kraju je politička partija „Patriote Moldavije” lansirala…„apel svetskoj zajednici, tražeći da se Moldaviji vrate istorijske teritorije moldavske države, koje se trenutno nalaze u sastavu Rumunije.”[10] od sredine 90.-ih godina prošlog veka veoma su glasne struje koje zagovaraju postojanje arumunske manjine u Rumuniji, koja govori jezik koji je drugačiji od rumunskog. Nije ni neophodno da ovde napominjemo da postoji arumunski dijalekt rumunskog jezika, zajedno sa dakorumunskim (koji govore i timočki Rumuni), meglenorumunskim i istrorumunskim. Sve nas ovo usmerava ka zaključku: Razbijanje rumunske zajednice izmišljanjem novih nacija (kao što je to moldavska) ili novih manjina (Arumuni u Rumuniji, Vlasi u Srbiji koji nisu Rumuni) ne predstavlja samo uništenje nacionalnog identiteta velikog broja Rumuna, več predstavlja i napad usmeren na adresu integriteta Rumunske nacionalne države…
Prof. Valentin Balucoju
Nacionalni Koledž „Karol I”, Krajova
Članak preuzet iz revije AGERO, Stuttgart


Setva bede i ćari žetve posejanih useva po stranputicama razuma

III




Problemi timočkih Rumuna/Vlaha saopšteni ministru za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu
Timoc Press 12.9.2011. Politika

Negotin, Srbija/TimocPress/ponedeljak 12. septembar 2011./ - Rumunski narod u Srbiji podeljen u dve nacionalne manjine rumunsku i vlašku, pred popis stanovništva predviđen za oktobar ove godine treba da se ohrabri da iskoristi svoja prava na izjašnjavanje o svojoj nacionalnoj pripadnosti, ne samo od svojih predstavnika i lidera organizacija već i od predstavnika srpske države.
Upravo je ovaj cilj imao Dušan Prvulović, predsednik Odbora za ljudska prava Negotin i jedan od koordinatora Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, kada se u petak sreo sa Milanom Markovićem, ministrom za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu vlade republike Srbije.
Dušan Prvulović je upoznao ministra Milana Markovića sa “stanjem na terenu”, govorio je o sudskim procesima, istragama i informativnim razgovorima sa maltene svim liderima rumunskih/vlaških organizacija kao i aktivistima koji su aktivni u svojim sredinama i to u severoistočnoj Srbiji i Vojvodini. Ministar Marković je preporučio da se o svim pojedinostima, Ministarstvo obavesti preko Nenada Đurđevića, direktora Uprave za ljudska i manjinska prava.
Direktor Uprave, Nenad Đurđević je obećao da će razmatrati sve informacije koje je dobio kao i one koje će Prvulović poslati. Ministar i direktor Uprave su takođe obavešteni da su predstavnici ove zajednice o svojim problemima obavestili i rumunske institucije u Bukureštu, preko kojih je informacija stigla i u Savet Evrope.
Odbor za ljudska prava Negotin priprema jedan opširan izveštaj o položaju rumunske/vlaške zajednice i očekuje posetu predstavnika Ministarstva Timočkoj krajini gde će se susresti sa predstavnicima nevladinih organizacija i političkih organizacija. Takođe je skrenuta pažnja da je najbolje da se to uradi pred sam popis.






KAKO SE IZBORITI ZA SVOJE „JA“ I NAŠE „MI“?
Timoc Press 13.9.2011. Politika

Zaječar, Srbija/TimocPress/utorak 13. septembar 2011./ - Na predstojećem popisu stanovništva u Republici Srbiji, koji će se izvršiti, kako je zvanično objavljeno, u prvoj polovini meseca oktobra ove godine mi, pripadnici rumunske nacionalne manjine ili oni, koji koriste sinonim starog naziva tzv. Vlasi, treba da se izjasnimo prema savesti, nacionalnim, kulturnim i verskim osećanjima, jer samo na takav način, bi smo dokazali svoju brojnost i nacionalni identitet.
Živimo u promenljivom i galopirajućem vremenu, kada su ljudska dostignuća u svim naučnim oblastima dostigla najveći mogući nivo, sa tendecijom daljeg ubrzanog napretka. Razume se, naučna istraživanja, zavise kako od ekonomske baze tako i ljudskih dostignuća, ali nažalost i političkih odnosa ili interesa, koji, zavisno od opštih situacija između pojedinih političkih struktura i stalnih borbi za prevlast, u nekim segmentima mogu predstavljati ozbiljnu kočnicu, naročito premna malim grupacijama ili nacionalnim manjinama. Takođe, dosadašnja praksa i stečena iskustva u realizovanju teoretskih postavki, kako možemo videti iz našeg okruženja u mnogim oblastima, zavisno od ekonomske baze i ostalih mnogobrojih faktora dostigla uspon. Valja napomenuti, da praktična iskustva, da bi se realizovala prema teoretskim postavkama zavise, pored navedenih razloga i od dostignuća vezane za sredine u kojima sami ljudi žive.
Pored iznetog, u današnjim promenljivim uslovima i ekonomske krize, koji negativno utiču na međuljudske odnose u društvu, u nekim prilikama pojačani političkim prepucavanjima između moćnih i slabih, stečena životna iskustva nas upućiju jedne na druge, a koje znače, da čovek kao jedinka ne može da živi odvojeno od drugih, već da se svojim svakodnevnim radom i sopstvenim iskustvima, uključi sa drugim ljudima iz svog okruženja. Ovde treba istaći, da svaki pojedinac, kao jedinka, da bi se lakše uključio u društvenu zajednicu, grupaciju ljudi, iz iste nacionalnosti, verske ili neke druge skupine, u prvom redu će zavisiti od njegovog ličnog obrazovanja i stečenog životnog iskustva, koje mu omogućava, da se, u grupaciju kojoj inače pripada uklopi. To svakako podrazumeva, da lično stečeno znanje, poznavanje istorijske prošlosti svog naroda ili nacionalne zajednice i iskustvo bi mu na dalje pomoglo, da lakše pronađe svoju grupaciju i u nju se uključi i da svojim svakodnevnim aktivnostima na svim poljima i iskustvima kojima raspolaže, daje svoj lični doprinos na ostvarenju opštih interesa svoje skupine.
Na dalje, sve ovo izneto u predhodnom tekstu, podrazumeva i stalni rad svakog pojedinca (muškarca i žene) na sticanju potrebnih novih znanja, za ispravan i čestit život, koji bi se sa lakoćom uklapao u raznoliku sredinu sa ostalim ljudima koji ga okružuju, bez obzira na nacionalnu, versku i rasnu pripadnost, zadržavajući pri tome najhumanije svoje nacionalne vrline; voleti svoje, ali i poštovati druge.
Iz dosadašnjeg iskustva, vezano za dešavanja na našim prostorima, svedoci smo mnogih bombastih izjava i dešavanja izrečenih u predizbornim kampanjama ili u periodu početka i kraja raspada bivše tzv. Titove Jugoslavije. Tadašnji postupci mnogih iz redova tadašnjih odgovornih ličnosti, sada se osuđuju, kao pogrešni i ako tada, koliko se sećamo nije se mislilo tako. Kroz ova upozorenja, bez upuštanja u široka objašnjenja, zbog čega i zašto se to tako moralo desiti, želim da ukazujem na oprez i da lako ne donosimo svoj zaključak i opredelimo se za ponuđene opcije, naročito kada se radi o političkim obećanjima i ponudama, od kojih, najčešće, posle ostvarenocg cilja obično ne bude ništa.
Stoga, u svemu treba biti obazriv i uvek se opredeliti za opšte interese svog naroda, svoje nacionalne manjine, pri čemu ne izgubiti iz vida i interese države u kojoj se živi. Mišljenja svakog pojedinca ili grupe ljudi, moraju se podjednako uvažavati, pri čemu posebno voditi računa o njihovim nacionalnim, kulturnim i verskim osećanjima. To podrazumeva da niko ne treba da drugome nametne svoju volju bilo ubeđivanjem ili prisilom, posebno kada su u pitanju nacionalna ili duhovna osećanja.
Imajući u vidu aktuelna zbivanja u našem društvu, koja su redovno praćena suprotnostima, kako pojedinaca sa jedne, tako i političkih, nacionalnih, kulturnih, verskih i drugih, koje, zavisno od različitih antagonizama, mogu stvoriti suprotne efekte i interese društvenih grupacija odvući na drugu, a u nekim nesređenim odnosima i suprotnu stranu.
Protiv ovakvih dešavanja treba se stalno boriti na demokratski način, poštujući određene demokratske principe, ali u tim principima, u kojima preovladava većina u opštem smislu različitosti, uvek je na gubitku manjinska grupacija, koja će se izgubiti u opštem prihvatanju ili pobedi većinske grupacije. To bi nadalje trebalo, da ta većina, pošto je ostvarila svoj cilj, koji počiva na demokratskim principima, zaštiti nacionalna, kulturna i verska prava manjine, a koje u dosadašnjoj praksi, nažalost nije bilo tako.
U prilog ovome, ove godine 2011. tačnije početkom oktobra, u našoj državi Republici Srbiji vršiće se popis stanovništva, o kome je bilo reči i pisalo se i govorilo na lokalnim i državnim sredstvima javnog informisanja. To ukazuje da se radi o važnom poslu koga treba odgovorno izvršiti. Na isti način se postupilo, kada se radilo i o izboru nacionalnih saveta nacionalnih manjina, pa na kraju, mešanjem drugih političkih struktura, uradilo se šta se uradilo! Posle toga, ukinuto je Ministarstvo za nacionalne manjine.
Nacionalna manjina Muslimana još nije izabrala svoj zajednički Nacionalni savet. Možda je ovakav postupak te manjine iz Sandžaka rezultat postojećih slabosti u društvu, kada su u pitanju manjine. Na drugoj strani, kada je u pitanju rumunska nacionalna manjina, išlo se dalje, ali na štetu te manjine. Od jednog naroda (manjine Rumuna u Srbiji) ikoristeći sinonim u starom nazivu tzv. Vlah, napravljena je još jedna tzv. Vlaška manjina i odmah zatim se požurilo da i ona, kao takva, izabere svoj nacionalni savet. Sada je problem maternji jezik, koji je isti, jer drugi ne postoji. Kuda dalje? Dok se ove dve grupacije (iz tzv. vlaške nacionalne manjine, jedne koja prihvata rumunski jezik kao maternji i druge koja ga ne prihvata) prepiru oko jezika, pitanja školstva, verospovesti i druga, za koja je dužna država da ih rešava, miruju. Razume se krivi smo mi sami, jer smo tako nešto dozvolili.
Ne bi bilo dobro, čak i katastrofalno, ako bi smo na isti način uradili i na ovom predstojećem popisu. Svi smo svedoci da nas ima mnogo, ali je problem u jedinstvu. Međutim, kad je jedinstvo u pitanju, našu populaciju ujedinjuje jezik, verospovest i zajednička kulturna obeležija, da ne nabrajamo ostalo, ali zato razjedinjeni smo oko naziva. Taj problem moramo sami da rešimo.
Predstojeći popis je jedna od mogućnosti, da nadležnim organima u zemlji i celoj Evropskoj zajednici dokazujemo našu stvarnu brojnost. To podrazumeva da ne treba pred stvarnošću staviti glavu u pesak, poput noja, već se boriti za svoj nacionalni, kulturni i verski identitet.
U svakom slučaju, za nastale probleme oko priznavanja naše rumunske nacionalne manjine, krivi smo mi sami i treba ih rešavati ovde u zemlji. Zato apelujemo na svakog pojedinca i sve ostale političke, kulturne i druge grupacije, kao i na brojne vernike koji se okupljaju u crkvama u kojima se Bogosluženje vrši na našem maternjem rumunskom jeziku, da se na predstojećem popisu izjasne prema svojoj savesti i nacionalnim osećanjima i da ne prihvataju druge za nas tuđe ideje. U dosadašnjoj praksi, veliki broj naših sunarodnika su se na popisima izjašnjavali za Jugoslovene ili da neznaju poreklo. Mislimo da su ovakva opredeljenja nekorisna i nepostojeća. Kako možemo se izjasniti za naziv države koja više ne postoji, i ako, za istu nas vežu lepe uspomene i tadašnji bolji život. Danas se moramo miriti sa činjenicom da ona više kao takva ne postoji.
DEMOKRATSKI POKRET RUMUNA SRBIJE
P r e d s e d n i k
Dimitrije Kračunović



PROGLAS RUMUNIMA IZ SRBIJE POVODOM POPISA STANOVNIŠTVA 2011.GOD.
Timoc Press 13.9.2011. Politika

Zaječar, Srbija/TimocPress/utorak 13. septembar 2011./ - BRAĆO RUMUNI (takozvani Vlasi) IZ ISTOČNE SRBIJE,
Od 1. do 15.oktobra 2011.godine u Srbiji će se obaviti popis stanovništva.
Za nas Rumune iz Istočne Srbije je od najveće važnosti kako ćemo se izjasniti o nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku.
Živimo u Srbiji u kojoj je asimilacija nas Rumuna državna politika. Mi smo jedina nacionalna manjina u Evropi koja nema svoja nacionalna prava: ne učimo školu na našem jeziku, niti imamo crkvenu službu na rumunskom (izuzev u nekoliko crkava koje smo sami sagradili uz veliko protivljenje Srpske pravoslavne crkve i lokalnih vlasti). Naš jezik nije zastupljen ni u masmedijima ni u javnom životu.
Sva navedena prava garantuje nam Ustav Srbije,koja je i potpisnik međunarodnih konvencija o ljudskim pravima,ali u praksi se to ne sprovodi. Srpska vlast je Rumune u Srbiji podelila u dve grupe: Rumune i Vlahe. Rumuni navodno žive u Vojvodini (oni imaju sva nacionalna prava), a u Istočnoj Srbiji ne žive Rumuni nego Vlasi. A mi smo samo jedan isti narod, govorimo istim jezikom, imamo isto poreklo, iste običaje,pesme, folklor.
Pored Nacionalnog saveta Rumuna formiran je i tzv. Nacionalni savet Vlaha koga su izabrali članovi srpskih stranaka (SPS, DS, SNS, SRS, G17 i dr.), a u samom Savetu su i visoki funkcioneri političkog života (poslanici, predsednici opština, rukovodioci javnih preduzeća i dr.). Ovaj Nacionalni savet je usvojio za nas najštetniju odluku: ukinuo rumunski jezik i uveo zvanično srpski jezik kojim će Vlasi govoriti do “standardizacije vlaškog”. Znači,mi nemamo svoj jezik. Pa kojim jezikom mi govorimo? Reči”Vlah” i “vlaški” ne postoje u našem jeziku. Mi kažemo: “sunt Ruman”, ”vorbesk rumanešte”.
Naravno, ta standardizacija neće biti nikad urađena, a izmišljena je samo da bi se naša nacija zamajavala, da bi zaboravila svoj jezik i da bi kao nacija nestala. I dok se svi nacionalni saveti nacionalnih manjina bore za očuvanje svog nacionalnog i kulturnog identiteta i na njima se govori svojim jezikom, na Nacionalnom savetu Vlaha se govori srpskim jezikom i čini se sve da oni izgube svoj identitet.
Braćo Rumuni,
ne smemo dozvoliti da kao nacija nestanemo sa površine zemlje. Mi smo najstariji narod na Balkanu i do sada smo očuvali svoj jezik i običaje. Da bismo kao nacija opstali, neophodno je da nam Srbija omogući ostvarenje nacionalnih prava koja imaju sve druge nacionalne manjine u državi. Ako se na popisu izjasnimo kao Vlasi, nećemo dobiti nacionalna prava i za nekoliko decenija na ovim prostorrima se više neće čuti rumunski jezik.
Zato na sledećem popisu izjasnite se kao Rumuni sa rumunskim maternjim jezikom. Srbija će samo tada biti primorana da nam omogući uživanje nacionalnih prava.
Braćo Rumuni,imamo veliku odgovornost prema sadašnjoj i budućim generacijama. Ne dozvolite da nas žedne prevedu preko vode. Ne dozvolite da ubiju naše nacionalno biće.
Zapamtite,bićemo spašeni ako se izjasnimo kao Rumuni !
DEMOKRATSKI POKRET RUMUNA SRBIJE



„Ja sam Rumun/Vlah, a ti?“
Timoc Press 20.9.2011. Politika

Kladovo-Negotin, Srbija/TimocPress/utorak 20. septembar 2011./ - Ovo je jedna rumunska poruka sa jednog flajera koji trenutno kruži celom Timočkom krajinom i koji, napisan na srpskom jeziku, apeluje na buđenje rumunskog identiteta.
U petak i u subotu su bila održama dva koncerta rumunske muzike, kao priprema za predstojeći popis stanovništva, u Kladovu i Negotinu. Anđelika Stojkan je izmamila aplauze i suze prisutnima.
Festival rumunske kulture organizovali su Društvo za kulturu Vlaha/Rumuna „Ariadnae Filum” i Institut Kulture Rumunije, sa željom da prisutne srpske građane rumunskog porekla podsete na na pripadnost rumunskoj duhovnosti i kulturi, i da ih podstaknu da učestvuju na popisu stanovništva u oktobru, deklarišući se kao Rumuni ili kao Vlasi. „Godinama se sprovodi politika denacionalizacije, govori se da Vlasi nisu Rumuni i obrnuto, ne bi li nas zbunili. Za nas je važno da sačuvamo naš nacionali jezik, kulturu i tradiciju. Zato i organizujemo ove večeri rumunske duhovnosti, zato što smo Rumuni, i to treba i da kažemo na popisu”, izjavio je predsednik organizacije Ariadnae Filum, Zaviša Žurž. Predrag Balašević, predsednik Vlaške Demokratske Stranke Srbije, kao i sveštenik Bojan Aleksandrović, istinski apostolski simbol borbe za kulturni i verski identitet Rumuna iz Srbije, izjavili su da, šta god država pokušavala da im oduzme, ne može im oteti istoriju, duhovnost i pradedovsku kulturu. Kraljica večeri u Kladovu i Negotinu bila je Anđelika Stojkan. Poznata interpretatorka izvorne muzike, iz planina Mehedinci, veoma je poštovana i u Timočkoj krajini, gde je zovu „Naša gospođa.” Zahedno sa grupom „Izverna”, uprkos nepodnišljivoj vrućini u sali, Anđelika je izmamila najjače emocije, i aplauze u nizu, koji su trajali minutima, a ljudi su je slušali sa suzama na obrazima.
Na nekoliko sati, trepereći od emocija u duši, Rumuni iz Rumunije i Rumuni iz Srbije osećali su se ujedinjenima, bez granica, uprkos istorijskim olujama.



Suze identiteta
Timoc Press 20.9.2011. Politika

Negotin, Srbija/TimocPress/utorak 20. septembar 2011./ - Svi znamo, bez diskusije, užasnu dramu koju preživljavaju naši sunarodnici izolovani od matične zemlje, u severoistočnoj Srbiji, gde je denacionalizacija i stvaranje lažnog nacionalnog identiteta nemilosrdno načelo svesti našeg naroda rasutog preko granica.
Ovdašnji Rumuni koje srpski režim naziva Vlasima a srpska država stvara lažne teorije o postojanju Vlaha, prošli su kroz mnoge nevolje, ali nisu ni jednog trenutka zaboravili ko su i odakle potiču. Na pragu ovog istorijskog popisa, njihove suze kao da su još vrelije.
Srbija se priprema za popis, kao i u Rumuniji. Ipak, razlike u značaju su ogromne. U Srbiji, država se bori metodama dostojnim dalekog necivilizovanog sveta, što joj ozbiljno kvari CV za ulazak u EU. Srbi, teško iskušani od istorije, još nose nad glavom čini se beskonačnu kletvu međuetničkog sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a primer Kosova kao da ne prestaje da se ponavlja.. Možda zbog toga reaguju tako odbojno kad se radi o afirmisanju kulturnog, istorijskog i verskog identiteta, koje kao bolni poziv dolazi od strane 300 000 Rumuna iz severoistočne Srbije. Ako Srbi žele da na sto komesara EU stave dokumenat o etničkoj podeli, koja bi im izbrisala stigmu nepoštovanja Dogovora iz Kopenhagena- kad je rec o pravima nacionalnih manjina, pokušavajući da objasne da prava ne traže Rumuni već VLASI, u tom slučaju, Rumuni, koje srpska država želi da prevari zlonamernim prevodom na VLAHIZAM, žele da pokažu da su Rumuni..Tužno je što im je surovo teško da to i urade. Godinama su u školama učili samo srpski jezik, govorilo im se da su Vlasi, blokirano im je pravo na afirmisanje, kroz sitna lukavstva države, tako da ovi siroti ljudi mogu samo da govore rumunski, ne i da ga pišu i čitaju, i da u potpunosti komuniciraju na jeziku svojih predaka.. Žele da se izjasne kao Rumuni, ali se boje, ili ne razumeju čemu to. Ipak, u zadnje vreme se pokušava njihovo osvešcenje, uz kulturne manifestacije i uz flajere na kojima su prikazani manastiri pradedova i dokumenta koja govore o njima. Jedan od ovih dokumenata kaže da se na popisu iz 1895 izjasnilo 159 520 Rumuna, 1900-te ih je bilo 122 429, a 1948. je počeo pad, izjasnilo se 93 440 vlaha. Poslednji popis, iz 2002. pokazuje broj od 40 054 vlaha i 4 157 Rumuna. Borba je sada oštrija nego ikad, kao i unutrašnja drama koju ljudi preživljavaju. Lično sam doživeo trenutak velikog emotivnog naboja, zajedno sa jednim timočkim Rumunom, koji se zove Novica Njagojević, i ime mu je definitivno slavizirano. On je potpresednik Vlaške demokratske stranke Srbije i ima delimičan uticaj u političkim i parlamentarnim krugovima u Beogradu.. Rođen je u potplaninskom selu Dupljane kod Negotina, blizu Dunava, a pradedovi mu potiču iz Balta Verde, na rumunskoj obali Dunava.
„Od moje kuće u Dupljane, sa vrha brda, vidi se Zemlja- Matica. Kad se u Matičnoj Zemlji pale vatre, ja vidim dim kako se lagano diže. Reci mi, brate moj, da nas niste zaboravili i da nas nećete ostaviti same!”, rekao mi je Novica, za vreme priredbe u Domu kulture u Negotinu, dok je na sceni pevala Anđelika Stojkan, i pesmom ulazila ljudima u srca. Novica je dosao obučen u “narodnu” košulju koju je nasledio od svog dede, i koja je stara preko 80 godina. Preko njegovog lica, čvrstog, muškog, tekla je reka suza. Na sceni je Anđelika Stojkan, ili Gospođa, kako je ovde zovu, pevala „Bordeias, bor¬dei, bordei…”, a Novica mi je, kroz suze, rekao: „ Znas li da i mi imamo selo koje se zove Bordia? Sad se drugačije zove, Srbi su ga preimenovali, ali Bordia mu je ime!” Nakon toga, brišući suze dedinom košuljom, reče mi, nešto smirenije: „Nemojte da nas zaboravite, neka nas ne zaboravi Zemlja Matica, jer ćemo onda nestati!!” Tek tada, i meni krenuše suze. Suze rumunskog identiteta!




Auto delegacije Rumuna/Vlaha iz Timočke krajine, kojim su došli na Forum prekograničnih Rumuna, bio je polupan. Incident izaziva sumnju
Timoc Press 3.10.2011. Politika

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/ponedeljak 03. oktobar 2011./ - Auto kojim su došli predstavnici Rumuna/Vlaha iz Timočke krajine u Bukurešt bio je polupan, incident izaziva veliku sumnju, jer su članovi ove delegacije praćeni, ispitivani i maltretirani od policije i srpskih službi u Srbiji, prenosi Romanian Global News.
Predsednik Vlaške demokratske stranke Srbije, dr Predrag Balašević i predsednik Društva Ariadnae Filum, Zaviša Žurž, su organizatori Karavana “Festival vlaške-rumunske kulture” Srbija 2011. Obe organizacije su najaktivnije u očuvanju rumunskog identiteta Rumuna/Vlaha iz Timočke krajine.


Viorel Badea: Usprotivićemo se ulasku Srbije u EU ako ne bude poštovala prava rumunske zajednice
Timoc Press 12.10.2011. Politika

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/sreda 12. oktobar 2011./ - Senator dijaspore ispred Demokratske Liberalne Partije, PDL, Viorel Badea, izjavio je u utorak da će se poslanici iz više partija usprotiviti ulasku Srbije u UE ako ona ne bude poštovala prava Rumuna koji žive na njenoj teritoriji.
“Izražavamo iznenađenje i žaljenje zbog načina na koji Srbija nastavlja da krši prava na identitet Rumuna u Srbiji, zbog načina na koji oni shvataju poštovanje manjinskuh prava u severoistočnoj Srbiji, i zbog načina na koji shvataju dužnosti koje imaju, kao država sa negativnim balastom a koja teži ka evropskim integracijama”, izjavio je Badea na jednoj konferenciji za štampu.
On je dodao da je, nakon konsultacija sa liderima rumunske zajednice u Srbiji, došao do zaključka da popisivači vrše pritisak na ljude da se ne izjasne kao Rumuni ili Vlasi.
“Mnogo puta uspevaju da utiču na njih, govoreći im da ako ne znaju književni jezik onda nisu pripadnici pomenutih zajednica. Ovakav stav je veoma perfidan, stav o odbijanju učenja rumunskog jezika u školama i stav o odbijanju promovisanja interesa Rumuna u ovoj zoni, podmuklo je nakon izostanka toga, tražiti od ljudi da poznaju književni jezik.”, dodao je senator PDL
Pokazao je da na formularima za popis stranice koje prikazuju identitet osobe, indentifikacione podatke, podatke o statusu, imaju registracioni kod, dok se na stranicama na kojima se upisuje etnička pripadnost nema nikakvog broja niti registracionog koda.
“Ovo nas navodi na pomisao da se namerava falsifikovanje rezultata popisa. Ovo nas podstiče da reagujemo alarmantno, sledeće nedelje ćemo od ambasadora Srbije tražiti objašnjenje oko načina na koji se obavlja popis, imajući u vidu da će se on završiti 15. oktobra.”, dodao je Badea.
Senator dijaspore je još precizirao da želi da predsedniku Srbije novim pismom skrene pažnju na stav koji Srbija ima prema našoj zajednici. ‘Pokušavamo da učinimo da shvate da rumunska država može biti promoter ulaska Srbije u EU, pod jednim jedinim uslovom, a to je poštovanje prava rumunske zajednice u Srbiji. Nepoštovanje ovog uslova će nas jasno i nedvosmisleno odrediti da se bez ikakvih dvoumljenja usprotivimo ulasku Srbije u EU’, rekao je još Badea.
Liberalno-demokratski senator istakao je da govori u ime Parlamenta Rumunije.
“Već smo na ovu temu imali konsultacije sa ostalim političkim partijama koje su u Parlamentu i svi su istog stava da se postupi na taj način ako se ne ispoštuju prava Rumuna iz Srbije”, rekao je Badea.



Međunarodni kongres rumunskih novinara. Drugi dan. Izveštaj iz Černjevaca
Timoc Press 22.10.2011. Društvo

Černjevci, Ukrajina/TimocPress/subota 22. oktobar 2011./ - Subota 22. oktobar ili drugi dan Međunarodnog kongresa rumunskih novinara imao je osetljivu temu- Kultura i kulturni identitet u medijima na rumunskom jeziku u Mađarskoj, Srbiji, Grčkoj, Bugarskoj.
Sednicu je vodio Trajan Barbulesku, realizator emisija i član Rumunskog televizijskog društva.
Dušan Prvulović govorio je o nedostacima rumunske zajednice u Timočkoj Krajini i o Rumunima koji su vodili kampanje za popis na srpskom jeziku i koji su podsticali građane rumunske nacionalnosti da se izjasne kao Vlasi umesto Rumuni.
”Srbi svakodnevno brišu sve tragove postojanja rumunske zajednice a ni Rumuni se ne protive tome. Savez Vlaha Srbije više ne postoji i treba reći da nemaju nikakav uticaj programi kojima se Rumuni podstiču da igraju i da pevaju. Imaju potrebu za novcem da bi sačuvali rumunski identitet. Uzalud Timočki Rumuni dobijaju knjige na rumunskom ako ne znaju da ih čitaju. “, ispričao je Dušan.
Kristina Guset: Moramo da naučimo da se sami pokrenemo.
Kristina Guset iz Slobodne Kuće govorila je o mogućnostima finansiranja različitih publikacija iz dijaspore i o slobodi štampe uopšte.
Kamelija Teodosiju: Novinari moraju da shvate da su predvodnici mišljenja
Kamelija Teodosiju, ispred radija Rumunija, govorila je o teškoćama novinarskog poziva.
“Završila sam Geologiju-Geofiziku, živela sam među manjinama u studentskim danima, a nakon što je prošao talas revolucije počeli su da se javljaju konkurentski trustovi Rumunskoj televiziji i Rumunskoj radiodifuziji. Završila sam kurseve usavršavanja pri BBC, Dojče Vele, i imam pretenzija da vam kažem stvari koje ne znate. Radujem se što sam ovde među liderima, jer, hteli-ne hteli, novinari su predvodnici mišljenja, bez obzira da li njihova izdanja imaju veći ili manji tiraž. Divno je što smo se sreli u Černovcima, a neophodno je da ustanovimo ciljeve i da istinski formulišemo šta želimo.“, uputila je Kamelija Teodosiju izazov prisutnima.
”Radio Rumunija znači mnogo više od Radija Rumunija- Novosti. Imamo Radio Rumunija- kultura, radio Rumunija- muzika, Seosku antenu, Međunarodni Radio Rumunija, gde se realizuju emisije o prekograničnim Rumunima i manjinama, i osim radiodifuzije imamo i Kuću radija gde izdajemo knjige sa CD-ovima za decu, imamo Zlatnu fonoteku sa zlatnim glasovima glumaca, predvodnika javnog mnjenja međuratne Rumunije i drugih. Ovo vam kažem jer se do neba oseća potreba da diskutujemo o radio-taksi, koja je ispod 2 leja, dok je evropska radio-taksa ne manja od 3-4 evra. Teško nam je da preživimo u ovakvim uslovima. Uvek nam je bilo stalo do toga kako smo primljeni, kako se na nas gleda, i treba da se shvati šta predstavlja Radio Rumunija, sa svim svojim “, prenela nam je Kamelija.





Rumunski mediji u Vojvodini i Timočkoj Krajini, dva suprotna primera
Timoc Press 22.10.2011. Društvo

Černjevci, Ukrajina/TimocPress/subota 22. oktobar 2011./ - “Kako je moguće da se jednoj rumunskoj zajednici, u Srbiji, u Vojvodini, daju sva prava, dok se drugoj, daleko brojnijoj, u Timočkoj Krajini, ne daju nikakva prava, u istoj državi?”, zapitao se Trajan Barbulesku, član admnistrativnog saveta Rumunske televizije, direktor RTV Krajova, u subotu, u toku svog učešća na Međunarodnom kongresu rumunskih novinara u Černjevcima.
“Kome se obraćamo, mi, koji činimo medije?”, dodao je, retorički, Barbulesku.
U Pančevu postoji izdavačka grupa koja izdaje list Libertatea- Sloboda, reviju Tineretea- Mladost, koja je mesečni list, o kulturi, reviju Bucuria copiilor- Dečija radost i reviju Lumina- Svetlost, o umetnosti i kulturi.
U Vojvodini postoji i televizija, Televizija Vojvodina sa programima na rumunskom jeziku, finansiranim iz budžeta Vojvodine.
Ovde su se takođe razvili i privatni rumunski mediji. Na primer, ovde izlazi Cuvantul romanesc, Rumunska reč, privatni list. Postoje i privatni radiji- TV Viktorija i TV Banat. Postoje i opštinski listovi i listovi crkve, Flacara- Baklja i Familia- Porodica.
U Timočkoj Krajini, gde živi oko 300 000 Rumuna, a nezvanično i oko 400-500 000 Rumuna, izlazi list Vorba Noastra- Naša reš, koju povremeno izdaje Demokratski pokret Rumuna Srbije, i medijska agencija Timoc-Press, koju uz veliki napor održava Dušan Prvulović.
U celoj Timočkoj Krajini ne uči se na rumunskom jeziku, ne postoje službe na rumunskom.
“Kako mogu mediji iz ove zone da informišu stanovništvo i da formiraju mišljenje?”, dodaje Trajan Barbulesku.
Predstavnik rumunske televizije je još dodao da će u najskorijem periodu predsednik Basesku posetiti Srbiju gde će se razgovarati o preblemima rumunske zajednice iz Timočke Krajine.
Dušan Prvulović je istakao da je problem u Rumunima iz Timočke Krajine. “Imamo rumunske ansamble iz Timočke Krajine koji nastupaju u Rumuniji i bratime se sa srpskim selima, ne sa rumunskim, pravdajući se da za to imaju podršku od svojih opština. Nismo jedinstveni i očekujemo od drugih da nam reše probleme”, ističe Prvulović.
Direktor TimocPressa rekao je da bi Rumuni iz Timočke Krajine trebali da se slože pre dolaska predsednika Baseskua, i izrazio sumnju da će se to i desiti.



SRBIJA ŽELI DA UĐE U EVROPSKU UNIJU IGNORIŠUĆI PRAVA RUMUNA U TIMOČKOJ KRAJINI
Timoc Press 25.10.2011. Politika

Beograd, Srbija/TimocPress/utorak 25. oktobar 2011./ - Beogradski mediji predstavljaju ulazak Srbije u EU kao događaj koji će se sigurno desiti
Izostanak reakcije Rumunije na progone Rumuna u Timočkoj krajini, daje vetar u jedra srpskim vlastima. Beogradski mediji se raduju i predstavljaju ulazak Srbije u EU kao siguran događaj. Šta više, srpski novinari pretenduju da Rumunija nema nikakvih ciljeva kada se radi o položaju rumunske manjine u Timočkoj krajini.
“Ratifikovanje dogovora o stabilizaciji i ulasku Srbije u EU ulazi u svoju poslednju fazu. Sve države koje su najpre odbijale da potpišu ovaj dogovor, sada su promenile mišljenje. Belgija, Finska, Francuska, Poljska, Litvanija i Rumunija više ne predstavljaju nikakve prepreke (…) Bukurešt više nema nikakvih ciljeva kada je reč o rumunskoj manjini u Timočkoj Krajini.”, beleži beogradski dnevni list VEČERNJE NOVOSTI u svom izdanju od 21. oktobra 2011.
Praktično, rumunske vlasti ne čine ništa sem što ohrabruju srpske vlasti da nastave sa progonom i asimilacijom Rumuna u Timočkoj krajini. Uprkos izjavama rumunskih zvaničnika da će se Rumunija usprotaviti ulasku Srbije u EU, Dom poslanika je 18. oktobra sa 272 glasa za i samo dva protiv, usvojio Projekat zakona o ratifikaciji Dogovora o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i država članica, sa jedne, i Republike Srbije, sa druge strane.
Rumunski političari, kako oni na vlasti tako i oni iz opozicije, pokazali su da preko 300 000 Rumuna ne vrede ništa rumunskoj državi.
Srbija tvrdoglavo odbija da prizna rumunsku manjinu u Timočkoj krajini i da joj, shodno tome, da i specifična prava.
U periodu 1-15 oktobra 2011. u Srbiji se odigrao popis stanovništva, a lideri rumunskih organizacija su optužili srpske vlasti da su vršile pritisak na etničke Rumune da se ne izjasne u skladu sa svojim pravim nacionalnim identitetom.
Situacija vezana za popis ove godine je još gora od one u 2002, kad su srpske vlasti takođe pokušale da sakriju broj etničkih Rumuna, izjavljuju predstavnici rumunskih organizacija iz Timočke krajine.




Predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i Odeljenja za prekogranične Rumune govorili u Senatu u vezi položaja Rumuna u Srbiji
Timoc Press 26.10.2011. Politika

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/sreda 26. oktobar 2011./ - Predsednik komisije za prekogranične Rumune u Senatu, Viorel Badea, Demokratsko-Liberalna Partija, podsetio je u ponedeljak da će, u utorak, komisija koju predvodi saslušati predstavnika Ministarstva spoljnih poslova, državnog sekretara Bogdana Aureskua, i predstavnika Odeljenja za prekogranične Rumune, Euđena Tomaka, takođe državnog sekretara, u vezi položaja rumunske zajednice u Srbiji.
Po Badeinim rečima, stav Senata Rumunije, što se tiče neprihvatanja potpisivanja dogovora o pridruživanju Srbije Evropskoj Uniji dok prava Rumuna u Srbiji ne budu ispoštovana, ostao je nepromenjen.
‘Mi imamo konsultacije i pozvaćemo na razgovor predstavnike Ministarstva spoljnih poslova i Odeljenja za prekogranične Rumune u vezi stanja rumunske zajednice u Srbiji. Parlament Rumunije će glasati protiv pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, sve dok Rumuni u Srbiji ne budu uživali ista prava kao i pripadnici drugih manjina u ovoj zemlji. Srbija mora da shvati da ako želi da pristupi Evropskoj Uniji mora da usvoji sve principe Unije, među kojima i poštovanje prava nacionalnih manjina’, izjavio je on.

U Senatu postoji jedinstvo što se tiče položaja Rumuna u Srbiji i sporazuma o pridruženju Srbije Evropskoj Uniji
Timoc Press 26.10.2011. Politika

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/sreda 26. oktobar 2011./ - Predsednik Komisije Senata za prekogranične Rumune, Viorel Badea, izjavio je u utorak, na kraju susreta sa državnim sekretarom u sklopu Odeljenja za prekogranične Rumune, Euđenom Tomakom, da postoji jedinstvo u Senatu što se tiče uslovljavanja glasanja za ratifikaciju sporazuma o priduženju Srbije Evropskoj Uniji poštovanjem prava timočkih Rumuna od strane srpskih vlasti.
‘Uveren sam da bi dostojanstven stav senatora na glasanju koje se tiče ratifikacije ili neratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj Uniji doneti mir u rumunsku zajednicu u Srbiji. Ono što nas trenutno interesuje je da Srbija počne da se ponaša normalno kada je reč o poštovanju prava rumunske zajednice. Siguran sam da će srpske vlasti shvatiti ovo i da će shvatiti koliko je bitno da na svom putu ka pridruživanju Evropskoj Uniji imaju tako dobrog advokata kao što je Rumunija. Što se tiče ovog glasanja u vezi Srbije, u Senatu imamo jedinstvo. Dajem svima dobru vest- postigli smo slogu po ovom pitanjui’, rekao je Badea
Potvrda ovom stavu mogla se čuti i u izjavi lidera parlamentarne grupe Nacionalno Liberalne Partije, Pujua Hašottija, u kojoj se kaže da je ‘nacionalni interes da se pomogne očuvanje identiteta Rumuna u Timočkoj Krajini, a problem je što se o tome ne diskutuje politički, a taj problem dominira nad svim političkim pitanjima i diskusijama.
Sa svoje strane, državni sekretar Euđen Tomak izjavio je da je neophodno da senatori pošalju poruku da im je stalo do položaja rumunske zajednice u Srbiji.
‘Radujem se što su senatori sve zainteresovaniji za sudbinu Rumuna iz Srbije, jer je parlamentarna diplomatija od prevashodne važnosti. Veoma je važno da rumunski parlamentarci, kako god da su politički obojeni, pošalju takvu poruku- da nas interesuje položaj rumunske zajednice u Srbiji i da ne želimo neizostavno da blokiramo pristup Srbije EU. Imamo sve interese da podržimo napredak Srbije, ali ne možemo se zavaravati pred činjenicom da trenutno, na žalost, rumunska zajednica u Srbiji nije ni priznata ni potpomognuta’, rekao je on.
Euđen Tomak rekao je da je Odeljenje koje predstavlja do sada imalo problema u dijalogu sa Srbijom, koja i dalje postavlja prepreke obrazovanju na rumunskom jeziku u Timočkoj Krajini, ali se nada da će u nastavku kroz bilateralan dijalog situacija rumunske zajednice biti deblokirana.
‘Zabrinjava nas činjenica da se javlja sve više struja koje žele da vlašku zajednicu predstave drugačijom od rumunske, što rumunska država ne može da razume i prihvati. Želimo da Rumunska pravoslavna crkva ima jurisdikciju, nadležnost, na celoj teritoriji Srbije. Postoje instrumenti koje imamo na raspolaganju, kao što je mešovita komisija za nacionalne manjine. Nadamo se da će nam ovi instrumenti omogućiti da odblokiramo situaciju u Srbiji’, dodao je državni sekretar.

Setva bede i ćari žetve posejanih useva po stranputicama razuma

V

Rumunska zajednica u Srbiji čeka Trajana Baseskua
Timoc Press 31.10.2011. Politika

Negotin, Srbija/TimocPress/ponedeljak 31. oktobar 2011./ - Predsednik Rumunije, Trajan Basesku, posetiće 1. i 2. novembra Srbiju, izjavio je za AĐERPRES u nedelju predsednik Odbora za ljudska prava Negotin, Dušan Prvulović.
Prema pomenutom izvoru, nakon razgovora koje će visoki gost imati sa predsednikom Borisom Tadićem i drugim predstavnicima vlasti iz Beograda, srešće se sa liderima etničkih Rumuna iz Autonomne Pokrajine Vojvodine i iz istorijskih zona Timočka krajina, Pomoravlje i južno od Dunava.
‘Predsednik Basesku će posetiti sedište Protoprezviterata Priobalne Dakije i Rumunsku pravoslavnu crkvu u Malajnici gde će doći i deo od 300 000 Rumuna iz sveroistočne Srbije’, precizirao je Prvulović.
U tom smislu, dodao je još i da će tražiti od predsednika Baseskua pomoć pri formiranju mreže privatnih škola na rumunskom jeziku i finansijsku pomoć određenim projektima koji se tiču medija na maternjem jeziku etničkih Rumuna.
‘Srpske vlasti nastavljaju da nam otuđuju ova prava. Zato smatramo da je neophodno da budemo potpomognuti da napravimo sopstvene škole u Timočkoj krajini, Pomoravlju i južno od Dunava, isto kao što smo počeli i zidanje crkava’, istakao je Prvulović.
Po njegovom mišljenju, poseta Trajana Baseskua rumunskoj zajednici u Srbiji je dobra prilika da se pokuša rešavanje takozvanog ‘timočkog pitanja’ i da se tako osigura nacionalni preporod Rumuna, koji žive u većini u 154 rumunskih sela i 48 mešovitih naselja.
Predsednik Rumunije, Trajan Basesku u Negotinu i Malajnici, sa Rumunima iz Timočke krajine (video)
Timoc Press 3.11.2011. Politika

Negotin-Malajnica, Srbija/TimocPress/četvrtak 03. novembar 2011./ - Predsednik Trajan Basesku sreo se u sredu sa predstavnicima rumunske zajednice iz Srbije, u Negotinu, gde ga je uz ovacije dočekalo preko 400 Vlaha/Rumuna, uverenih da će šef rumunske države, koga su prozvali ‘imperator’, pomoći njihovu borbu za očuvanje rumunske tradicije, jezika i kulture.

Predsednik Rumunije, Trajan Basesku u Negotinu i Malajnici, sa Rumunima iz Timočke krajine (video)
Predsednik Basesku susreo se sa predstavnicima nevladinih i političkih organizacija iz Timočke krajine i Vojvodine. Bio je to vrlo otvoren razgovor gde se govorilo o represiji prema onim ljudima koji vode rumunske/vlaške organizacije, izmišljanje svakakvih policijskih i sudskih postupaka koji traju već nekoliko godina. O mešanju države Srbije preko visokih funkcionera vladajučih stranaka u izboru za nacionalni savet ove nacionalne manjine. Bilo je reči o potrebi za medijima i školama na rumunskom jeziku i odnosu rumunske države prema tom pitanju. Pored predsednika Baseskua, prisutni su bili državni sekretar u Odeljenju za prekogranične Rumune, Euđen Tomak, predsednik Komisije Senata za prekogranične Rumune, Viorel Badea, novopostavljeni rumunski ambasador u Beogradu, Nj. E. g-din. Danijel Banu i drugi. Predstavnici rumunske nacionalne manjine u Srbiji bili su u sastavu:
1.Dragiša Kostandinović - Društvo Rumuna Vlaha - ”Trajan”
2.Dušan Prvulović - Odbor za ljudska prava Negotin
3.Dimitrije Kračunović - Demokratski pokret Rumuna Srbije
4.Predrag Balašević - Vlaška demokratska stranka Srbije
5.Zaviša Žurž - Ariadnae Filum
6. Dragan Demić - Vlaška demokratska stranka Srbije – Vlaška kulturna inicijativa
7. Slavoliub Gacović - Doktor rumunske istorije
8. Stevan Mihailov – Nezavisni Rumuni Srbije
Pre susreta sa predstavnicima rumunske zajednice, šef države sreo se sa predstavnicima lokalnih vlasti u Negotinu, na čelu sa gradonačelnikom Vlajkom Đorđevićem.
Štampa nije imala pristup ovim susretima a mere obezbeđenja bile su izuzetno rigorozne. Ljudi koji su se okupili ispred zgrade opštine imali su različita mišljenja o poseti rumunskog predsednika. Neki su bili radosni što ih prvi put posećuje jedan šef države, a neki su bili mišljenja da ovo neće promeniti situaciju, kao i da eventalni ulazak u EU neće ništa promeniti na bolje u svakodnevnom životu.
Šef države bio je dočekan u bioskopskoj sali u Negotinu, gde su ga Vlasi/Rumuni dočekali ovacijama, i istakli natpis na kome je pisalo ‘Dobro došli gospodine predsedniče u Timočku krajinu’.
Na ulasku u salu, pripadnici rumunske manjine su predsedniku i njegovoj supruzi Mariji priredili kratak umetnički trenutak, koji je izvela muzička grupa MISTERIA CARPATICA. Na kraju je Basesku zamolio umetnike da odsviraju još jednu melodiju.
‘Gospodine Basesku, volimo vas!’, uzviknuo je jedan od učesnika.
‘Želim da vam kažem da je vaša poseta, danas, ovde u Timočkoj krajini, istorijski događaj. Ona je jako važna za nas, jer, nakon nekoliko stotina godina, kada su rumunski vladari zidali crkve u Timočkoj krajini, nijedan šef matične države, Rumunije, nije nas posetio. Nalazimo se u zoni Timočke krajine, gde zvanično i realno ima 154 rumunskih sela, 48 mešovitih naselja, i, ako saberemo sve stanovnike sela i mešovitih mesta, od 300 do 350 000 Rumuna, koji, Božijom voljom, još uvek govore rumunskim’, rekao je sveštenik Bojan Aleksandrović.
Predsednik Basesku je takođe dobio i poklone, među kojima i statuu rimskog imperatora (Galeriusa iz Romuliane ) od dr Predraga Balaševića i jedan album i tradicionalnu rumunsku šubaru od Zaviše Žurža. ‘Imperator imperatoru’, rekao je dr Balašević koji je predsedniku poklonio statuu.
Predstavnik timočkih studenata uputio je predsedniku molbu da se susretne sa njima. ‘Povežite se sa Euđenom Tomakom, državnim sekretarom Odeljenja za prekogranične Rumune’, odgovorio je Trajan Basesku.
Neki od predstavnika rumunske zajednice poručili su predsedniku da ne veruje sve što mu se kaže u Beogradu, jer je istina drugačija.
‘Vi, Rumuni, ne treba da nas ostavite, jer smo vaša braća.’, rekao je jedan stariji čovek, koji je izrazio želju da barem njegovi unuci uče na rumunskom jeziku.
Predsednik je uputio poruku da je uveren da će se problemi rešiti i da razgovori koje je ovih dana vodio sa svojim kolegom Borisom Tadićem pokazuju otvorenost prema rešenju. Basesku je istakao spremnost Rumunije da pomogne etničkim Rumunima iz Srbije, kako u njihovoj želji da imaju škole na maternjem jeziku i crkvenu službu na rumunskom.
Pre odlaska za Malajnicu, predsednik Rumunije, Trajan Basesku sastao se u zgradi Rumunskog pravoslavnog protoprezviterata Priobalne Dakije sa Njegovim Preosveštenstvom Preosvećenim Ocem dr Danilom Episkopom Dakije Feliks, Visokoprečasnim Ocem Protojerejem ikonomom stavroforom Bojanom Aleksandrovićem administrativnim vikarom timočkim Protojerejem Priobalne Dakije i sveštenicima: Jel Buobu Lui paroh parohije za Horreum Margi i Isakovo, Antonije Isak paroh parohije borske i Sarijan Rajković đakon parohije za Horreum Margi i Isakovo.
Državnička poseta predsednika Baseskua Srbiji završila se u Malajnici, gde je grupa dece priredila kratak umetnički momenat, a ljudi su hrlili da se slikaju sa predsednikom i da se rukuju sa njim.
Jedan drugi žitelj je rekao da da se raduje poseti predsednika Baseskua, kog smatra dobrim čovekom.
Predsednik Basesku obećao je timočkim Rumunima da će ih opet posetiti, i da će tad ostati i celu noć, da bi sa njima razgovarao i jeo.
U kratkoj izjavi za TimocPress predsednik Rumunije je još jednom obećao pomoć na svim poljima Rumunima/Vlasima da bi sačuvali identitet.



Tražimo izvinjenje i smenu predsednika Parlamentarne komisije za prekogranične rumunske zajednice
Timoc Press 4.11.2011. Politika

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/petak 04. novembar 2011./ - Vilijam Branza, predsednik Parlamentarne komisije za prekogranične rumunske zajednice je gostujući u emisiji Articol (Član) 7 na TVRi imao i izjave vezane za timočke Rumune.
Imajući u vidu da je za vreme dok je trajala ta emisija, upravo završen susret sa rumunskom nacionalnom manjinom iz Srbije u Klubu poslanika u Beogradu, od strane predsednika Rumunije, ispred delegacije koju su činili ministar spoljnih poslova, ministar ekonomije, rumunski ambasador u Beogradu, državni sekretar Odeljenja za prekogranične Rumune, predsednik komisije za prekogranične Rumune rumunskog Senata i drugi ali nije bio i predsednik Parlamentarne komisije za prekogranične rumunske zajednice. Sigurno se niko nije ni pitao zašto ga nema, svi se upitali tek kada su saznali šta je gospodin Vilijam Branza rekao u pomenutoj emisiji. Pitaju se o čemu on to priča kada nikada nije imao nikave veze sa rumunskom nacionalnom manjinom u Srbiji, pogotovo sa Rumunima/Vlasima u severoistočnoj Srbiji o kojima i govori. Ako pomenuti gospodin ima svoje mišjenje bilo bi jako interesantno da je to rekao predsedniku Rumunije pred nekoliko stotina Rumuna/Vlaha u Negotinu ili jos bolje u Malajnici.
Svima je jasno da gospodin Vilijam Branza ima pravo da se sretne sa kim god on hoće, pa može da se sastane i sa srpskim ambasadorom u Bukureštu, kako on kaže, ali zašto se nije informisao i sa nekim iz rumunske ambasade u Beogradu koji su veoma informisani o problemima timočkih Rumuna.
Na Forumu prekograničnih Rumuna u Bukureštu su bili skoro svi predstavnici Rumuna/Vlaha iz Srbije pa i Dušan Prvulović, koordinator u Mreži Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS (kroz Odbor za ljudska prava Negotin daje advokate Rumunskoj crkvi u Timočkoj krajini, svešteniku Bojanu Aleksandroviću i ostalim liderima protiv kojih se vode sudski postupci za izmišljena dela), pa da o tome razgovara sa njima i kad ga pozove srpski ambasador ima i neka druga saznanja.
Kako je gospodin poslanik izneo svoje mišljenje pre nego sto je saslušao i takoreći drugu stranu, to jest Rumune/Vlahe iz Srbije to izgleda kao kada bi sudija u sudskom postupku prekinuo suđenje i rekao da je optuženi kriv jer tako kaže tužilac, nije bitno šta kažu svedoci, dokazi ili pak optuženi. Na sreću danas je 21. vek i pre nego što se donese zaključak o nečemu, prikupljaju se svemoguća saznanja, u konkretnom slucaju izlazi se na lice mesta a to je među Rumunima/Vlasima. Sagledava se situacija, razgovara se sa predstavnicima države Srbije i onda se donosi zaključak. Na takav opisani nacin je radio Jirgen Herman, specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 2007. godine i doneo svoj izveštaj da bi 2008. godine Parlamentarna skupstina Saveta Evrope donela Rezoluciju 1632.
Pošto je Vilijam Branza, predsednik Parlamentarne komisije za prekogranične rumunske zajednice svoj zaključak doneo samo na osnovu razgovora sa srpskim ambasadorom, on više nema nikakvog kredibiliteta da ide među Rumune/Vlahe u Srbiju, pa makar i stao na njihovu stranu, niko mu više neće verovati.
U najmanju ruku Parlamentarna komisija za prekogranične rumunske zajednice mora da smeni svog predsednika i izvini se ovoj nacionalnoj manjini u Srbiji i predsedniku Rumunije, kao i delegaciji koja je posetila Srbiju.



Tadić i Basesku: Srbija što pre u EU
Timoc Press 7.11.2011. Politika

Beograd, Srbija/Predsednik Republike Srbije/ponedeljak 07. novembar 2011./ - Rumunski predsednik Trajan Basesku poručio je danas da njegova zemlja bezrezervno podržava Srbiju na njenom putu ka EU i naglasio da u ovom trenutku ne postoji nijedan uslov pod kojim bi Rumunija priznala nezavisnost Kosova.
“Srbija je ključ mira na Balkanu. Obični Srbi, ali i srpski političari treba da znaju da Rumunija bezrezervno podržava napredak Srbije ka EU. Smatramo da Srbija treba da postane što je pre moguće članica EU i deo evroatlantskih integracija”, rekao je Basesku.
“Naša molba Rumuniji bila je da podržava Srbiju u procesu evrointegracija i u budućnosti kao što je to činila do sada”, rekao je Tadić.
To se, prema njegovim rečima, odnosi i na 9. decembar kada će se u Briselu glasati o statusu kandidata za Srbiju i perspektivama za otvaranje pregovora o članstvu. “Mi se nadamo da ćemo dobiti status kanidata”, rekao je predsednik Srbije, dodajući da je Srbija ispunila sve uslove, o čemu govori i izuzetno pozitivan izveštaj Evropske komisije.
Tadić je naglasio da će Srbija nastaviti da primenjuje reforme i dalje jer je to pre svega u interesu njenih građana.
“Nastavićemo dubok i brz proces reformi. Stalno približavanje EU najbrži je način da se Srbija reformiše i modernizuje”, naglasio je Tadić.
Tadić i Basesku su, obraćajući se novinarima posle razgovora u Palati Srbija, istakli da je velika pažnja posvećena ekonomskoj saradnji dve zemlje i projektima koji mogu biti realizovani.
Dvojica predsednika razgovarala su o uključivanje Srbije u PEOP, projekat izgradnje naftovoda, zatim projektu AGRI u koji su već, pored Rumunije, uključene Gruzija, Azerbejdžan i Mađarska i koji predviđa transportovanje gasa iz Kaspijske oblasti na evropsko tržište.
Takođe, bilo je reči i o transportu elektricne energije, izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i saradnji u okviru panevropskog Koridora 7 na Dunavu i saradnji u okviru Dunavske strategije.
Veliki deo razgovora, kako su istakli, bio je posvećen pravima nacionalnih manjina, a u okviru toga značajna pažnja bila je posvećena i pitanju Vlaha u istočnoj Srbiji.
“U našoj zemlji postoje građani koji se izjašanjavaju kao Vlasi, postoje i naši građani koji se izjašnjavaju kao Rumuni, a postoje i građani koji smatraju da su Rumuni Vlasi i da je to izjašnjavanje istovetno”, rekao je Tadić.
Kako je istakao, Srbija poštuje pravo svojih građana da se u skladu sa evropskim standardima i zakonom u Srbiji izjašnjavaju onako kako doživaljavaju svoj identitet.
“Razumemo naše rumunske prijatelje kada pokreću ovo pitanje. Basesku to čini na otvoren i fer način”, dodao je Tadić, naglasivši da Srbija ima najfleksibilniji model zaštite prava nacionalnih manjina u Evropi i da je dobila visoke ocene EK s tim u vezi.
“Mnogo smo učinili na zaštiti nacionalnih manjina, njihovog identiteta , ali to smo učinili i zbog naših građana, jer Srbi ne žive samo u Srbiji nego u svim zemljama u regionu i moramo njihova prava da zaštitimo”, dodao je Tadić.
Basesku je napomenuo da je zvaničnom Bukureštu dobro poznata činjenica da se deo Vlaha izjašnjava kao Rumuni, a da deo to poreklo ne prihvata.
“Nikome ne namećemo za koju opciju će se opredeliti. Jasno je da oni koji su rumunskog porekla imaju pravo na očuvanje kulture i jezika i da im to bude poštovano”, naglasio je on.
Tadić i Basesku su razgovarali i o pitanju Kosova, a rumunski predsednik je s tim u vezi ponovio stav da Bukurešt nije priznao i ne priznaje nezavisnost Kosova.
Kako je dodao, Rumunija se zalaže za rešenje do kojeg bi se došlo pregovorima, a koje bi podrazumevalo da Srbe na Kosovu štite i služe im srpske institucije.
Na pitanje novinara pod kojim uslovima bi Rumunija priznala Kosova, Basesku je odgovorio da u ovom trenutku ne postoje “pozitivni uslovi” na osnovu kojih bi Bukurešt to učinio.



Predsednik Rumunije, Trajan Basesku u Beogradu, sa Rumunima iz Srbije (video)
Timoc Press 7.11.2011. Politika

Beograd, Srbija/TimocPress/ponedeljak 07. novembar 2011./ - Predsednik Trajan Basesku sreo se u utorak sa predstavnicima rumunske zajednice iz Srbije, u Klubu poslanika u Beogradu, u organizaciji rumunske ambasade.
Predsednik Rumunije, Trajan Basesku u Beogradu, sa Rumunima iz Srbije (video)
Čekajući da uđu u Klub poslanika, Rumuni iz Srbije (oni iz Vojvodine i oni iz severoistočne Srbije) dali su izjave za TimocPress.
Mikrofon i kamera su prvo pronašli dr Predraga Balaševića, čoveka koji ima za sada najveći uticaj na, kako ih najčešće zovu timočke Rumune. Odgovarajući na pitanje šta očekuje od posete rumunskog predsednika Srbiji, odgovorio je da će se mnoge stvari promeniti na bolje. Sada je kako dr Balašević kaže situacija jako loša, ako se uzme u obzir smena režima u Srbiji od 2000. godine, prvi lažirani izbori bili su upravo izbori za Nacionalne savete nacionalnih manjina a pravi primer je izbor Vlaškog nacionalnog saveta.
Ivica Glišić, jedan od mnogih Rumuna/Vlaha koji je politički aktivan u vladajućoj Demokratskoj stranci ali i borac za prava svog naroda, kaže da je Basesku predsednik romunizma i da od njegove pomoći mnogo očekuje ali ipak glavni posao završava narod.
Sveštenik Bojan Aleksandrović, mišljenja je da će ova poseta da omogući primenu Zakona o zaštita prava i sloboda nacionalnih manjina pa samim tim će i Rumuni/Vlasi ostvariti svoja manjinska prava.
Dorinel Stan, predsednik Nezavisnih Rumuna Srbije uveren je da njegove kolege iz Vojvodine danas imaju vrlo dobru saradnji sa Rumunima južno od Dunava i da će posle posete predsednika Rumunije da se okonča i preregistracija Zajednice Rumuna Srbije.
Posle pozdravne reči novopostavljenog rumunskog ambasadora u Beogradu, Nj. E. g-din. Danijela Banua kratak uvod je imao predsednik Rumunije, Trajan Basesku koji je predložio da se što pre započne sa pitanjima i jednim konstruktivnim razgovorom gde će učestvovati što više zainteresovanih.
Prvi se za reč javio dr Jon Sfera, gde je dao jednu konstataciju o problemima Rumuna severno i južno od Dunava. O problemima između Rumuna i Vlaha govorio je Jon Čizmaš, a za reč se javio i prvi osnivač radio i televizije na rumunskom jeziku u Srbiji, Joan Tudoran. Dr Predrag Balašević se zahvalio predsedniku Baseskuu na pomoći koju je do sada ispoljio prema Rumunima/Vlasima i dodao da ga svi sutradan željno očekuju u Negotinu.
Posle tog dela razgovora, gde su televizijske kamere i fotoreporteri delili predsednika Rumunije i Rumune iz Srbije, započeo je uz posluženje drugi deo razgovora. Predsednik Basesku je prišao okupljenima, pozdravio se sa svima i u jednoj opuštenoj atmosferi razgovarao sa pojedincima ili sa njih nekoliko u grupicama. Prvi predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, Živoslav Lazić predložio je predsedniku Baseskuu da se u Srbiji otvore rumunski fakulteti za rumunsku decu iz Srbije umesto da deca idu u Rumuniju. Predsednik Basesku je rekao da je to interesantno i da nešto slično ima u Republici Moldaviji. Lućijan Marina je govorio o festivalima koje organizuje u Vojvodini i severoistočnoj Srbiji i naglasio potrebu za pomoć iz Rumunije.
Ovakav način razgovora uz prisustvo kamera i mikrofona ukazalo je jedan blizak odnos Rumuna iz Srbije i predsednika Rumunje.
Sutradan u Negotinu u jednoj vrlo prijatnoj i konstruktivnoj atmosferi predsednik Rumunje razgovarao je sa predstavnicima nevladinih i političkih organizacija iz Timočke krajine i Vojvodine, ovoga puta ipak bez sedme sile.

Poruke predsednika Rumunije, Trajana Baseskua (video)
Timoc Press 7.11.2011. Politika

Beograd-Negotin-Malajnica, Srbija/TimocPress/ponedeljak 07. novembar 2011./ - Dvodnevna poseta predsednika Rumunije, Trajana Baseskua Srbiji je može se slobodno reći istorijska za timočke Rumune.
Poruke predsednika Rumunije, Trajana Baseskua (video)
Predsednik Basesku je po drugi put među Rumunima/Vlasima, prvi put u Timočkoj krajini bio je sa Međunarodnim forumom rumunskih novinara, 2009. godine kada je posetio Kladovo. Ove godine je u okviru državne posete Republici Srbiji, posetio jednu od najvećih manjinskih zajednica u Srbiji kako po broju građana (nezvanično, rumunska zajednica broji preko 350 000 pripadnika), broju naseljenih mesta sa većinskim rumunskim stanovništvom (samo u severoistočnoj Srbiji 154 čista i 48 mešovita naselja u 4 administrativna okruga).
Predsednik Basesku je sve ono što je govorio rumunskoj manjini u Srbiji, o primeni njihovih manjinskih prava i zalaganje Rumunije za to, govorio pre toga predsedniku Srbije, Borisu Tadiću, predsednici Skupštine Srbije, Slavici Đukić Dejanović i predsedniku Vlade Srbije, Mirku Cvetkoviću.


Rumunska zajednica u Srbiji
Timoc Press 9.11.2011. Politika

Bukurešt, Rumunija/TimocPress/sreda 09. novembar 2011./ - Mihaela Kračun je u svojoj emisiji Articol (Član) 7 na TVRi imala vrlo kompetentnog gosta, bio je to Viorel Badea, senator, predsednik Komisije za prekogranične Rumune, Senata Rumunije.
Senator Viorel Badea je pokazao da poznaje situaciju u Srbiji, vezano za rumunsku nacionalnu manjinu i pogotovo oko ostvarivanja manjinskih prava Rumuna/Vlaha u severoistočnoj Srbiji. Timočki Rumuni kako se najčešće nazivaju u Rumuniji, može se slobodno reći da su centralna tema u Rumuniji kada su u pitanju Rumuni iz okruženja.
Poseta predsednika Rumunije, Trajana Baseskua rumunskoj zajednici u Srbiji je preokret koji će biti vrlo brzo vidljiv u Srbiji.
Mediji i političari drže pažnju rumunske javnosti i dokazuju Rumunima van granica Rumunije da ih neće zaboraviti.


Euđen Tomak: Priznavanje rumunske manjine iz severoistočne Srbije prioritet
Timoc Press 29.12.2011. Politika

Negotin, Srbija/TimocPress/četvrtak 29. decembar 2011./ - Šef odeljenja za prekogranične Rumune Euđen Tomak izjavio je u sredu za TimocPress da je za „rumunsku vladu priznavanje rumunske nacionalne manjine u severoistočnoj Srbiji prioritet”.
U tom smislu, on je ukazao da se tako objašnjava činjenica da su kulturni i religijski projekti građanskog društva iz istorijskih oblasti Timokčke krajine, Pomoravlja, Homolja i južno od Dunava promovisani u cilju ponovnog otkrivanja rumunizma na ovim prostorima, i da su i dalje finansirani u granicama fondova programa namenjenih prekograničnim Rumunima.
“Imamo kalendar vezan za nacionalni preporod etničkih Rumuna, gde god se oni nalazili. Delovaćemo u cilju jačanja njihovih veza sa Maticom, a i sa društvom čiji su deo, da bi opstali moraju da imaju mostove prema svim kulturama sa kojima dolaze u kontakt“, precizirao je Tomak.
Šef Odeljenja za prekogranične Rumune, Euđen Tomak, bio je deo delegacije predvođene ministrom uprave i unutrašnjih poslova, Trajanom Igašom, koja je učestvovala u sredu na otvaranju graničnog prelaza Đerdap II.
Senator Viorel Badja: Negativan stav zauzet prema Dogovoru o priključenju može biti revidiran
Timoc Press 29.12.2011. Politika

Negotin, Srbija/TimocPress/četvrtak 29. decembar 2011./ - Predsednik Komisije za prekogranične Rumune Senata Rumunije Viorel Badja izjavio je u sredu za TimocPress da negativan stav zauzet prema Dogovoru o priključenju Srbije Evropskoj Uniji može biti revidiran.
Prema njegovom mišljenju, moć da utiču pozitivno na odluku članova komisije leži u rukama srpskih vlasti, koje još uvek nisu pokazale fleksibilnost kada je reč o rešenju takozvanog timočkog pitanja i nastavljaju da gaze prava Rumuna iz severoistočne Srbije.
“Ako se vlasti iz Beograda pozabave pitanjem uspostavljanja normalnog odnosa kada je reč o tretiranju etničkih Rumuna nemam ništa protiv i čak ću postati njihov advokat u Briselu”, precizirao je Badja.
U tom smislu, on je ukazao na to da Rumuni iz istorijskih regiona Timočke krajine, Pomoravlja, Homolja i južno od Dunava imaju potrebu za zaštitom od strane zemlje u kojoj žive, ali ih ona, na žalost, lišava prava na obrazovanje i versku službu na maternjem rumunskom jeziku.
“Da zaključim, članovi Komisije za prekogranične Rumune mogu za samo par minuta da promene poziciju i da glasaju za Dogovor o priključenju Srbije Evropskoj Uniji, ako konstantuju da je došlo do promene stava srpskih vlasti prema rumunskoj manjini“, dodao je Badja.
Predsednik Komisije za prekogranične Rumune Senata Rumunije, Viorel Badja, (PDL), izjavio je u sredu, 14. decembra, za TimocPress, da je projekat ratifikovanja Dogovora o o priključenju i stabilnosti Srbije Evropskoj Uniji dobio negativno mišljenje od strane članova Komisije.
“Nakon diskusija u Komisiji, konsultacija sa članovima Rumunske zajednice u Srbiji, i informacija dobijenih od strane institucija koje se bave ovom problematikom, došli smo do zaključka da će naš stav po ovom pitanu biti negativan. Ovo je apsolutno normalna stvar, sve dok se srpske vlasti zaista ne potrude da uspostave normalan tretman Rumuna u Srbiji. Imali smo seriju sastanaka mešovite srpsko-rumunske komisije gde smo od srpske strane tražili veću fleksibilnost što se tiče poštovanja prava naše zajednice u Srbiji, a ova fleksibilnost još nije iskazana“, rekao je predsednik Komisije.
Liberalno-demokratski senator rekao je u nastavku da su lideri Rumunske zajednice u Srbiji i dalje proganjani od strane srpskih vlasti. “I ne samo to, lideri Rumunske zajednice su i dalje ispitivani od strane policije i od istražnih organa Srbije, Crkva i dalje nema tretman koji smo mi tražili, tako da budući da nijedan od uslova nije ispunjen, većina članova Komisije je odlučila da naš stav bude negativan“, dodao je Voiorel Badja.
On je dodao da će u najkraćem vremenu Komisija za spoljnu politiku Senata sastaviti izveštaj, koji će biti dostavljen plenumu Senata, najverovatnije u februaru mesecu.


“Vlaški jezik” kao zvanični jezik Rumuna/Vlaha iz severoistočne Srbije?
Timoc Press 26.1.2012. Politika

Bor, Kladovo, Žagubica, Ćuprija i Petrovac na Mlavi, Srbija/TimocPress/četvrtak 26. januar 2012./ - U utorak 24. januara, (ne slučajno izabranog datuma Ujedinjenja Vlaške i Moldavije) Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, na petoj sednici u Petrovcu na Mlavi usvaja „vlaški jezik“ kao zvanični jezik Rumuna/Vlaha iz severoistočne Srbije.
Kao odgovor na sazvanu sednicu, predstavnici Rumuna/Vlaha poslali su protest Delegaciji Evropske unije u Beogradu, Kancelariji Saveta Evrope u Beogradu i Misiji OEBS u Beogradu, Srbija i državnim institucijama u Rumuniji.
Protest međunarodnim institucijama u Srbiji poslala je svaka organizacija pojedinačno a državnim institucijama Rumunije poslat je jedan zajednički tekst potpisan od strane dr Predraga Balaševića za Vlašku demokratsku stranku Srbije, Zaviše Žurža za Ariadnae Film, Jel Buobu Luia za Društvo za ocuvanje jezika, kulture i religije Rumuna-Vlaha iz Pomoravlja, Tihana Matasarevića za Udruženje za tradiciju I kulturu Vlaha “Dunav”, dr Dragiše Kostandinovića ispred društva za kulturu Rumuna-Vlaha “Trajan” i Damira Šerbanovića ispred Vlaške kulturne inicijative, a koji TimocPress prenosi u potpunosti:
„Mi potpisani, predstavnici organizacija, NVO i političkih partija Rumuna/Vlaha iz severoistočne Srbije obaveštavamo vas o stalnim pritiscima i asimilaciji vlaške/rumunske populacije iz severoistočne Srbije.
Kao što vam je poznato iz perioda izbora za nacionalne savete, Nacionalni savet Vlaha je konstituisan na osnovu prljave kampanje za izbore, praćene privođenjem na informativne razgovore građana vlaške/rumunske nacionalnosti u policiju, krivičnim gonjenjem autentičnih vlaških/rumunskih lidera. Najzad i potvrdom da su izbori bili regularni, iako su postojali prigovori Centralnoj izbornoj komisiji koji su svi redom odbačeni. Na ovaj način su stranke koje su i danas na vlasti u Republici Srbiji preuzele Nacionalni savet Vlaha kako bi međunarodnoj zajednici ukazale da se poštuju manjinska prava. Sa druge strane im je bio cilj kompletna asimilacija Vlaha/Rumuna. Jedan narod se najlakše asimiluje uništenjem njegovog jezika, te se obzirom da Vlasi/Rumuni govore rumunskim jezikom, tj. narečjima rumunskog jezika, do asimilacije najlakše dolazi stvaranjem novog veštačkog jezika i pisma koji će izazvati konfuziju u narodu i koji će vremenom stvoriti drugi narod odvojen od matičnog dela naroda, te koji će na kraju nestati. Sa tim ciljem, nelegalno izabrani Nacionalni savet Vlaha kao organ koji treba da teži očuvanju nacionalnog identiteta Vlaha/Rumuna, zakazao je sednicu Nacionalnog saveta Vlaha za 28.12.2011.godine i na dnevni red stavio donošenje odluke o tzv. vlaškom pismu. Taj čin je izazvao negodovanja vlaškog/rumunskog naroda te je za dan sednice bio planiran protest ispred SO Petrovac na Mlavi, gde je trebalo da se održi sednica. Sednica je potom odložena a drugu možemo očekivati u drugoj polovini januara. Povodom ovakve odluke kojom se stvara jedan veštački jezik i jedan veštački narod mogu se očekivati protesti protivnika ove odluke ali i dodatni pritisci na vlaški/rumunski narod, a kao primer mogu da navedem incidente u selu Šipikovu kod Zaječara gde je na visokog funkcionera VDSS Dragoslava Marjacića pucano iz vatrenog oružja . Cilj je bio da se prestane sa gradnjom Rumunske pravoslavne crkve, kao i da se narod zaplaši i da prestane da traži svoja prava.Napad se desio u noći 18 na 19 decembar i do današnjeg dana počinioci nisu nađeni. O ovakvim incidentima mediji ćute, jer neko očito vrši cenzuru medija, te ovom priliko ukazujemo i na tu činjenicu.


Saopštenje za javnost
Timoc Press 27.1.2012. Politika

Strazbur, Francuska/TimocPress/petak 27. januar 2012./ - U sredu, 25. januara ove godine, povodom redovne sednice Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja se održala u Strazburu, od 23. do 27. januara, senator Viorel-Ričard Badja, član rumunske delegacije pri ovoj skupštini, učestvovao je u rasprav na temu “Ispunjavanje obaveza i angažovanje Srbije” (ko-reporteri: David Harutiunian, Jermenija, grupa Evropskih demokrata, i Indrek Saar, Estonija, Socijalistička grupa).
Senator Badja je istakao činjenicu da je Srbija nedvosmisleno ostvarila napredak poslednjih godina, usvajanjem važnih zakona, namenjenih izgradnji institucija i jačanju pravne države. U isto vreme, rumunski parlamentarac je uočio ozbiljne propuste koje Srbija čini kada je reč o pravima manjina, izražavajući najdublju zabrinutost povodom izezuetno lošeg stanja rumunske nacionalulne manjine u istočnoj Srbiji, koju beogradski režim naziva vlaškom.
Članovi ove zajednice suočavaju se sa ozbiljnim problemima vezanim za nemogućnost ostvarivanja verskih prava, korišćenja sopstvenog jezika i afirmisanja kulturnog identiteta.
Predsednik Komisije za prekogranične Rumune Senata Rumunije precizirao je da su akcije zastrašivanja uperene protiv isticanja rumunskog identiteta, koje su se ranije svodile na pretnje i zastrašivanja, prerasle u oružane napade u decembru 2011. protiv dvojice rumunskih lidera u Srbiji, jednog iz Timočke Krajine i drugog iz Vojvodine. To što su se ova dva incidenta desila iste noći, navodi nas na pomisao da je reč o koordiniranoj akciji.
Rumunski parlamentarac je istakao da su poslednji potezi Srbije usmereni ka derumunizaciji onih koje oni nazivaju vlasima, a koji su, bez ikakve sumnje, govornici rumunskog jezika, i da instrumentalizivanje Nacionalnog saveta ove zajednice u cilju negiranja njihovog identiteta mora odmah da prestane.
„Svedoci smo smešnog pokušaja izmišljanja takozvane azbuke za takozvani “vlaški” jezik, što predstavlja pokušaj stvaranja jezika kojim bi se opravdala tvrdnja o različitosti u odnosu na rumunski identitet, pri čemu se pribegava staljinističkim metodama”, dodao je još senator Badja.
Rumunski parlamentarac je još istakao da je, u Rumuniji, svaka nacionalna manjina na prvom mestu priznata za razliku od veštačke razlike koju Srbija stvara između Rumuna i Vlaha, a zatim i svaki pripadnik nacionalne manjine uživa versku slobodu, pravo na obrazovanje na svom jeziku, pravo da izrazi svoj identitet (što uključuje i dodeljivanje sredstava iz državnog budžeta Rumunije), a među brojnim uživaocima ovih manjinskih prava nalaze se i pripadnici srpske zajednice u Rumuniji.
26. januar 2012.
Biro za štampu
Prevod TimocPress





Rumuni/Vlasi iz severoistočne Srbije protestuju protiv standardizacije vlaškog jezika









Timoc Press 8.2.2012. Politika

Bor, Srbija/AGERPRES/sreda 08.februar 2012./ - RUMUNI /VLASI IZ ISTORIJSKIH REGIONA TIMOČKA KRAJINA, POMORAVLJE, HOMOLJE I JUŽNO OD DUNAVA ŠOKIRANI SU ODLUKOM SRPSKIH VLASTI KOJOM SU DOZVOLILE STVARANJE VEŠTAČKOG VLAŠKOG JEZIKA
Rumuni/Vlasi iz istorijskih regiona Timočka krajina, Pomoravlje, Homolje i južno od Dunava šokirani su odlukom srpskih vlasti koje su dozvolile stvaranje veštačkog vlaškog jezika. Predsednik Asocijacije za kulturu Rumuna/Vlaha ARIADNAE FILUM Žurž Zaviša izjavio je u petak za AGERPRES da se pre tri dana sastao Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine u Petrovcu na Mlavi i izglasao standardizaciju vlaškog jezika, „izmišljenog jezika koji ne odgovara istorijskoj istini i nije maternji jezik preko 300.000 Rumuna/Vlaha koji žive u čistih 154 mesta i mešanih 48”. „Glavni cilj ovog poteza je totalna asimilacija rumunske-vlaške nacionalne manjine iz severoistočne Srbije. Usvajanje leksike i pravopisa koje su strane latinskoj suštini etničkih Rumuna deo je agresivne politike vladajućih partija koje žele da nas nateraju da definitivno odustanemo od našeg rumunskog identiteta”, precizirao je Zaviša Žurž. Prema njegovim rečima, inicijativa da se vlaški jezik proglasi maternjim jezikom rumunske manjine u Timočkoj krajini, Pomoravlju, Homolju i južno od Dunava, našla se na dnevnom redu sednice NSVNM 28. decembra 2011. ali su se Rumuni/Vlasi okupili i protestvovali, što je dovelo do suspenzije ove odluke. „Mislili smo da će naš bolni vapaj da zainteresuje Beograd i Bukurešt i da više neće biti moguće predložiti jednu takvu glupost. Nažalost nismo računali sa ostrašćenošću anti-rumunskih krugova u Srbiji, prema kojima Rumuni-Vlasi imaju srpsko poreklo, dakle oni su rumunizovani Srbi, i 24. januara smo bili svedoci falsifikovanja istorije i izmišljanja vlaškog jezika i manjine”, tvrdi Zaviša Žurž. U nadi da srpske vlasti ipak neće dozvoliti desetkovanje rumunske populacije koja živi na njenoj teritoriji, predstavnici šest rumunskih kulturnih organizacija poslali su u petak protestno pismo rumunskim, srpskim i međunarodnim organima, u kome izražavaju negodovanje zbog uvođenja nepostojećeg vlaškog jezika i traže od srpskih vlati da poštuju Rumunima ustavna prava. „Ovaj novi atentat na naš rumunski identitet nadamo se neće biti tolerisan. Vlaški jezik, koji će koristiti ćirilično pidmo, ne može da postane zvanični jezik Rumuna iz Timočke krajine, Pomoravlja, Homolja i južno od Dunava, iz prostog razloga što ne postoji!”, rekao je Zaviša Žurž. U tom smislu, on je ukazao na to da su u protekle četiri godine Rumuni/Vlasi iz severoistočne Srbije bili žrtve agresija koje su za cilj imale da ih ubede da odustanu od crkve na svom maternjem rumunskom jeziku, da ne grade crkve, da odustanu od ličnog obrazovanja, i da odustanu od institucionalizacije maternjeg jezika svojih pradedova- rumunskog jezika. „Nama, Rumunima/Vlasima iz severoistočne Srbije trba da se usmeri javno mnjenje iz Rumunije i iz celog sveta. Moramo biti branjeni i zaštićeni. Ne želimo ništa drugo sem da budemo poštovani i da živimo u miru ovde gde smo rođeni”, rekao je Zaviša Žurž.
Rumuni/Vlasi iz Srbije, primorani da pišu na nepostojećem jeziku: “vlaškom”, ćiriličnim pismom
Timoc Press 20.2.2012. Politika

Severoistočna Srbija/Adevărul/ponedeljak 20.februar 2012./ - Srbija je učinila još jedan korak ka asimilaciji rumunskog/vlaškog naroda iz severoistočne Srbije. Po sovjetskom modelu “moldavskog jezika”, srpske vlasti su izmislile “vlaški jezik”, usvajajući, skoro, takozvanu “vlašku azbuku”, sa slovenskim slovima.
Radi se zapravo o srpskoj azbuci kojoj je pridodato još 5 slova. Ukupno, ima 35 slova, navodno odgovarajućih glasovima tzv jezika Vlaha. Po mišljenju autora, dodatna slova bi dozvolila pisanje svih reči tzv. “vlaškog jezika”.
“Roditelji” ove azbuke su Siniša Čelojević, jedan od lidera Nacionalnog saveta vlaške manjine i udruženja Gergina. Prema pisanju srpskog lista “Politika”, autori su testirali ovo pismo na internetu, na forumima i u diskusijama.
Asimilacija etničkih Rumuna/Vlaha, po direktnoj liniji
Sinisa Čelijević je priznao, hteo ili ne, da se usvajanjem vlaškog pisam želi izbrisati stvarno poreklo rumunskog naroda iz severoistočne Srbije.
“Važno je da učinimo kraj ovoj stalnoj diskusiji da li Vlasi koji žive u Srbiji južno od Dunava govore vlaški ili rumunski jezik. I pošto sada više nema nikakvih prepreka, sada možemo početi da štampamo časopise i knjige na vlaškom jeziku. Tako ćemo moći da predstavimo bogatstvo vlaškog jezika, koji je različit od rumunskog”, izjavio je, u transu, za “Politiku” Siniša Čelojević.
Treba pomenuti da su naučni/akademski krugovi u Srbiji odbili da ušestvuju u ovoj lažnoj konstrukciji.
Odluka o usvajanju vlaškog alfabeta bila je doneta uprkos činjenici da je, 27. januara 2012. godine, PSSE usvojila amandman koji se odnosi na uvođenje mehanizma monitoringa nad načinom na koji su ispoštovana prava rumunske manjine u Srbiji.
Amandman su formulisali senatori Titus Korlacean, Đorđi Frunda i Viorel Badea.
Predrag Balašević: “Savet više ne predstavlja Rumune/Vlahe iz severoistočne Srbije”
Rumunske/vlaške organizacije iz severoistočne Srbije su još od prošle godine alarmantno počele da ukazuju na poteze beogradskih vlasti da standardizuju “vlaški jezik”, što se smatra direktnim pokušajem asimilacije.
“Ovaj Savet, koji više ne predstavlja Rumune/Vlahe iz severoistočne Srbije, doneo je apsurdnu odluku da pri pisanju koristi ćirilični alfabet. Osuđujemo na najoštriji mogući način ovaj pokušaj totalne asimilacije rumunskog/vlaškog naroda u severoistočnoj Srbiji”, izjavio je Predrag Balašević, lider Vlaške demokratske stranke Srbije.
Srpske vlasti odavno pokušavaju da kontrolišu rumunsku/vlašku zajednicu u severoistočnoj Srbiji. U 2010. godini su srpske vlasti saslušavale preko 300 timočkih Rumuna/Vlaha.
Beograd je stalno postavljao prepreke Rumunskoj pravoslavnoj crkvi i odbijao uvođenje časova rumunskog jezika u škole u mestima gde su Rumuni/Vlasi većina.
Srpsko tužilaštvo i služba bezbednosti vodile su stalnu politiku zastrašivanja naroda, vršeći pritiske, za vreme popisa, da Vlasi ne izraze svoj rumunski identitet.
Silom asimilovani
“Standardizacija” vlaškog jezika bila je cilj onih koji su, prevarom, 2010. godine na izborima preuzeli VNS.
Savet je državno telo, koje godišnje dobija od Beograda nekoliko desetina hiljada evra, za aktivnosti očuvanja kulture i tradicije ove manjine.
Zapravo, srpske vlasti koriste ovaj Savet da bi nasilno asimilovali rumunsku/vlašku zajednicu u severoistočnoj Srbiji, tvrde predstavnici rumunskih/vlaških organizacija iz Srbije.
Dokaz tvrdnji da je ova institucija kontrolisana od strane države je i činjenica da su svi lideri Saveta u isto vreme i članovi srpskih političkih partija na vlasti.
Dodatni dokaz, najveći broj njih čak i nisu etnički Rumuni/Vlasi. Da bi opravdao ovu bizarnost, socijalista Miletić Mihajlović-Tića, potpredsednik VNS, na najgrublji mogući način gazi ustavno pravo garantovano Ustavom Srbije: tvrdi da je moguće nacionalno se opredeliti kako želiš, bez obzira da li zaista pripadaš toj naciji.
“Svi građani, bez obzira da li pripadaju određenom narodu, mogu se nacionalno izraziti kako žele. Ovo je ustavno pravo i niko nije dužan da daje dokaze ili objašnjenja, niti da odgovara na bilo kakva pitanja. Znači, neko može da kaže “ja sam Englez”, iako svi znaju da on nije Englez. Znači, svako ko ima neki razlog, poreklo, osećaj, ili ima devojku ili ženu Vlajnu, ili voli da igra vlaško kolo, znači, ako tako oseća, može da se izjasni kao Vlah”, glasi bizarna Mihailovićeva izjava.
Vlaški Nacionalni savet, u koji su se infiltrirali Srbi
Uostalom, članovi rukovodstva VNS ne libe se da izraze svoju pripadnost srpskooj naciji, iako, teoretski, predstavljaju rumunski/vlaški narod.
Jedan od nih je i predsednik opštine Žagubica, Dragi Damnjanović, drugi potpredsednik VNS i član partije G17, koja se nalazi u vladajućoj koaliciji. Prema sopstvenom CV-ju, objavljenom na sajtu opštine, on se izjašnjava kao Srbin, ne kao Vlah ili Rumun.
U toku popisa, u oktobru 2011. godine, on je sprečavao pripadnike rumunske/vlaške zajednice da provere kako se odvija popis, iako su oni imali mandat za to od institucije koja vrši popis.
Žagubica je jedna od opština u kojoj su se vršili najveći pritisci da etnički Rumuni ne izraze svoju stvarnu nacionalnost.




HRONIKA RUMUNSKE NACIONALNE MANJINE IZ SEVEROISTOČNE SRBIJE (video)
Timoc Press 24.2.2012. Društvo

Negotin, Srbija/TimocPress/petak 24.februar 2012./ - U Negotinu se održala promocija knjige žurnalističkog karaktera, rumunskog pisca i publuciste Florijana Kopče. Događaj su organizovali Odbor za ljuska prava Negotin i Fondacija LUMINA iz Turn Severina. Učestvovalo je desetak ljubitelja rumunske reči iz severoistočne Srbije.
Događaj od duhovne važnosti (video)
Manifestaciju je otvorio Dušan Prvuloović, koji je naglasio važnost ovog rada za rumunsku/vlašku zajednicu u Republici Srbiji, “jer doprinosi očuvanju i jačanju nacionalnog identiteta ove zajednice”.
“Ovaj rad je detaljna hronika o aktivnostima NVO iz ovog kraja. Njen doprinos leži u tome što će sačuvati u kolektivnom pamćenju naše zajednice činjenice i ljude čiji napori, stavljeni u službu učuvanja rumunskog jezika, ne trebaju da buu zaboravljeni.”, precizirao je Prvulović.
Prisutan na skupu sa Florijanom Kopčom, vikar protoprezviterata “Priobalna Dakija”, sveštenik Bojan Aleksandrović, bio je mišljenja da će ova, 57. knjiga ovog pisca, imati dar da nakon niza godina, podseti one koji su danas mladi, šta se činilo za rumunizam, koji su bili ideali Rumuna-Vlaha, i kroz šta su sve prošli da bi ponovo dobili svoje dostojanstvo.
Tako kako se danas mi radujemo knjigama naših pradedova, njihovoj mudrosti i lepoti, tako će doći vreme kada će i ova knjiga govoriti o današnjici u kojoj se sukobljavamo sa svakom vrstom problema i muka. Ova nam knjiga govori sa poštovanjem o našoj istoriji i prošlosti koju ne smemo da zaboravimo”, rekao je Bojan Aleksanrović.
Predsednik Demokratskog pokreta Rumuna Srbije, Dimitrije Kračunović rekao je da ova knjiga sadrži misli važnih kulturnih, političkih i diplomatskih poslenika Rumunije i Srbije.
“Na mnogim stranicama se baca osvrt na neopravdane napade antirumunskih krugova na rumunsku manjinu. Da bude jasno, vlaški jezik ne postoji, a vlaška manjina je izmišljotina. Raduje me što ova knjiga uzima u obzir i ovakve stvari”, rekao je Kračunović.
U svojoj reči, Florijan Kopča je je izneo izvesna pojašnjenja u vezi sadržaja knjige, koja “fotografiše” sadašnju istoriju etničkih Rumuna/Vlaha iz oblasti Timočke krajine, Pomoravlja i južno od Dunava.
“Heroji moje knjige žive među nama. Pokušao sam da uhvatim njihove radosti, tuge, ideale i iluzije. I verujem da sam uspeo da im svima podignem statue, koje će nakon niza godina govoriti o njihovim biografijama, o njihovim uverenjima, o želji da ostanu ono što su im bili dedovi i pradedovi- mučenici.”, rekao je Kopča.
Još je rekao da je njegov rad ogledalo, u kome će svako od čitalaca naći nadu i način kako da izgradi nove mostove i veze sa braćom Srbima, sa kojima žele da žive zajedno i da se uzajamno poštuju u trenucima u kojima njihovi životi gore kao baklje na ovim prostorima.




Kratak izveštaj za one koje žele da znaju
Timoc Press 24.2.2012. Politika

Negotin, Srbija/TimocPress/petak 24.februar 2012./ - U Srbiji živi tridesetak naroda sa sve većinskim srpskim i to najviše u Autonomnoj pokrajini Vojvodina i manji broj u ostatku Srbije. Misli se naravno na broj naroda a ne stanovnika. Na prvi pogled je sve idealno, Srbija a pogotovo pokrajina Vojvodina su višenacionalne sredine gde se poštuju vrlo dobri zakoni i sve funkcioniše kako treba.
Srbija je u tranziciji, muči je problem Kosova, svetska eknomska kriza se oseća i u Srbiji a kao najveći cilj je kandidatura za članstvo u Evropsku uniju. Pošto su na pragu parlamentarni i lokalni izbori, a ubrzo bi trebali da budu i predsednički izbori oseća se velika nervoza kod političkih partija kako u koaliciji na vlasti tako i u onima u opoziciji koje ništa ne povezuje čak ni politička borba protiv vlasti. Slična je situacija i u srpskim medijima, gde definitivno nema više takozvanih nezavisnih medija, već su uz vlast ili su produžena ruka političkih partija, kako jedni kod vladajućih tako drugi kod opozicionih.
Ovaj sumoran uvod oko podeljenosti u Srbiji, prvo broj naroda, pa vlast i opozicija, pa mediji tu bi neko pomislio da srpsko mnjenje ne može ništa da ujedini.
Naime dosadašnja praksa je pokazala da se oko nečega u Srbiji svi mogu ujediniti, nisu u pitanju ni Albanci (ili kako ih srpske Patriote nazivaju šiptari), ni Hrvati koji su često dežurni krivci već su to Vlasi.
O njima se u Srbiji ne zna ništa. Prvo što prosečan stanovnik Srbije pomsli je nekakav folklor, neki koji igraju i pevaju sa vunenim kapama, kostimima i opankama, na nekom čudnom jeziku, pa nezaobilazna vlaška magija i paganstvo, negde u Timočkoj krajini i Homolju odnosno na severoistoku Srbije.
Kada se u Srbiji pojavilo višestanačje, pa udruženja građana poznatija kao nevladine organizacije počelo je i organizovanje Vlaha. Počeli su kao i svaki drugi narodi u tadašnjoj Jugoslaviji da obeleže svoje postojanje onim što imaju kao različitost od drugih, a to je jezik, običaji, kultura i tradicija. To kod Vlaha nije nikad manjkalo, možda to ne bi toliko skrenulo pažnju najgorijoj “srpskoj bolesti”, takozvanoj tajnoj službi, mada ona uopšte nije tajna služba.
Ima je svuda u političkim i nevladinim organizacijama, na poslu, sportskim i kulturnim uruženjima pa i u porodicama. Kada su Vlasi izašli sa objašnjenjem da je termin Vlah zapravo sinonim za Rumun, da oni zapravo na svom maternjem jeziku kažu da su Rumuni i da govore rumunskim jezikom, koji zbog nemogučnosti da ga uče u školama, čuju u medijima nisu savladali u tom stepenu da ga pišu i čitaju. Tada su počele i represije od strane pomenute tajne službe… informativni razgovori pred državnim organima, hapšenja, montiranje sudskih procesa, razne pretnje itd.
Aktivnosti pomenutih organizacija na terenu i konferenijama za novinare nisu mogle da budu skoro nigde objavljene, svi mediji i oni “dobri” i oni “loši” su to prećutali ako su uopšte pratili ili su pak puštali kratku vest u ćošku zadnje stranice ili su dovodili u “žive” emisije političke komentatore koji su govorili o cepanju Srbije.
Kada je 2006. godine formiran Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, tadašnja vlada Vojislava Koštunice nije ga do kraja svog mandata registrovala, navodno zbog toga što je u Statutu Saveta pisalo da je maternji jezik Vlaha rumunski jezik. Protiv tadašnjeg Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine bili su tada Vlada Republike Srbije (navodno zbog jezika), Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine (navodno stvara se nova nacionalna manjina), zvanični Bukurešt indirekno preko tadašnjeg otpravnika poslova u rumunskoj ambasadi u Beogradu ali i direkno, državne institucije u Bukureštu su odbijale da kontaktiraju predstavnike oba Nacionalna saveta, Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine zbog potenciranja vlaške manjine (mada je zadnji popis iz 2002. godine pokazao da se u Srbiji izjasnilo 40 054 Vlaha) a Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine nikada nije do kraja uvažavan kod rumunske države (navodno isti ne predstavlja volju rumunskog naroda u Srbiji već isti vode predstavnici režimskih partija i državni funkioneri), ne treba zaboraviti ni stalne protivnike tadašnjeg Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine od strane političkih i nevladinih organizacija Rumuna iz Vojvodine i severoistočne Srbije i na kraju sam Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine koji je u svojim redovima imao oko 20 % članova sa takozvane druge liste koja je na izboima za Nacionalni savet izgubila i bili su opozicija (mada su od strane države mnogo više uvažavani nego rukovodstvo Saveta i od strane nove Vlade Srbije koja je isti registrovala). Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine je tada imao podršku u političkim i nevladinim organizacijama iz severoistočne Srbije i pojedinaca koji su se godinama bavili problematikom ove nacionalne zajednice ne samo na prostoru tadašnje Jugoslavije već i na Balkanu. Treba tu pomenuti srpske nevladine organizacije koje su povremeno i selektivno ipak davale podršku, ali i Mrežu Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS koja je pomagala svim vlaškim organizacijama i pojedincima a najviše pružanjem besplatne pravne pomoći.
Jedinstveni u pogledu Vlaha su i tada i sada bili srpski mediji, što je značilo “TOTALNI MRAK” (ko u Srbiji ima takvu moć da to sprovede?).
Kada su se predstavnici vlaške zajednice, TREBA ZNATI DA SU NACONALNI SAVETI NACIONALNIH MANJINA IPAK DRŽAVNI INSTRUMENTI I DA NACIONALNE MANJINE SVOJA PRAVA OSTVARUJU I KROZ FORMIRANJE POLITIČKIH ORGANIZACIJA, UDRUŽENJA GRAĐANA I POJEDINACA, zatražili pomoć Međunarodnih organizacija, susret sa istim i rešenja koja su nudile Međunarodne organizacije kroz Deklaracije, Rezolucije i Preporuke, srpski mediji, političke orgaizacije i režim, prećutkivali su ili protumačili su sasvim suprotno kao pohvalu državi.
U istoriji postojanja vlaške zajednice ostaće zabeleženo da su se 2007. godine prilikom susreta, svih postojećih grupacija vlaške zajednice, oni koji su sebe smatrali Vlasima, oni koji su govorili da je to sinonimija Vlah/Rumun i oni koji su se izjašnavali kao Rumuni (političke organizacje, udruženja građana, Nacionalni saveti, Rumunska pravoslavna crkva i pojedinci) prilikom susreta sa specijalnim izveštačem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Irgenom Hermanom, doprineli da se sačini potpun Izveštaj specijalnog izveštača.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope je na osnovu izveštaja specijalnog izveštača Irgena Hermana 2008. godine, izglasala Rezoluciju 1632 i Preporuku 1845, Situacija nacionalnih manjina u Vojvodini i rumunske nacionalne manjine u Srbiji, gde se o pripadnicima vlaške zajednice govori koristeći termin Vlah-Rumun. Sada je svima jasno da Parlamentarna skupština Saveta Evrope smatra da su Vlasi i Rumuni isti narod i uvažava sinonimiju Vlah/Rumun.
U to vreme menja se i odnos rumunske države prema ovoj zajednici u severoistočnoj Srbiji i traži se od srpske države da i za Vlahe/Rumune obezbede sva prava kao i za Rumune u Vojvodini imajući u vidu da su prava srpske manjine u Rumuniji jako poštovana.
Srpska država maksimalno ignoriše kako vapaje pedstavnika vlaške zajednice, tako i zahteve Međunarodne zajednice i rumunske države i naredne izbore za Nacionalne savete nacionalnih manjina maksimalno politizuje tako što aktivira članove svojih političkih partija iz vladajuće koalicije i uz svesrdnu pomoć tim ljudima koji se nikada nisu osećali nacionalnom manjinom, mnogi ne znaju svoj maternji jezik ili čak kažu da im je maternji jezik srpski i da su Vlasi zapravo Srbi (to se može videti na sajtovima opština gde su pomenuti članovi Saveta predsednici a do skora je bilo i na sajtu aktuelnog Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine). Ti isti ljudi su predstavnike vlaške zajednice prozivali za stvaranje “Vlaške republike” kada su trazili susret sa lokalnim samoupravama gde živi ova zajednica. Kada su uz pomoć države na vrlo sumnjivim izborima za Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine nosioci osam lista ujedinili (različitih političkih opcija od demokrata, socijalista, naprednjaka do radikala) protiv pobedničke liste “Zajednica Vlaha Srbije” i preuzeli Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, promenili su član Statuta gde se govori o rumunskom jeziku kao maternjem i stavili srpski jezik kao jezik upotrebe dok ne standardizuju takozvani vlaški jezik. Kasnije su doneli odluku o takozvanoj ćiriličnoj azbuci i paralelnoj latinici i sada smatraju da su standardizovali vlaški jezik i da to niko do sada nije umeo da uradi. Ovo je vrlo neozbiljno da je državni vrh dozvolio takvu igru sa jednim narodom koga u Srbiji ima u oko 200 naselja i broji preko 300 000 građana.
Tu su se istakli uglavnom članovi Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke, koji pre 2010. godine nisu ni pominjali ovu nacionalnu zajednicu ili pak imali političku ili nevladinu organizaciju koja se bavila ovom manjinom.
Sada kada su upropastili sve što je moglo da se upropasti, država ćuti, a preko medija krivi Vlahe za blokiranje evropskog puta. Gde su bili zadnjih 20 godina koliko rumunska štampa piše o ovom problemu i što nisu formirali ozbiljnu delegaciju za put u Bukurešt nego su poslali Poslanički grupu prijateljstva i predsednika Odbora za međunacionalne odnose da dodatno doliju ulje na vatru.
Inatom se ništa ne može postići i problem treba rešiti tako što će država Srbija da zaustavi dalju asimilaciju Rumuna/Vlaha u severoistočnoj Srbiji.
U Negotinu, 24. februara 2012. godine
Dušan Prvulović
autor teksta je predsednik Odbora za ljudska prava Negotin,
članice Mreže Odboa za ljudska prava u Srbiji CHRIS


Prvi koraci posle kandidature Srbije u EU (video)
Timoc Press 2.3.2012. Politika

Negotin, Srbija/TimocPress/petak 02. mart 2012./ - OBAVEŠTENJE
NAPADNUTI U SRBIJI (video)
Oko 23:05 časova, 01. marta 2012. godine, gospodin Zaviša Žurž, predsednik Društva za kulturu Rumuna-Vlaha severoistočne Srbije “Ariadnae Filum” iz Bora i ja zaustavili smo se pred carinskom rampom na graničnom prelazu Đerdap II (na ulasku u Srbiju). Izašli smo iz kola, pri čemu sam ja ostao pored auta a Zaviša je krenuo ka objektu graničnog prelaza kako bi predao pasoše. Kada je bio na par metara od zgrade, izašli su jedan policajac i jedan carinik.
Policajac je počeo da viče jako bahato: “Jeli bre, jesi ti položio za kola”,
Zaviša je upitao: “U čemu je problem?”
Policajac: “Jesi ti polagao za kola, jel vidiš znak?”
Zaviša: ”Nisam ga video, idemo sa službenog putovanja iz Rumunije, malo smo pogrešili put i stvarno ga nisam video.”
Policajac:”Jer ti znaš da je kazna za to 2000 dinara?”
Zaviša: “U redu ali stvarno ga nisam video, idem sa sastanka o pravima nacionalnih manjina iz Rumunije I žurim u Kladovo.”
Policajac:” Ti si za Rumune, a, protiv nas si”, ponovio je to nekoliko puta.
Zaviša:”Jas am državljanin Srbije i želim svoja prava u njoj”.
Čuvši to ja sam krenuo ka njima i upitao: ”U čemu je problem?”
Policajac:”Ja tebe znam, znam te od negde”, jako bahato, drsko i bezobrazno.
Ja:” Ne znam ja Vas ne poznajem”
Policajac: “ Znam te ja od negde” a zatim je naređujući kazao: ”Idi i sedi u kola”.
Carinik je rekao:”Ma to je onaj rumunski pop” na šta je Zaviša odgovorio:”To je naš sveštenik”
Carinik:”Nije naš, on je rumunski”
Zaviša:” Ja plaćam porez od koga vi primate platu i želim da ima svoja prava, u svojoj državi, u redu dajte nam da platimo tu kaznu i želim zapisnik ovog razgovora”
Policajac:”Idem da pitam šefa šta da radimo”.
Posle par minuta policajac se vratio i blago rekao:” Izvolite dokumenta, šef je rekao da je najbolje da ovo prođe bez gužve i ne može da dođe tako da nema ko da napravi zapisnik”.
Bilo je tu i reči o tome da mi nismo Rumuni i slično i sećam se da sam rekao :” Jas am i Vlah i Srbin, meni je majka srpkinja”.
Ja sam zahtevao da se policajac legitimiše na šta mi je on pokazao značku i broj 101713 i rekao da se zove Damir Jovanović, kao i to da je iz Negotina.
Posle ovoga je policajac tako naglo promenio svoju bahatost u blagost da prosto nismo mogli da verujemo.
Usledila je carinska kontrola od strane gore pomenutog carinika koji je pregledao auto i stavio zamerku između ostalog, na broj knjiga (5) koje sam na poklon dobio za naše sveštenike lično od Patrijarha Rumunske Pravoslavne Crkve, Preblaženog oca Daniela.
Rekao sam da postupi po zakonu, da ostavi koliko može a da ostalo ako je zakonski oduzme uz zapisnik. Otišao je i on da pita šefa na telefon. Vratio se posle par minuta upitavši me:” Jesu li te knjige za poklon?” na šta sam ja odgovorio : ”Naravno dobio sam ih od Patrijarha za sveštenike”, “Dobro ako je za poklon onda možete da idete”, rekao je carinik.
Zatražio sam da se legitimiše što je on odbio kazavši da nije dužan da mi se legitimiše i kaže ko je. Stavio sam primedbu na to i rekao mu da kako ja mogu znati da je carinik ako nema nikakvu legitimaciju, značku i sl. “Legitimiši se ti” rekao mi je, na šta sam mu ogdovorio “ Moj pasoš ste videli”, “Ne to nego da si sveštenik”, odgovorio je. Ja sam rekao da to ovde nije bitno jer sam ja trebao da budem iskontrolisan kao građanin a ne kao sveštenik jer to u ovom slučaju nije bitno. Rekao je da ga nervira “što se Rumunija meša”.
Zamolili su nas da krenemo jer su stigla sledeća kola za pregled i mi smo krenuli.
Pitamo se šta ovo znači? Jeli ovo prvi čin poštovanja prava nacionalnih manjina i uopšte ljudskih prva posle dobijanja kandidature Srbije za članstvo u EU ili nešto drugo?
Molimo sve državne institucije Republike Srbije da hitno odreaguju na ovakav BAHATI čin službenika policije i carine i upute pismeno izvinjenje ukoliko je ovo samo čin “pojedinaca”. Takođe molimo da se učini sve kako se ovakve stvari ne bi više nikada ponovile.
Budući da je carinik pomenuo moje legitimisanje kao sveštenika, carinskoj i policijskoj službi će biti dostavljene fotokopije dokumenata o mom statusu.
Prot. Bojan Aleksandrović

Setva bede i ćari žetve posejanih useva po stranputicama razuma

Zaključci:

I pored sveg medijskog, paramedijskog, političkog i kvazipolitičkog, stručnog (?) u svakom slučaju, nastavlja se rat za autentičnost vlaškog jezika i bića na početku veka u kome će otići u istoriju još oko dve hiljade danas postojećih jezika, dok će njih oko 4000 nastaviti da živi tokom jednog dela ovog veka. Neka predviđanja još najmenje 1000 jezika vidi "mrtvima" početkom narednog veka. O narodima (nacijama) koje će pratiti sudbine jezika niko ni da zucne (javno). Kako je nestao termin "Vlah" kao ime na vlaškom za Vlahe, koji se i u jednoj legendi nepoznatog (narodnog) autora spominje 1359. godine o dvojici izbegle braće iz Venecije, Romanu i Valahati, pred jeretnicima koji su proganjali hrišćane sa zapada... Kako je nestao brat Valahata u vremenu našem, može se samo smatrati kanibalizmom onoga koji se danas i na osnovu ovih tekstova razaznaje.
Sva tvrđenja da vlaški jezik ne postoji na nivou objedinjenog i u stručnom smislu sveobuhvatno istražene i profilisane materije su tačna. Međutim, na osnovu postojećih sadržaja i građe koje poseduju pismeni i daroviti govornici narodnih govora, poznavaoci običaja, predanja, muzike i stvaralaštva, mogu da sve to što su drugi grabili da nam u novije vreme uzmu zarad duge istorije njine - vrati se nama kao naš zalog za budućnost našu.